Порекло презимена, село Бољанина (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село Бољанина (по књизи Бољанине), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. Порекло становништва село Бољанина (по књизи Бољанине), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бољанина (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Бољанина (Бијело Поље)

Порекло становништва село Бољанина (по књизи Бољанине), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.                   

Положај села.

Село у сливу Бољанинске ријеке, која настаје од неколико потока. Ови мали токови су рашчланили рељеф у неколико долиница, које су повољне за пољопривреду.

Земље и шуме.

Најважнији крајеви и потеси под њивама и ливадама су: Дењаче, Селиште, Toмашевац, Брдо, Вотњак, Спасовица, Нехоре, Пиштаљине, Трњаци, Расовице, Ријека, Боровњак, Љутовине, Ковачице, Лука, Беут, Росуље, Равнине. Шуме су: свуда око села (Окапчино, Крстац, Миљковина, Грабље).

Воде.

Изворских вода има готово свуда. Најпознатије су: Куртова вода, Спахињаче, Пландиште, Грабова вода и други извори.

Тип села и старине.

Због разуђеног рељефа село је разбијено у неколико махала и заселака: „Село“, Ријека. Спасовица, Кутлаче, Бабаче, Боровац, Бисаге, Лапинац, Брдо, Вотњак, Орнице, Црни Врх, Нехоре. У сваком овом крају има трагова ранијих насеља. „Село“ је без сваке сумње најстарији део. У Дењачи је очувано старо српско гробље са остацима капеле. Обнављане је новијим досељеницима који су се  раније као чифчнје често смењивали. Сада се ту сахрањују и најновији досељеници. На коси Вотњик постоје остаци још једног „грчког“ гробља. Предање говори да је и на брду Соколовцу била црква која је „слетела“ код гробља  у Дењачи. Y шуми Грабље наилази се на стара кућишта.

Порекло презимена.

Најстарији данашњи становници су:

-Муратовићи (20 к.), који не знају своје порекло.

-Бугари (1 к.). род са Муратовићима. Названи су тако по мајци Бугарки којом cc оженио као турски војник.

-Ковачевићи (6 к.) у Вотњику, кажу да су раније били ковачи у Трњацима. Вероватно су род са православним Ковачевићима којих има у другим бихорским селима.

-Шабовићи (10к.), род су им Шабовићи у Стублу.

-Црновршани у Спасовици (6 к.), досељени су као муслимани из Црног Врха код Иванграда после 1878. године.

-Манџукићи (1 к.), из Доца код Берана.

-Хоти (1 к.) и:

-Аљушковићи (1 к.) од Колашина,

-Мекићи (1 к.) из Поља,

-Чиндраци (1 к.) из суседног села Доца,

-Еровићи (1 к.) из Корита.

-Шебеци (3 к., сл. св. Ђорђа) из Расова,

-Пајовићи (3 к. сл. Св. Никола), род су са Пајевићима у Бијелом Пољу.

-Франци (5 к.) су из Ресника,

-Шутићи (Ј К.) из Поља,

-Минићи (1 к., сл. Св. Лука) из Роваца.

После 1919. године долазе нови досељеници из Горњих Села код Иванграда који су куповали земљу у муслимана. То су:

-Шћекићи (12 к.),

-Божовићи (2 к.),

-Обрадовићи (4 к.).

-Шекуларци (l к.) и:

-Раковићи (5 к.)

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top