Poreklo prezimena, selo Kandalica (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Kandalica, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Iznad Žukovaca za pola časa je na Žukovačkoj Reci selo Kandalica. Nalazi se sve u prisoju, na desnoj obali pomenute reke. Sa svih je skoro strana ograđeno kosama i brdima. Prema selu je na južoj strani Gabrov Rt: na zapadnoj Vrli Del; na severnoj Radivoj Kamen, a na istočnoj Mačak. Zapadni deo sela je na samom kamenu (Rt), a istočni na vrlo tankom sloju peskuše, ispod koje je opet kamen (Ravnište).

Reka ne nanosi štete selu, jer se ono na 50-60 m. iznad nje prilepilo, kao lastino gnezdo, za kamen.

Klima.

Najviše duva krivac ili istočnik sa istoka, koji je i najjači i najhladniji; sajugo–istoka duva beli vetar; sa severa – sever ili košava. Ovde je hladnije nego u Žukovcima, a toplije no u Starom Koritu. Jug donosi kišu.

Vode.

U selu i okolini njegovoj nema većih ivvora. Pije se voda sa jedne česme (tako se i zove: Česma), koja je dosta jaka. Preko jeseni i preko zime pije se i rečna voda. Bunara nema.

Zemlje i šume.

Malo selo, pa mu malen i atar, jer od ovoga sela udaljeno je St. Korito pola časa, Vidovci oko 20-25 minuta i toliko isto i Gornja Sokolovica. Zemljište je brdovito, krševito, kao god u Štitarcima (s kojim ima dosta sličnosti). Osobito je zapadni deo, onaj što graniči sa atarom žukovačkim -brdovit, kamenit i neprohodan. Ravnice nema, već su brda ovde-onde počišćena od kamena i preorana. Njiva najviše ima na ovim mestima: Gabrov Rt, Padeš, Livađe, Prisadje, Gromotar i Selište. Na. njima se najviše seje ovas, raž, krupnik i kukuruz, najmanje pšenica, nikako ječam, jer je zemljište za vrlo tanko.

Stočarstvom se narod manje bavi, jer nema dovoljno „topraka“. Utrine ima na Mačku. Pojatu ima skoro svaka kuća, ali su neke kod kuće. U okolini su: u Gabrovu Rtu (1 p.), na Mačku (1 p.), Padišu (2 p.), Krstu (3 p.), Gromotaru (1 p.) i Poljanama (1 p.). Pojate su mahom prostije, krivuljačke.

Odaju se toga radi zidarstvu naročito u poslednje doba, a idu i u pečalovinu.

Šume seoske ima u Gabrovu Rtu ili u Strikovu Rtu. Šuma je sve glog ili grab.

Tip sela.

Tipom se Kandalica izdvaja od ostalih zaglavskih sela, jer se ne pruža u dužinu, nego je selo uglavnom u jednoj gomilici od kuće. Selo je zbijenog tipa, ali je podeljeno u dve male: zapadni kraj (mala) je Rt a istočni – Ravnište. U Rtu su ove porodice: Đižanci, Markovci, Kurtulinovci, Lazarevci, Cariči i Šestogriv; u Ravništu su: Jugoviči, Čelinci, Derigusće, Šestokrilci, Karapulovci i Vlaovci.

Male su odvojene mestom koje se danas zove Kamenje, na kome su ranije bile pojate. Između Rta i Ravnište. ima oko 50-60 koraka.

Najveća porodica od 15 duša.

Starine u selu.

Zapadno uza selo ima jedno mesto Selište. Ne zna se da li je, koje i kada selo ovde bilo. Tragova nema. Na visu Mački ima zgure, te se drži da je ovde nešto „topeno“.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

O postanku ovoga sela ništa se ne zna. Toliko se pamti, da je selo vrlo staro, jer se iz njega izdvojilo selo Staro Korito. Blizu sela zapadno nalazi se Selište, ali se o njemu ništa ne priča, niti ima na njemu kakvih znakova staroga života.

Položaj je sela takav, da ono nije moglo biti nikad kakvo veliko naselje. U doba oslobođenja, pričaju savremenici, selo je bilo rastureno po pojatama u okolini sad, sela, po visovima i gudurama. Tek se posle 1833. godine saseli ovde selo.

Kandalica svojim krševitim. kamenitim zemljištem nije moglo ni poslužiti kao mamac doseljenicima. Otuda je stanovništvo sam starosedelac.

Da poređamo sve sadašnje porodice.

 -Đižanci (5 k.), slave sv. Đorđe (3. nov.).

-Markovci (11 k.), slave sv. Đorđa (3. nov.).

-Kurtulinovci (7 k.), slave sv. Đorđa (3. nov.).

-Lazarovci ili Lazarevci — (2 k.). slave sv. Đorđa ( 3. nov.). Jedan se od njih odselio y Trgovište.

-Cariči (1 k.), slave sv. Đorđa (Z. nov.).

-Vlaovci (2 k.), slave sv. Đorđa (3. nov.).

-Čelinci (7 k.), slave sv. Đorđa (3. nov.).

-Derigusće (1 k.), slave sv. Đorđa (3. nov.).

-Šestokrilci (1 k.). slave sv. Đorđa (3. nov.). Od njih ima u Novom Koritu (timočki srez).

-Karapulovci (2 k.). slave sv. Đorđa (3. nov.).

Svih ovih deset porodica su ćutuklije i svi slave sv. Đorđa (3. nov.). Verovatno je da su sve ove porodice postale iz jedne, ali se danas o tome izgubilo predanje. Padaju y oči retka a neka u lepa imena, mahom starinska, kojih nema u drugim selima: Lazarovci, Cariči, Šestokrilci, Đižanci, Kurtulinovci, Derigusće, Karapulovci, Vlaovci.

Ima dve porodice doseljenika:

-Šestogrivci (3 k.) su se doselili iz Šestogriva, sela u Bugarskoj. Predak im je prišao na ženine imanje (kao prilep, nakalamak). Žive danas unuci. Slave Pstkovdan.

-Jugoviči (4 k.) su se doselili, ali se ne zna odakle. Zovu ih i Ćišljinci. Slave sv. Nikolu.

Stanovništvo je raslo skoro samo priraštajem.

Seoske su zavetine: Rusalna sv. Petka i Đurđevdan.

IZVOR: Prema knjizi  Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.