Порекло становништва села Врбан, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село се налази у горњем делу Врбанске Реке, на речној заравни. Река протиче средином села и лети вода y њој пресушује. По неколико месеци у години пресуш ју и бунари из којих се добија, вода. за пиће.
Земље и шуме.
Њиве су око села. Далеко изнад села на падини Карадага налази се букова и храстова гора. Топографски називи за потесе су: Чука, Чар (Цер), Реза, Ливаде, Ија (Хладовина), Ветерник.
Тип села.
Куће су у селу на окупу и груписане две махале. Растојање између махала је незнатно. Маала Епр (Горња Махала) је горњем делу села; испод ње је Маала. Поштр (Доња Махала).
Прошлост u старине.
Врбан је старо село јер је постјало и пре муслиманског досељавања. Данашњи муслимани казују да се насеље истим именом звало и пре њиховог доласка из Северне Арбаније, али се не сећају да ли су њихови преци затекли у селу православне стариначке родове.
У Ослару се прича да је Врбан по становништву раније био православно село. По доласку муслимана, старивачки родови из села се потпуно иселили. У литератури се наводе Машутковићи у Врању који су пореклом из овог села.
Сада у Врбану живе 6 досељених муслиманских родова са 23 дома.
Порекло становништва.
Сеоски родови су:
-Таирови (5 к), од фиса Бериш. Доселили се пре пет појасева преко горњеморавског села Депца. Оснивач рода Таир имао је шест браће: Ислама, Весеља, Бељуља, Хусеина, Мамута и најмлађег шестог чије име данашњи потомци не памте. Сви су они у Врбан дошли са оцем. После очеве смрти браћа се одвоје и сваки је основао посебни род. Ти су родови:
-Исламови (4 к.),
-Веселови, (2 к),
-Бељуљови (4 к),
-Хусеинови (4 к) и:
-Мамутови (4 к).
Најмлађи брат био је нежењен и по досељењу у Врбан он се брзо повратио у неко косовско село где је постао хоџа. За становнике који сада живе у Депцу сељани из Врбана кажу да су им рођаци. Са њима су дошли из истог села у Малесији као католици („латини”). На ислсм прешли у Депцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)