Порекло презимена, село Расово (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село Расово, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарад Порекло становништва село Расово, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарад Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Расово (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Расово (Бијело Поље)

Порекло становништва село Расово, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.                  

Положај села.

Село лежи у плодној равни измећу Лима, Бољанинске ријеке и Стројтеничког потока.

Земље и шуме.

У њему су главни потеси: Киловице ( „поселица“), Поље, Кула, Ројениће, Jeжевац, Размиловац. Улица, Плочара, Росуље. На странама изнад равни су утрине и шуме: Самаљ, Граховиште, Летуша, Пландиште, Осоје и Росуље.

Воде.

Најважнији су извори: Ћелуша, Кула (код куле Мекића), Студенац у Размиловцу, Вељоваче, Грабовник и Топла чесма. За појило и друге потребе корисге се и Лимом.

Тип села.

Куће у Расову се врстају у три веће групе: једне су у равни поред пута, друге на додирној линији страна и равни, а треће поред потока и пута који води за газ на Лиму. У саставу Расова је и мали заселак Расуље, који је заснован у крчевини на странама Самаља. Расово је средишио село у равни нa десној страни Лима, где се укрштају уздужни и попречни путеви. У њему су месна канцеларија, осмогодишња школа, задруга и продавнице.

Старине у селу.

Због плодности и повољног географског положаја оно је било увек насељено. Трагови ранијег становншпва је црквина Госпочица – размере 5х10 метара, на којој су доскора били довраци од углачаног пешчара. Око ње је било и гробље. Судећи по називу, била је посвећена Великој Госпођи (Богородици).

Порекло становништва.

У Расову је очуван и најстарији слој српског становништва.

-Беговићи (15 к.), воде порекло од Јован-бега, који је, по предању, био властелин. Примивши ислам, добио је беговску титулу и задржао поседе у Расову, Реснику и Лозницама. Велики број Беговића се иселио у Турску и Нови Пазар. Од њих су, као што је речено, Диздаревићи (Диздаревићи) у Годову. Њихова старина и углед види се не само по титули већ и по томе urro су били и диздари. Од православних Срба роћаци су им Јаћимовићи у Костеници.

Све друге породице су досељеници – чифчије:

-Фурунџићи (18 к., Сл. Никољдан), кажу да су пре шесг појасева досељени из Куча (Јован, Вучета, Миљко, Јанко, Миро). Доселила се удовица са два детета. Један је правио земљане фуруне, а други „багаше“ (мере за жито). Од Јована су Фурунџићи, а од његовог брата Багаши у Будимљи код Иванграда.

-Адамовићи (4 к., сл. св. Ђорђе), пореклом су из Дробњака.

-Перовићи (6 к., сл Св. Никола), дошли из Пиве; раније су били у Стрјтеници.

-Шебеци (3 к., сл. Ђурђевдан), старином су из Дробњака (Церовићи),

-Радивојевићи (2 к.) из Фемијића Крша,

-Тврдишићи (5 к., сл. Св. Никола) из Куча пре 150 година,

-Мекићи (12 к.), дошли су од Мојковца после 1878. године. Овде су купили земљу и подигли две куле по угледу на „Мекића кулу“ у Пољима.

-Касумовићи (1 к.) и:

-Каралићи (1 к.), дошли из Шековића.

-Мусићи (l к.) из Годијева,

-Бибуљице (l к.) из Црхља.

-Сијарићи (3 к.) из Годијева,

-Грбовићи (l к.) из Бистрице,

-Аничићи (l к.) из Крајиновића,

-Миловићи – Обрадовићи(?).

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top