Порекло презимена, село Доброшевац (Глоговац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доброшевац, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1 Порекло становништва села Доброшевац, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доброшевац (Глоговац)

Порекло презимена, село Доброшевац (Глоговац)

Порекло становништва села Доброшевац, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Доброшевац припада селима џематског типа, а подигнуто је на ободу старе језерске терасе. Дели се на шест махале, које носе називе према главним родовима сељана.

Воде.

На врела сеоска уз реку Дреницу, сељани напајају своју домаћу стоку и перу рубље. Водом за пиће и остале кућне потребе, служе се са бунарском водом и водом са врела.

Историјат и приходи-порези у прошлости.

У катастарском попису абласт Бранковића из 1455. године наводи се село Долње Доброшевце, са 32 куће. Свакако је то данашње село Доброшевц у Дреници.

У селу се наводи у поменутом попису следећа земљорадничка производња: пшеница је давала годишњи принос 320 лукана, односно феудални доходак од пшенице износио је 40 лукана. Годишњи принос јечма и доби износио је 360 лукана, са феудалним дохотком од ових житарица од 45 лукана. Производња каплуџе је износила 160 лукана, а феудални доходак је био 20 лукана. Принос од проса и грахорице износио је 80 лукана, са феудалним дохотком од 10 лукана. Принос само од грахорице био је 16 акчи, са феудалним дохотком од 2 акче. Принос од сочивице износио је 256 акчи, са феудалним дохотком од 32 акче. Приход од вртова износио је 40 акчи, са феудалним дохотком од 5 акчи, који се називао ушур. Принос од белог лука износио је 80 акчи, са феудалним ушуром од 10 акчи. Приход од дана износио је 300 чаброва грожђа, са феудалним ушуром од 30 чаброва. Приход од кошница пчела износио је 320 акчи, са феудалним дохотком од 215 акчи. На крају, годишњи доходак на свиње износио је 120 акчи, а феудални ресум на свиње је био 15 акчи. Према томе, село је гајило 240 свиња.

Према попису становништва из 1914. године, Доброшевце је имало 368 становника.Према статистичким подацима из 1921. године Доброшевце је имало 351 становника, са 45 домаћинства.

Порекло становништва.

Према испитивањима насеља и порекла становништва из 1935. године, Доброшевце је имало следеће популационо стање:

Арбанаси:

-Ајдаровић, фис Бериш, 8 кућа. Пореклом су из Арбаније – село Трпај, а доселили су се преко Суве Реке, где има родова њиховог братства (кабиле Сејдовић). Од овога рода из Доброшевца се 1910. године, једно домаћинство одселило у Малу Азију, а 1929. године, једно домаћинство у Арбанију.

-Авдиљовић, ронђа царак, фис Бериш, 4 куће.

-Шишан, ронђа Царак, фис Бериш, 3 куће.

-Саитовић, ронђа Царак, фис бериш, 2 куће.

Сви родови братства Царак, старином су Срби, који су досељени из Метохије, па се временом прешавши на ислам, сви поарбанасили. Према називима родова Шишан и Царак, који потичу из времена старосрпске епохе, су и називи две махале: Царак и Шишан.

-Рип, фис Кастрат, 2 куће. Сматрају се старинцима Србима, који су се временом поарбанасили.

-Механа, фис Краснић, 1 кућа, досељени су као мухаџири из села Механа у Косаници 1879. године.

-План, фис Бериш, 1 кућа. досељени су исто као мухаџири из села Плане у Топлици, старином су из Дренице, одакле су се одселили у Toплицу, због крвне освете.

-Прак, ронђа Рамовић, фис Бериш, 6 кућа.

-Ше, фис Бериш, 4 куће.

-Маљок, фис Бериш 2 куће.

-Селимовић, фис Мзез, 2 куће.

-Фејзовић, фис Бериш, 3 куће.

-Ђот, фис Бериш, 2 куће. Сви ови родови досељени су у старо доба из Малесије — Арбанија.

-Буњак, фис Краснић, 1 кућа, као чифчије досељени су из дреничког села Красмировца.

Цигани:

Мађупи:

-Рам, фис Бериш, 1 кућа, ковачи по занимању.

Габељи:

-Садиковић, фис Бериш, 6 кућа, баве се углавном најамним радом.

Срби и Црногорци (колонисти):

-Жупић, 1 кућа. Славе Св. Игњата, а прислужују Св. Игњатија. Досељени су као колонисти из Подвржа, околина Никшића – Црна Гора. Припадају братству Малешевцима.

-Николић, 1 кућа. славе Св. Николу, прислужују Св. Николу Летњег. Досељени су из Луњевице – Шумадија, старином су од ужичког краја.

-Вукадиновић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, досељени су из Лешка у Ибарској долини.

Према наведеним мојим испитивањима из 1935. године, стање становништва у селу Доброшевцу је било: албанских родова 12, са 36 кућа; циганских родова Мађупа: род 1, са 1 кућом и Габеља: род 1, са 6 кућа. Срба и Црногораца колониста: рода 3, са 3 куће.

Према попису становништва из 1948. године, Доброшевце је имало 504 становника, од тога 261 мушких, и 243 женских, са 71 кућом.

Село има четири гробља, од којих је једно циганско.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top