Порекло становништва села Грамада, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село се налази у средњем делу долине Дренске Реке, леве притоке Моравице. Куће су подигнуте на левој, долинској страни, изузев две које су изнад главног сеоског дела и подигнуте са десне стране.
Воде.
Вода за пиће добија се из бунара и извора. Бунаре има свака кућа и налазе се по двориштима. Извори су изван села по њивама и у шуми. Главнији су извори: Стојменов, Љиљански, Шишмански и Николински звор.
Земље и шуме.
Њиве су око села на местима: Самољица, Преко Дол, Испод Село, Позади Рид. Топографски називи за потеое са шумом су: Падина, Турско Гробје, Шипин Забел.
Тип села.
Грамада је село збијеног типа и дели се у две махале: Горња и Доња Махала. Махала су одвојене шумом.
Прошлост и старине.
По предању, забележеном .у Несалцу, Грамада је једно од најстаријих села у области. За раније село прича се да је имало „триста“ кућа и налазило се изнад данашнет положаја на Селишту. Касније се, због неког рата, село спустило на данашње место
У близини седишта на једном узвишењу постоје место звана: Црквиште и Градиште. Сељаци су на овим местима нашли мноштво цигала и читавих зидних платана. Зака Перуновић из Грамаде 1928 г. откопао је земљани „ћуп“ чија је висина 1.5 м и има обим од око 2 м. На Црквишту пронађена је и једна икона. Иначе о Црквишгу и Градишту данашњи православни сељаци немају неке нарочите традиције, јер су они сви скорашњи досељеници.
У Грамади сада живе 13 досељених православних српских родова са 15 домова.
До првог светског рата ту су неко време живели муслимани пореклом из Арбаније (13 к) који су се тада иселили. Од њих неки се задржали у Битољу (Суљови) и Црнотинцу, док је већина прешла у Турску.
Порекло становништва.
У селу су родови:
-Ђорићи (1 к, св. Арханђео), доселили се 1912 г. из Љиљанца (Ристовац).
-Станковићи (1 к,Ђурђевда), дошли су после Ђурића из кривопаланачког села Радовнице.
-Стефановићи (1 к, св. Јован), старином су из Сгајевца (Крива Паланка). Овде живе од 1915 г.
-Стаменковићи (1 к, св. Арханђео), пореклом су из Пунушевца (Врање). Овде живе од пре 25 година.
-Анђелковићи (2 к, св. Јован),
-Стојковићи (1 к, св. Арханђео),
-Белиновци (1 к, Велика Госпођа),
-Павлевци (1 к, св. Арханђео),
-Пешићи (1 к, св. Арханђео), и:
-Перунoвићи (2 к, св. Арханђео), сви су истог порекла: доселили се из села Радовнице код Криве Паланке. Овде су дошли између 1915 до 1924 г.
-Јовићи (1 и, св. Арханђео) су млађи досељеници: дошли су 1930 г. из врањског села Пунушенца.
-Недељковићи (1 к, св. Ђорђе Алимпије), дошли су после Јовића из ристовачког сала Марганца.
-Крста (1 к, св. Никола), дошао је из кривопаланачког села Стајевца. Овде живе од када и Недељковићи.
Ови наведени сеоски дови досељени су на купљено земљиште. Изнад села, код Црквишта подигнут је крст. Сви становници заједнички славе сеоску славу на први дан Духова.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)