Порекло становништва села Иваја, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село се налази у самом изворишном делу Ивајског Потока. Куће су у проширењу долинице заклоњене од ветрова и леже на обема долинским странама.
Воде.
Становништво се служи изворском и бунарском водом (4 бунара). Шуме имају на местима званим: Плазиште, Плепиште и Болевац.
Земље и шуме.
Остали крајеви сеоског атара, на којима има утрина, њива и ливада, зову се: Рапуша, Лашк, Језерце, Ледина, Ара Зиберит (Зиберова Њива), Стара Иваја, Ливада Попит, Ливада Маркут (Маркова Ливада), Крони Ајдукит (Хајдучки Извор).
Тип села.
Иваја је, изузев мањег дела на западној страни, у основи збијено село и куће груписане по махалама. Махала има шест и у свакој од њих живе припадници истога рода. Растојање између њих је незнатно. Село укупно има 58 домова (1940 г.).
Прошлост и старине.
Ива ја је старо село. Најпре је изгледа припадало цркви сушичкој (вероватно Марковом манастиру код Скопља). Под именом Ивање село се помиње и 1389. године. Тада га је Андреја, син краља Вукашина, приложио манастиру св. Андреји на Тресци.
У Иваји су раније живели стариначки јужнословенски православни родови. Они су се касније потпуно иселили, јер су се ту и у околна села почели досељавати муслимани пореклом из Арбаније. Сада се зна за ове исељене родове:
-Ивановци или Ивањци (3 к, славе св. Димитрију), данас живе у тетовском селу Јанчишту. Тамо су им дошли преци из Иваје око средине 19. века (Сибин, жив, 45 година-Мојсија–Спасо, из Иваје иселио се Спасов отац чијег се имена садашњи становници не сећају). Пре досељења у Јанчиште, преци овог рода неколико година живели у Тетову. Из овог рода има исељених породица које су преко Јанчишта прешле у Скопље (1), Београд (1) и Рушчук (4).
-Качанички (З к) иселили су се у скопско село Кучевиште. Име су добили по крају одакле су пореклом.
У Поречу постоји један првославни род досељен из села Ивање у скопском крају. Вероватно да је то Иваја у Качаничкој Клисури, јер другог села са таквим именом око Скопља нема. Ивајских православних исељеника несумњиво има и у другим насељима и областима.
Првобитна Иваја налазила се изнад данашњег села на месту званом Стара Иваја. Када је тамо насеље опустело, садашњем је становништву непознато. На данашњем месту село су основали, пре око 150 година, преци данашњих досељиних муслиманских родова.
Ивају је 1896. год. Ђорче Петров означио као крајње североисточно село у Тетовској кази (срезу). Године 1900. Иваја је имала свега 16 муслиманских домова.
Порекло становништва.
Сви су садашњи сеоски становници муслимани арбанашког говора. Родови су:
-Азир (8 к), од фиса Краснић. Доселили им се преци из петог појаса (пре око 150 година). Место старине имају у Северној Арбанији.
-Шабан (5 к), од фиса Краснић. Место старине и време досељавања као код рода Азир.
-Јусуф (9 к),
-Ариф (5 к),
-Браим (11 к) и:
-Кодрали (20 к), сви од фиса Краснић. Пореклом су из Арне (Арња) у Северној Арбанији (област Лаура — Лурја). Имена су им по прецима који су као браћа добегли у Ивају. Доселили се нешто иза првих родова.
Исељени:
Из рода Кодрали исељено је 7 породица. Од њих 4 се иселиле у Тетово, 2 y Скопље и 1 у Качаник. Сем тога један муслимански род, пореклом из Арбаније, исељен је у тетовско село Доброште (Муљак, 3 к).
Привредне прилике.
Око села равније земљиште је под житима, а стрмије под шумом и пашом. Шуме и паша раније су захватиле веће пространство, јер су постојале на неким местима где су сада њиве.
Сељаци имају добру корист од стоке; секу и продају шуму; а млађи мушкарци раде као радници у Скопљу и Качанику.
На удаљенијим њивама око села становници бораве лети са стоком у становима.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)