Poreklo prezimena, selo Letance (Podujevo)

Poreklo stanovništva sela Letance, opština Podujevo – Kosovski okrug. Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj  sela.

Letance je jedno od najbližih sela u okolini Podujeva. Udaljeno je od grada samo nešto više od jednog kilometra. Letance se nalazi severno od Podujeva i u saobraćajnom pogledu ima odličan geografski položaj. Ovo selo je razvijeno na rečnoj terasi, sa leve strane Laba, a od reke je udaljeno oko jedan kilometar. Stanovnici Letanca su u svom privrednom životu prilično upućeni na Lab, što nije slučaj u svim selima pored reke u Malom Kosovu.

Zanimanje stanovništva.

Orijentacija stanovništva na reku u Letancu se najviše manifestuje kroz baštovanstvo, koje je u ovom selu razvijeno, ali to ne znači da je reč o nekoj intenzivno razvijenoj privrednoj grani. Na razvoj ovog skromnog baštovanstva u Letancu je, bez sumnje, uticalo i to što se ovo selo nalazi u neposrednoj blizini Podujeva, čije potrebe tržišta, svakako, podstiču razvoj ove inače slabo razvijene privredne grane u Malom Kosovu uepšte. U ataru Letanca su samo najniži delovi aluvijalne ravni pod povrtarskim kulturama, dok je sva ostala obradiva zemlja uglavnom zasejana pšenicom i kukuruzom.

Letance se nalazi blizu glavnog puta koji iz Podujeva vodi prema Prepolcu.

Tip sela.

Letance je selo izrazito zbijenog tipa, a može se uvrstiti u grupu sela srednje veličine. Razlikuje se od ostalih sela u kotlini i po tome što u njemu, prema zvaničnim statističkim podacima, ima mnogo poljoprivrednog stanovništva, dok veliki broj aktivnog poljoprivrednog stanovništva radi u Podujevu, a u slobodnim časovima se bavi zemljoradnjom, što im, u stvari, jeste glavno zanimanje. Ovakav način rada stanovnika Letanca omogućuje to što je njihovo selo toliko blizu Podujeva da će vrlo brzo postati njegov sastavni deo. Zaposleni odlaze na posao i vraćaju se svojim kućama bez ikakvih problema vezanih za mesto stanovanja. Čak smo obavešteni da ne postoji ni izrazita tendencija za preseljvanjem u Podujevo, čak ni kod mladih ljudi.

Istorijat sela.

Letance je s malim izuzetnom albansko selo. U stvari, srpskih kuća u ovom selu nema, prema našim terenskim podacima, mada statistika pokazuje da je u vreme poslednjeg popisa bilo i Srba. U njemu žive Albanci i to ih ima dve grupe. Jedni su po vremenu doseljavanja stariji i pripadaju onima koji su predstavljali prve stanovnike današnjeg sela, a drugi su muhadžiri, doseljeni kada i svi ostali iz ove toliko pominjane povratne struje. Poreklo ove dve grupe stanovnika je donekle uticalo i na njihovo grupisanje. Zato je celo selo podeljeno na dve veće mahale, pa u jednoj žive Albanci — stariji naseljenici, a u drugoj muhadžiri. Zbog toga je Donja mahala zasnovana pre Gornje. Iako se Letance nalazi blizu Podujeva, beg nije uspevao da podjarmi njegovo stanovništvo. O tome ljudi iz Letanca i danas sa ponosom govore, jer im čini čast da su poznati kao nepokorivi.

Predanje o poreklu stanovništva je u ovom selu slabo očuvano. To se naročito odnosi na one Albance koji su se ranije doselili. Na osnovu obaveštenja koja su nam dali stariji ljudi iz ovog sela, čija imena smo slučajno zaboravili, tada da zabeležimo, može se zključiti da su preci današnjih starijih naseljenika u Letancu doseljeni iz okoline Istoka u Metohiji. O vremenu tog doseljavanja nema nikakvih pouzdanih podataka, jer i sami stanovnici Letanca kažu da je to bilo „ko zna kad“. Ovo je uostalom opštepoznat i uvek očekivan odgovor, jer smo u malom broju slučajeva od ovih starijih naseljenika — Albanaca dobili precizan i tačan podatak o tome kada su im se stari ovamo naselili. Za ovu pojavu postoje dva razloga. Jedan je taj da je ovo naseljavanje zaista bilo dosta davno i da nije bilo istovremeno masovno, tako da se o tome mnogo pamti, kao o nekom instorijskom događaju. Mogućnosti za naseljavanje su postojale, a ono se kako izgleda prilično stihijski odvijalo. Pored toga, treba pomenuti još jedan podatak do koga smo mi kroz rad došli, a to je izgleda da kod Albanaca nije jako razvijen duh prepričavanja i oživljavanja uspomena na prohujale događaje, kao što je to na primer kod Crnogoraca slučaj. Na terenu nam nikada ni jedan Albanac nije tako slikovito uspeo da opiše događaje, kao što smo to imali primera da čujemo od Crnogoraca, a mnogo smo više razgovora vodili sa Albancima, nego sa Crnogorcima. Razume se, nemamo nameru da ovo konstatovanje pretvaramo u tvrdnju. ali smatramo da nije suvišno pomenuti nešto što je zapaženo. Kod Albanaca se, po svoj prilici, jače pamte krupniji događaji, kao što je naseljavanje muhadžira, na primer. O tome će obično svaki po nešto moći da kaže. Razum se da mnogo razloga može da utiče na to da li će se izvesni dogadaji održavati u predanjima pojedinih generacija, ili će pasti u zaborav.

Mahale u selu i poreklo stanovništva.

Donja mahala je naseljena starijim naseljenicima — Albancima. Najpoznatiji rod u selu i okolini su:

-Blakćori. Smatra se da se iz okoline Istoka doselilo oko 10 porodica Blakćora, dok ih sada ima oko 35 kuća. Kažu da u ovim kućama nema velikih porodičnih zadruga. Svi stanovnici ove mahale su iz fisa Krasnići.

Četiri kuće:

-Drmoku su takođe stariji naseljenici. Ne znaju odakle su im se stari naselili, a pripadaju fisu Sopa. Toj grupi stanovnika pripada i 8 kuća Sopa, iz istoimenog fisa. Toj starijoj grupi stanovnika treba priključiti i:

-Maliće, doseljene iz Donje Lapaštice još za vreme turske vladavine. Oni pripadaju fisu Gaši. Neke se kuće iz ovih poslednjih rodova nalaze u Gornjoj mahali.

Gornja mahala. Muhadžira u Letancu ima iz različitih sela.

-Pljakoli su doseljeni iz sela Pljake, a pripadaju fisu Krasnići.

-Zebice su iz istoimenog sela koje se nalazi u blizini već pominjanog sela Dake. Njih ima tri kuće i pripadaju fisu Kiljmen.

-Popova ima 6 kuća. Doselili su se na miraz još za vreme turske vladavine, a pripadaju fisu Krasnići. Pod istim su uslovima doseljeni i:

-Šalje. Ima ih 8 kuča, doselili su se iz sela Brece u Gornjem Labu, a pripadaju fisu Šalja.

Pre nekoliko godina su u Letance doseljene dve porodice:

-Rečica iz sela Rečice. Oni pripadaju fisu Sopa.

-Mustafe su iz Dobrotina kod Krpimeja. Doselili su se pre pet godina.

Kao što u svim selima postoji stalna pokretljivost stanovništva, isto je to karakteristično i za Letance. Pominje se nekoliko iseljenih porodica od oslobođenja do danas. Među tim iseljenim stanovnicima ima i Srba i Albanaca. Oni su se raselili u razna mesta i iz raznih razloga. Razlog za iseljavanje albanskog stanovništva je najčešće ekonomski, a kod Srba, pored toga, postoje i drugi momenti koji ubrzavaju iseljavanje, ne samo iz Letanca nego i iz drugih sela u Malom Kosovu.

Kaže se da je u vreme naseljavanja muhadžira u ataru Letanca bilo mnogo neobrađene zemlje i to uglavnom pod utrinom, a manje pod šumom.

IZVOR: Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.