Порекло презимена, село Црнотинце (Прешево)

3. јануар 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Црнотинце, општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи у подножју Црне Горе, поред железничке пруге; у непосредној близини Црнотинца је железничка станица Букуревац. Куће су у селу низно поређане и експониране према истоку.

Воде.

Скоро свака кућа има бунар, само је вода у неким бунарима „тешка“, те је становништво не употребљава за пиће; чесама у селу има четири од којих су главније: Чешма Џамијас (Џамиска Чесма) и Ђерен. Кладенци су на атару око села. Познатији су четири кладенца који се зову: Крони Бумбалес, Крони Трескаве, Крони Забели и Крони Шопове.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су већином око села у близини кућа. Називи за потесе су: Међина, Бузалак, Скутља, Салата, Ракита, Фуша Гат (Дуго Поље), Д’лге Њиве. Оскудне шуме налазе се далеко од села на падини Карадага. Утрина се налази на местима званим: Трница, Бумбала, Koдpa, Шабанит (Шабаново Врло).

Тип села.

Главни део села је збијеног типа. Неколико кућа налазе се на јужној страни и оне су од главнијег сеоског дела удаљене око 300 м. Црнотинце има осам махала и све су оне, сем Српске Махале, добиле имена по родовима. То су: Дупилска, Треска, Лепочска Дргутска, Исрефска, Џинска и Госпоинска.

Прошлост и старине.

Црнотинце је старо село, јер је пре данашњег муслиманског становништва у њему живело православно стариначко, које се касније иселило. Опште је предање да је село до 18 века припадало манастиру Прохору Пчињском; доцније досељени муслимани присвојили су манастирска имања. Године1900. бележи се да су манастиру припадале неке сеоске шуме, које су касније сељаци посекли. После ослобођења од Турака манастиру је, на основу очуваних тапија, повраћено 100 ха њива и ливада.

Преци најстаријих муслиманских родова приликом досељавања затекли су у селу старе православне родове. Они су живели у близини места сада званог Киша (Црква). Године 1929г. ту  су откопани црквени зидови, старе иконе и један крст.

Име села као и многи топографски називи остали су од старих станонника.

Сеоско становништво је досељеничко и по вери се дели на муслиманско и православно. Укупно их има 36 родова, са 121 домом.

Порекло становништва.

Муслимански родови су:

-Адемови (6 к). од фиса Тсач, најранији досељеници. Дошао предак из четвртог појаса који се звао Адем (Адем—Емин–Јакуп—Рамадан, жив, 60 година) пре 120 година. Старина им је у Северној Арбанији где су били познати под именом Љапоч.

-Веселови (5 к) и Ћеримови (4 к), од фиса Тсач. Време и место досељавања, као код Адемових.

-Aрсланови (5 к) и Азирови (3 к), од фиса Тсач. Сматрају се као млађи досељеници. Старину знају у Северној Арбанији. Тамо су чинили један род и били познати под именом Дргут.

-Исрефови (9 к), од фиса Тсач. Старина им је као и код предњих родова.

-Ајдинови (2 к), фисну припадност не знају. Доселили се преко Горње Мораве. Старо им је презиме Кроц.

-Зећирови или Џинци (11 к), од фиса Тсач. Доселили се из Северне Арбаније пре 90 година.

-Максутови (11 к),

-Незови (8 к),

-Јашарови (2 к) и:

-Ајетови (3 к), од фиса Тсач. Доселили се преко Пореча у Македонији. Заједнички им је назив Треска. Како се казује, они су у Поречу живели као католици. По исељењу из Пореча, неко се време задржавали у кумановским селима па после дошли у Црнотинце. Овде су од пре 90 до 100 година.

-Камерови (22 к), дошли су у 19 веку из Госпоинца; огранак су тамоштњег рода Демај Старина, време досељавања и фис као и код њих. По селу одакле су дошли овде се зову још и Госпоинц.

-Абдулови (2 к) и Камерови (2 к), мухаџири. Дошли су 1878 г. из Сурдулице. Припадају фису Тсач. Од ових родова 1912 г. 2 породице иселиле се у Турску и 1 у Скопље.

-Османови (1 к), од фиса Бериш. Дошли су из горњеморавског села Станевца, где су боравили као католици на, путу из Малесије. Овде живе од пре 50 година.

-Алијови (1 к), огранак су истоименог рода у Шушаји. Овде дошли почетком 20 века. Старо им је презиме Дуд. Фис, старина и време досељавања као код оних у Шушаји.

-Салијеви (1 к), од фиса Coп. Овде су дошли из Великог Рајинца. Право им је порекло у Малесији.

До пре 10 година у селу је постојао и род:

-Маминчан (1 к). Досељени су били преко Маминца (Моравица) и припадали фису Круја Зи. Сада је овај род изумро.

Православни родови су:

-Ђорђеви (3 к, св. Арханђео), дошли су 1929 г. на купљено земљиште. Пореклом су из Пчиње.

Из Пчиње се доселили још:

-Николићи (1 к, св. Никола),

-Миљковићи (4 к, св- Никола),

-Петровићи (1 к, св. Никола),

-Стојановићи (1 к, св. Арханђео),

-Недељковићи (1 к, св. Никола),

-Китановићи (1 к, св. Арханђео) и:

-Ристини или Биљачанци (1 к, св. Арханђео). Последњи име добили по Биљачи у Моравици где им је даље порекло. Сви наведени родови досељени су на земљиппе које су купили од манастира Прохора Пчињског. Насељавање су извршили у времену од 1929. до 1933. године.

На месту где је раније постојала црква исељеног стариначког становништва православни сељаци из Црногинца подигли су крст. Сеоска слава свих православних родова је Петровдан.

Цигани-Роми.

Крајем 1940 г. у селу је живело 10 циганских породила од којих су 4 имале своје кућице, док су остали становали по зградама имућнијих сеоских муслимана. Црнотиноки Цигани ближим пореклом су из Биљане и Прешева. Баве се пољским пословима као аргати и момци.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.