Порекло презимена, село Котлина (Качаник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Котлина, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. год Порекло становништва села Котлина, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. год Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Котлина (Качаник)

Порекло презимена, село Котлина (Качаник)

Порекло становништва села Котлина, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи растурено по заравњеним косама које се налазе на левој страни Котлински Реке. На источном крају насеља протиче мања речица. Она у пролеће и у јесен нагло надолази и становницима чини знатно штете.

Воде.

Вода за пиће добија се из неколико извора и једне чесме. Главнији су извори: Бигор, Стремче, Дршец и Бешка. Чесма је у источном делу села (саградио је један дрварски трговац из Скопља).

Земље и шуме.

Око кућа су њиве, а изнад села по косама утрина и шуме. Називи појединих места су: Осој, Бунга, Љуђе, Шаранец, Кепи Ђорес (Ђорђијов Камен), Ара Дуанит (Дуванска Њива), Река, Зануга, Три Буки, Пашина Глаа, Друм, Шуљин Мост.

Тип села.

Сеоске куће груписане су по махалама и скоро све окренуте југу. Махала има седам и растојање између најближих износи око 500 м. Главна је источна махала звана Село. Остале су махале мање и оне су добиле називе по именима места на којима се налазе. Такве махале су: Стремчес, Шамес, Бигара, Дршец, Бешка и Река Епр (Горња Река).

Село има укупно 70 домова (1940 г.).

Прошлост и старине.

Котлина је релативно старо село, јер су у њој до краја 19. века живели стариначки јужнословенски православни родови. Православне становнике из села су постепено и потпуно истиснули досељени муслимани из Арбаније.

Када је Котлина по становништву била православно насеље, тада је село, како се прича, насилно почифличио Алил бег Дерала из Тетова. Њега је наследио син Мемет паша (умро око 1915. године), који је много допринео за потпуно исељавање котлинских православних родова: њих је једним делом пресељавао у своја остала полошка чифчиска насеља, а било је случајева да је неке на разне стране насилно расељавао. Места исељених православних становника Мемет паша је уступио својим муслиманским саплеменицима пореклом из Арбаније*.

*Смишљено насељавање досељених муслимана из Арбаније у селима старих православних јужнословенских становника после Мемет паше продужио је да врши и његов син Алим бег. Он је, на пример, чифчиско село Дворце у Д. Пологу око 1926. г. бесплатно уступио муслиманским досељеницима само да би тиме онемогућио у насељу живот македонским родовима. Позивање муслимана пореклом из Арбаније и њихово насељавање у старим македонским селима вршили су, нарочито у Пологу и скопској котлини, и други истакнутији муслимански великаши и поседници (Абдурман паша, Есад паша итд.).

Пошто то није давно било, могућно је и сада доста дознати o неким православним исељеницима из Котлине:

-Котлинци (20 к, св. Ђорђе Алимпије), од пре око 130 година живе y Jeгуновцу (Д. Полог). Ту су радили као чифчије на поседу Мемет паше Дерала. Када су дошли у Јегуновце, као што је споменуто, њихови су преци из Котлине терали: 12 волова, 12 товарних коња, 12 ждребади и имали „еден јанџик пари“ накупљених од продате живе стоке. Стари кумови овог рода, кажу, прешли су из Котлине у тетовско село Беловиште. Котлиници у Јегуновцу сада се деле на родове: –Вучкови, Јовановци, Димовци и Трајковци. Две њихове поредице прешле су из Јегуновца у Тетово.

-Горџески или Смиљаноски (3 к, Ђурђевдан), сада живе у Јегуновцу (Д. Полог). Ту су прешли из Котлине „на чифлик“. Ови су нешто млађи исељеници од Котлинчана.

-Пејчиновци (32 к, св. Никола), сада у Беловишту (Д. Полог). Пре него што су се настанили у садашњем селу, њихови су стари живели у Котлини. Из Беловишта су се Пејчиновци населили још и у полошка села Јегуновце (2) и Брвеницу (1), а има их и у Београду (1) и Румунији (1).

-Котлинци други (9 к, св. Арх. Гаврило), данас живе у Јанчишту (Д. Полог). Тамо су из Котлине прешли пре око 120 година (Тодор, жив, 62 године-Апостол-Сибин–Спасо, један од предака који се иселио). Док су живели у Котлини они су радили на свом поседу и имали су и воденицу која се и сада познаје. Одатле су избегли „од зулум“ и у Јанчишту радили су на чифлуку. Од овог рода из Јанчишта две су породице прешле у Тетово.

-Kpагуљевчиња (13 к, св. Петка), живе у Доброшту (Д. Полог). Тамо су прешли из Котлине око средине 19 века (Софро, жив 45година–3ако–Петко-Синадил, један од њихових првих досељеника).

-Сибиновци (3 к, Митровдан), сада живе у Лешку (Д. Полог). Тамо је пре око 90 година прешао оснивач рода Сибин (Ристо, жив, 40 година-Андро-Спасо-Сибин, који се доселио).

Није познато где су и када исељене четири православне породице:

-Савевци, Павлевци, Стојковци и Ђунговци, који се помињу да су живели у Котлини око 1803. године, затим: Митре, Стојко, Илија, Ђорђија и опет Митре, који се помињу да су такође живели у Котлини око 1826. године. Котлинских православних родова несумњиво има и у другим напред ненаведеним селима и областима. По општем казивању њихова ношња и говор били су доњо-полошки.

Када је у Котлини живело стариначко православно становништво, ту је постојала и црква. По причању, црква се налази на месту где је сада џамија. Ту су за време првог светског рата Бугари вршили ископавања. Том су приликом пронађени иконе, новац, темељи од храма и около њих православни гробови.

Опште је предање да су православни становници из Котлине на дан св. Илија, због славе, долазили y суседни гораначки манастир.

Куће последњих православних исељеника из Котлине познавале су се до почетка 20. века. По расељењу православних становника, село је расло досељавањем.

Године 1900. Котлина је имала 30 муслиманских домова.

Испод села постоје остаци од неког старог утврђеног насеља. Али о њему међу сељацима нема никаквих прича.

Име села.

Вероватно је Котлина добила име по положају, који посматран у целини има котлински изглед.

Порекло становништва.

Данас у Котлини живи један поисламљен стариначки род и досељени муслимански арбанашки родови. Сви говоре арбанашки.

Старинци су:

-Вљаш (7 к), на ислам прешли почетком 19 века, при првом насељавању муслимана из Арбаније. Знају да су им преци били чифчије у селу на имању Алил бега (неки га зову и Асан бег) Дерала из Тетова, а касније његовог сина Мемет паше. Назив Вљач сматрају погрдним и добили су га од досељеника, јер су били „прости“ и сиромашни а 1926 г. једна њихова породица прешла је у Дворце (Д. Полог).

Муслимански досељеници:

-Љок (40 к), од фиса Краснић. Преци им се почели досељавати од почетка 19. века из Северне Арбаније. Сви потичу од шесторице браће. Доселили се у Котлину на позиве тетовских паша. Од 1926 г. 5 породица из рода Љок преселило се у Дворце (Д. Полог).

-Куcч (23 к), од фиса Краснић. Дошли иза рода Љок и из истог места из Северне Арбаније. И они дошли по позиву. И данас се оба ова рода сматрају блиским и међусобно се не узимају. Од рода Кусч прешле су три породице око 1926 г., у Дворце (Д. Полог).

Привредне прилике.

Земља за обрађивање постала је у крчевинама. Стога је разасута свуда око насеља, али не у једној непрекинутој површини. Ретке су сеоске породице које могу да издрже са својим житом преко целе године.

Осим земљорадње, сељаци се баве и гајењем стоке. Држе говеда, овце и козе. Исхрана стоке je нарочито подесна због обилности шума и трава и могућности исхране лисником.

Око села постоје мањи шумски забрани. Њих сељаци продају трговцима из Скопља, или посечена дрва терају на коњским товарима у Тетово и Качаник.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top