Порекло презимена, село Горња Каменица (Књажевац)

25. август 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Горња Каменица, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Горња Каменица је на обалама Папратско или Репушничко Реке, више на десној обали, у присоју. Источно од села налази се једна коса., која је позната под именима: Врањаница, Врла Чука. Прогон, Длга Падина и Вртача. Често се цела та коса зове Вртача, а пружа се у правцу и-з и свршава се у ждрелу изнад села. Северно је од села коса под разним именима: Пољана, Дубрава и Дебела Глава, која допире у доњо–каменнчки атар. Између- Вртаче (Прогона) и Дубраве находи со Ждрело или Печ, којим је продрла Папратска Река. Стеновито корито речно није овде шире од 3-4 м. а изнад њега је одсек од стена, те изгледа као да је овај теснац просекла људска рука, а не река прокопала. Изнад онога теснаца, који је дугачак 40-50 м., долина се речна нешто јаче шири. На пола часа хода изнад онога теснаца налази се Пропас, где пропада, како народ мисли, речна вода кроз песак, а јавља се тек испод Градишта, под именом Врело (в. опис Градишта).

Река је врло бујна, и да није Ждрела, где се вода, кад надође, разбија и  успорава, село не би могао остати овде. И овако река наноси доста штете селу, те су скоро све куће подзидане. Највише штете наноси доњем крају села.

Доњи крај просеца друм Књажевац—Пирот, око кога се доста правилно подиже село. Мало ниже села река утиче у Трговишкп или Коренатачки Тимок.

Воде.

У селу се пије бунарска и изворска вода. Има пет бунара и  четири кладенца, који се зову: Вичјанка, Бојанин Кладенац Бота и Ружински Кладениц. Вичјанка је у горњем крају, Ружински Кл. y доњом, а Бота и Бојанин Кладенац у средини села. Изнад села, у Коренацу, поред самог Тимока налази се један врло јак извор, који се зове Врело. Он је тако јак, да може одмах два воденична камена окретати. У близини му је пећина Одијало. — Са реке се није вода само зими. Лети река пресушује.

Клима.

Највише дува кривац или пречец, а слабији су југ или бели ветар, север и кошава, која дува уз Тимок. Југ и кошава доносе кишу, кривац ведри. За кривац веле: „Долази из ледено море“, и зато је „најхладнији“.

Земље и шуме.

Земља је средње родности. Равница, долина Коренатачког Тимока, је плодна, док је земља по висовима, врло танка и неплодна. Особито је дивљи предео Вртача и Врла Чука, где нема ни шуме, нити утрине, паше за стоку, нити земље за обраду, већ је све го камен, који се полако сноси у долину. Земља за обделавање је у овим местима: Мело, Чапљица, Крајиште, Прогорелица, Равниште, Коренатац, Арничје, Вељи Луг, Коштаница, Длга Падина, Рудина, Бара, Ждрело, Бежениште, Дебела Глава, Дубрава, Дел, Мрмешница, Стражни Камен, Забел и Дуга Арница. Најдаље су Дебела Глава и Коренатац (1 час). Половина се сеје стрмнином (ражи, овсом, пшеницом) а половина кукурузом.

Сточарством се народ мање бави, јер нема довољно утрине у Врањаници и Вртачи. Бачијања нема.

Сељаци имају своје државе. Налазе се у околине села, где ко има имање. особито у Коренацу. Око тридесет (сиромашнијих) кућа нема својих држава. На држави има обично колибе и појате. Колибе су махом кривуљаче или кућице под ћерамидом или сламом, и служе за људске станове. У њима често има и собице, ако је изгледа кућице. Појате су за стоку на држави су често и плевње и кошаре за волове. На држави стално, и лети и зими, живи чобанин, који ту негују стоку. Преко лета долазе овде и остали укућани, те раде поље. Појате се мештају око колибе ради торења, с њиве на њиву и са ливаде не на ливаду.

Тип села.

Село је збијенога типа. Пружа се у дужину речним током и око друма. Дели се у три дела: грњи крај, средњи и долњи крај, који се настављају један на други без икаква размака. Чешће се крајеви зову по породичним именима: Бабичевци, Калиндерци, Маданци, Ћатинци, Ћеревеинци, итд.

Име села.

Село је добило име према стенама, камењу, које је изнад села. Веле да се пређе, док је било у Пустоме Трговишту, звало Трговиште.

Бежениште. Ту је било склонито место од Турака (збег), те су се ту крили збегови, и отуда: Беженаште.

Старине у селу.

Изнад села уз Папратску Реку находе се на десној обали рушевине неке цркве, од које су остали темељи и под. Ништа се о њој не прича.

Близу села је Грцни. Рт (т.ј. Градски Рт), на коме је у старо доба био град. Познају се трагови од зидова; а налази се ситан новац, цигла, различие ствари од гвожђа итд. Подигао га „Латин’. (в. Градич у Д. Каменици).

Постанак села и порекло становништва.

Према Горњој Каменици преко Тимока налази се место Пусто Трговиште. Прича се да jo ту било једно велико насеље, место, и да се тада звало Трговиште. Једном удари на њ чума, те се народ одатле разболео, и то овако: једни се спустише низ Тимок Коренатачки и зауставише се онде где је данашње село Трговиште (у Заглавку), други део пређе преко Тимока, упути се уз Папратску Реку, заустави се у Ждрело и ту заснује ново соло Каменицу. Према причању старих људи, ово је морало бити врло давно, најмање пре осамнаестог века. На староме Трговишту нема никаквих трагова старога живота. Када се народ исели из Трговишта, Трговиште се прозва Пусто Трговиште.

У Ждрелу је, по свој прилици, било подуже, отприлике до краја 18 века. Од тада се село поче ширити на ниже, а особито од ослобођења, нагло изби на пут Књажевац—Пирот, тако да су гробишта сеоска у Ждрелу дошла до у средину данашњега села.

Иако је, као што предање вели, село постало из старог насеља, сада нема тако старих и јако разгранатих породица, као што би се очекивало. Има десетак фамилија за које се мисли да су дошле из Трговишта (Пустога Трговишта), а то су:

-Меинци (14 к.) су највећа и најразгранатија породица у селу. Меинци су познатији данас под најновијим именима:

-Тубанци, Писаровци, Ружинци и Дуцинци. Славе св. Алимпија (или св. Ђорђа поснога, 26. нов.).

-Бабичовци (8 к.) славе св. Јована (7. јан.).

-Бојинци (7 к.) славе св. Николу.

-Бердинци (6 к.) славе св. Николу.

-Чолинци (6 к.) су познати и као Мркоњинци. Славе св. Ђорђа (З. нов.).

-Спасинци (5 к.) славе св. Јована. За ове неки мисле да су досељеници, али се не зна одакле су.

-Дунђеровци (5 к.) славе св. Николу.

-Шикуревци (3 к.) славе св. Николу.

-Главшинци (3 к.) славе св. Алимпију.

-Куљинци (З к.) славе св. Николу.

-Буљуковци (5 к.) славе св. Аранђела.

За ове се породице зна да су досељеници:

-Десимировци (14 к.) су врло јака и разграната породица. Они су се доселили из пиротскога округа, али се не зна из кога села. Предање вели да од досељења њихова има не мање од 200 година. Славе св. Николу.

-Калиндерци (5 к.) су се доселили из села Стањинаца, у пиротском округу, у 18-ом веку. Славе св. Аранђела (8. нов.).

-Ћатинци (10 к.) су се спустили из села Калне, у пиротском округу. Први је дошао неки деда Никола, звани Ћата, по коме му се прозвала и породица. Деда Николи су живи праунуци. Један, мањи део Ћатинаца (3 к.) зове се Курановци. Славе св. Николу.

-Маданци (7 к.) су пореклом из некога села Мадана, у Бугарској, у трнској околини. Дошли су у 18-ом веку. Славе св. Николу.

-Ајвазовци (4 к.) су старином из Трна у Бугарској. Дошли су, отприлике, кад и Маданци, и заузели „пустаију“ земљу. Славе св. Аранђела (8. нов.).

-Асановци (4 к.) су прешли, веле, из Миљковаца (да није: Милојковаца?) y пиротском округу (?), пре 150 година. Славе Врачеве.

-Вагашовци (4 к.) су се доселили из Вртоваца,у пиротском округу, врло рано, можда у 18–ом веку.

-Дољћичи (2 к.) су дошли кад и Вагашовци. Старина им је такође у Вртовцима, у пиротском округу. И Вагашовци и Дољћичи славе св. Ђорђа, из једног су села, заједно су дошли, те ће, по свој прилици, ово бити иста фамилија.

-Причовчање (4 к.) су се у првој половини 19–ог века спустили из Причоваца. Они су од старинске фамилије Стојинци (Види Стојичи у Причовцима). Славе св. Николу.

-Ширћинцима (7 к.) јо старина y Засковцима, у пиротском округу. Дошли су у првој половини прошлога века. Славе св. Николу.

-Тодоровци (3 и.) су дошли из пиротскога округа (из некога села: Одоровци?) отприлике кад и Ширћинци. Први се доселио деда Тодор, од куда после: Тодоровци.

-Воденичарци (2 к.) су дошли из Рудињи, села у пиротском округу, и то кад и Ширћинци. Славе св. Николу.

-Цонинци (2 к.) су дошли из села Шугрини, у пиротском округу, те се отуда зову и Шугринци. Славе Мрату.

-Ћеревеинци (4 к.) су дошли из Татрасице, пређе у пиротоком округу а сада у округу тимочком, срезу заглавском. Дошли су у првој половини 19-ог века. Славе св. Алимпију.

-Табаци (4 к.) су дошли из пиротског округа кад и Ћеревеници. Славе св. Николу.

-Пешаци (1 к.) су досељеници али се не зна одакле. За ову фамилију веле: „Нома подиз. Затиру се. Њино ce. имање не доли“. Славе Митров-дан.

-Марковци (3 к.) славе Ђурђиц (3/16 новембра). Не зна се одакле су.

-Младеновци (8 к.) су дошљаци, али се не зна одакле су.

У Г. Каменици, као што cе из прегледа породица види, има досељеника много више од ћутуклпја. Важно је, да су досељеници они на пиротскога округа, са незнатним изузетком. Уз то су то породице врло старе. Доста велики број досељеничких домова је из доба ослобођења, из онога времена када се сав скоро пиротски крај заталасао био, нема сумње, под утицајем ослобођења Србије.

Село је већим делом насељено досељавањем.

Сеоска слава Ђурђевдан, заветина Св. Тројица.

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.