Порекло презимена, село Мелница (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мелница, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приред Порекло становништва села Мелница, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приред Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мелница (Петровац на Млави)

Порекло презимена, село Мелница (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Мелница, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

На обалама Великог Потока који се у горњем свом току Рајским Потоком зове, и обалама Мелничке Реке, налази се село Мелница. Куће су поређане на обе стране ових вода и то готово од ушћа Мелничке Реке па уз њу и уз поток за читаво пола сата, а ако још томе додамо и оне куће на салашима, где такође сељаци живе у много случајева. стално онда и целом дужином овога.

Оне куће овога села, што се налазе y самом кориту између ових двеју вода, бивају плављене приликом мало већег поводња, само њих је врло мали део. Већина их је саграђена по косинама брдским, које оке воде ограничавају.

Воде.

С ових брда – где се сучељавају терени разне старости – силазе многи потоци. који имају доста јаке изворе. Тако са десне стране Великог Потока налази се читав низ извора од којих постају поточићи и потоци што носе општи назив Браничке Воде. Оне извиру из црвеног пешчара; затим Мелничка Река, која представља границу измећу терцијера и црвеног пешчара, а извор јој је, по свој прилици, на контакту ових наслага.

Са леве стране Великог Потока начазе се потоци, чији су извори на додиру једрог кречњака и црвеног пешчара или из самог кречњачког терена, ти су потоци: Петаковица, која у горњем току носи назив Погерска Река и Ваља-Мара, у коју утиче Поломски Поток, Бабин Извор и још доста других потока и поточића, који немају нарочитих имена.

У самоме селу извора има врло мало, с тога се пије вода са бунара — ћермова.

У Враничким Водама има један извор, што лечи од грознице.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је изван села. Најдаљи крајеви далеко су од села за 2 сахата. Њиве се највише налазе на десној страни Великог Потока, а засејане су већином житом и кукурузима. Главнија су места за обрађивање: Висока, Поросањица, Дугачко Поље, Гршљан, Воденично Поље, Радив и Чукар.

Пспаша има по шумама и брдима, а и по салашима. Шуме има доста у атару сеоском. Она је већином приватна својина. Hо, има и општинске шуме до 70 хa, која се зове Вакарјаца (говедарница), а даје се под закуп мештанима овога села, а и околних села из Стига и Млаве, који за попашу плаћају годишње по 2 динара од грла. Шуме су обично од лиснатога дрвећа, међу којима је буква најглавније дрво. Земља је у опште врло слабе родности; увршћена је у трећи ред па на више.

Тип села.

Иако је Мелница на први поглед село збијенога типа, јер има велики број груписаних кућа, ипак се за њу не сме ово сасвим утврдити, јер има приличан број кућа и на салашима. у којима мештани стално живе. Ово су управо засеоци.

Куће су сеоске поређане око пута, што води у Кучајну са којим паралелно иде главни пут сеоски на левој обали Великог Потока. Овим путевима подељено је село на две главне мале: Горњу, до пута, лево од реке и Доњу, десно од овога и преко реке. Свака од ових мала полељена је на мање крајеве, који носе називе према породицама, што у њима живе.

Крајеви су у средини села, близу један до другога, али што се од средине удаљујемо то су и они растурени по потоцима и један од другога даљи, те тако има крајева, који су по 10 -15 мин. један од другог далеко. Крајеви носе називе по именима потока у чијој су близини или који кроз њих протичу.

Куће у крајевима, што су у средини села, близу су једна до друге – до 30 м. растојања; али у крајевима, који су даље од средине села, често су и по 10 мин. једна од друге далеко. Најстарије су породице у средини села, а најновије око њих, премда намножавањем и ове су се растуриле, као што се из прегледа види.

Мештани имају и имања груписана изван села, осим једно 100 кућа, које их немају. Оне узимају земљу под закуп или „на пола“ и раде. На имањима се лети баве готово сви мештани, а у зиму се враћају у село. Но, има приличан број људи, који на имањима стално живе, као што су оне породице у Летишту, Рајском Потоку, Петаковици, Погерском Потоку и Гршљану. Узрок оваке груписаности кућа лежи у самом земљишту, јер при насељавању свака је породица бирала место око потока и њихових извора.

Задруга у селу скоро нема; највећа задруга броји свега 15 чланова.

Приче о имену села.

О имену села код мештана не постоје никакве приче.

Оонивање села, ранија насеља и њихови трагови.

У извештају Максима Радковића помиње се село Мелница, придодато манастиру Витовници и парохији витовничкој, која је била под Банатом. Мелница је тада имала свега 10 „хљебова“ са људима Власима „чина коморска“. Међутим, ево шта o постанку села причају стари људи у селу: „онде, где је сада гробље, на месту Гршљану, било је пре 300 и више година рударско окно што и сада носи назив Ћумурана. На овом месту живеше прадедови Фишћежа, који овде дођоше из Алмажа y Ердељу. Они се занимаху рударством. а имали су и своју воденицу на Великом Потоку. Овде дође и парадеда Матејића из Стамнице. Село се беше прилично намножило, али наједанпут дође куга. Они напусте Гршљан и пребегну на леву страну Великог Истока и оснују село.

У то време враћаху се из Црнајке Будимировићи (Будимирејште), којима тамо Турци нанеше грдне штете и срамоту. Дошавши у ово село, где не беше довољно радне снаге, они буду лепо примљени и они се ту настане као слуге да чувају стоку. Мало после тога, на позив Фишћежа, дођу из Влашке Марецоњи и Водоњи.

Село се поче развијати, али сад настану гоњења од Турака. Ови напуштају своја имања и беже у крш и планине. Hо, чим ово прође враћају се натраг. Тада долазе овде Жутоњи “ Стојкићани из Рановца; за њима долазе Дражилоњи, Бранкоњи и Аврамоњи из Ресаве, за овима дође породица Бекерешће и Дулкањи из „прека“.

А кад је уочи устанка настао општи покрет у Србији и поједине породице услед насиља почеле су себи тражити склонитија места за становање, долазе и у ово село многе породице из разних крајева. Тако из Црне Реке дођоше ови: Краћуновићи (Краћунешће), Рашкоњи, Драгојеште и Бугароњи; из Крајине: Дамјањи, Стојићани, Траилоњи, Негоњи, Новакоњи и Паунешће; из Шумадије: Делићи; из Нереснице: Бузеји. Настањени на своме месту, Мелничани нису се више кретали, већ су се бранили од Турака. Из њихове средине поникао је и један војвода за времена Карађорђева. То је био Паул Матејић, који је по Браничеву био чувен као јунак и кога Карађорђе на много места помиње. Досељеници, који говоре влашки, били су бројно у надмоћности, те су задржали своје особине, а нарочито језик и ношњу, на и сада говоре између себе влашки и ако скоро већина зна српски. Шта више и чисто српски елеменат радије говори влашки него српски. То је уједно и највећа разлика мештана овога села од оних у околини Петровца.

Село има заветину о Малом Спасовдану и о Пророку Јелисеју 13. јула.

Свега кућа има у селу 496.

Порекло становништва.

У селу су ове породице:

-Будимирејште (60) у Рајском Потоку, из Витежева у Морави, славе Св. Николу.

-Марецоњи (26) y потоку Петаковици, из Влашке, славе Петковицу.

-Новакоњи (26) у Петаковици, из Крајине, славе Петковицу.

-Паунешће (4) у Петаковици, из Крајине, славе Петковицу.

-Бузеји (6) y Петаковици. из Нереснице, славе Петковицу.

-Жутоњи (20) y потоку Ваља–Мара, из Рановца, где су се доселили из Ердеља, славе Петковицу.

-Будумирејште (46) y потоку Ваља–Мара, из Витежева у Moрави, славе Св. Николу.

-Матејићи (25) y потоку Потеру, из Стамнице. славе Св. Николу.

-Бугароњи (10) y потоку Потеру, из Црне Реке, славе Св. Николу.

-Дражилоњи (10) у Летишту, из Ресаве, славе Петковицу.

-Будимирејште (24) y Летишту, из Витежева у Морави. Славе Св. Николу.

-Дражилоњи (30) у Мртвој Баби, из Ресаве, славе Петковицу.

-Делићи (16) y Клисури, из Шумадије, славе Св. Николу.

-Фишћеже (16) y Бабину Извору, из Алмажа у Ердељу, славе Св. Јована.

-Дулкањи (8) у Бабину Извору, из Влашке, славе Св. Николу.

-Бекерешће (7) на Морминсу, из Влашке, славе Петковицу.

-Марецоњи (21) на Морминсу, из Влашке, славе Петковицу.

-Аврамоњи (4) око Мелничке Реке, из Ресаве, славе Св. Николу.

-Драгојеште (2) око Мелничке Реке, из Црне Реке, славе Св. Николу.

-Негоњи (6) око Мелничке Реке, из Крајине. славе Св. Николу,

-Рашкоњи (6) око Мелничке Реке, из Црне Реке, славе Св. Николу.

-Фишћеже (28) око Мелничке Реке, из Алмажа у Ердељу, славе Св. Јована.

-Дражилоњи (14) у Турској Води, из Ресаве, славе Петковицу.

-Фишћеже (4) у Дугачком Потоку, из Алмажа у Ердељу, славе Св. Јована.

-Аврамоњи (4) у Дугачком Потоку, из Ресаве, славе Св. Николу.

-Драгојеште (5) у Дугачком Потоку, из Црне Реке, славе Св. Николу.

-Будимирејште (15) у Дугачком Потоку, из Витежева y Moрави, славе Св. Николу.

-Траилоњи (3) y Дугачком Потоку, из Крајине, славе Св. Аранђела.

-Дамјањи (3) у Дугачком Потоку, из Крајине, славе Св. Николу.

-Краћуновићи (4) y Дугачком Потоку, из Црне Реке, славе Св. Аранђела.

-Бугароњи (5) из Црне Реке, славе Св. Николу. Ова је, као и све даље породице, у Туфуер–Потоку.

-Водоњи (5) из Влашке, славе Петковицу.

-Бранкоњи (5) из Ресаве, славе Св. Николу.

-Стојкићани (7) из Рановца, славе Св. Николу.

-Стојићани (5) из Крајине, славе Михољ–дан.

Старине, селиште, гробља и др.

Једино селиште то је оно, што га поменусмо у Гршљану. Овде се налазе и стари rpoбови, по свој прилици, рударских раденика. Ваља поменути и селиште Стануловац, између Мелнице и Рановца; но, о овоме селишту биће речи при опису Рановца, јер са њега није дошла ниједна породица у Мелницу. Остаци старога пута налазе се од Кучајне ка Гршљану, па на Петрже Поље у Рановац. Пут овај има правац исток-југоисток – запад-севепзапад. Трагови старих рудишта налазе се у Гршљану. И сад се познају трагови старих окана и насеља око њих. Овде је, по свој прилици, нађен и угаљ, те отудаје и назив за ово место Ћумурана. Осим овога, мштани веле да се некад испирало злато у долини Ваља–Мара и да га још и сада има у песку речном, а да је негде око њена извора копано и сребро.  У близини овога села, у бранику одакле силазе Браничке Воде  -атар села Кладурова – налазе се остаци неке цркве. Ово се место зове Црквиште.

Занимање становништва.

Главно је занимање сељака земљорадња. Поред тога и сточарство је исто тако добро развијено, а нарочито негују рогату марву. Осим овога баве се и печењем креча, и то им је уједно и највиднији производ за продају. Има доста мештана, који раде дунђерски посао, а и млинара, јер на Великом Потоку има 14 воденица и две ваљавице.

У долини Мелничке Реке, готово усред села налази се и цигански крај од 10 кућа. Они су дошли тек пре 25 година из Ресаве. Занимају се свирањем и џамбасањем, а говоре влашки.

ИЗВОР: Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top