Порекло презимена, село Витовница (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Витовница, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Прир Порекло становништва села Витовница, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Прир Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Витовница (Петровац на Млави)

Порекло презимена, село Витовница (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Витовница, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Онде, где река Витовница, остављајући тесну клисуру, проширује своје обале, али се још не ослобођа брдских коса, у долини са једне и друге стране њене, налазе се поређане куће села Витовнице. Леп је поглед на ово село, кад се преко брда из Мелнице, или из Стамнице у исто долази. Те брдске косе, што се изнад села издижу, јесу уједно и граница атара овога села и Стамнице са леве, јужне стране. На њима су знатнија брда са десне стране реке: Кракул Гол (голо брдо или чука) и Фаце Манастира (манастирски виноград), а са леве стране Урлаја, Муројко, Чукар и Бигар. Hо, и ако је село поред реке, куће се његове налазе више на странама ових брда, те није изложено поплавама, сем једног малог дела, који је готово у самом кориту речном.

Воде.

У селу има доста извора, чија вода служи за пиће, а они носе назив према имену породица, које су око њих, тако: Васиљин Нладенац, Вудимиров Кладенац и Симеонов Кладенац.

Осим ових кладенаца,у атару има и јаких извора, као што су: Црни Извор, који је врло јак, и од кога је спроведена вода у манастир Витовницу. Приод извире са Урлаје; ово је врло хладна вода, а сељаци је држе за лековиту и одлазе, те се њоме умивају. И извор Бању сматрају сељаци за лековит; од њега одлази поток истог имена. У селу има и бунара – ћермова, чија вода такође служи за пиће.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је сва изван села; вајроднији су крајеви: Вад, Ветреник, Попов Поток, Смрдан и Кот. Они су засејани житом и кукурузом, а далеко су од села највише један сат хода. Село има испаша у планинама, које су два сата далеко од села. Шуме су поређане око села, а најдаље су оне од села, које су на вису Малом Врању (скоро 2,5 сата од села далеко). И остали су висови планине пошумљени, тако: Страињак, Шестер, Збег, Кобиља Глава, Шчрбан, Манастирске 1Пуме и Струг. Шуме су обично од лиснатог дрвећа у коме буква преовлађује. Шуме су приватна својина, а има и општинске до 30ха. Општинска је шума на местима: Курматуру, Страињку и Кобиљој Глави. Попашу даје општина под закуп сељацима из Стига и Млаве, који ту своју стоку преко лета напасују.

Осим општинских и приватних шума, има и манастирска шума, у којој сељаци истога села напасују своју стоку, плаћајући за то манастиру извесну аренду годишње (2 динара од брава).

Земљиште у Смрдану и крајевима што се налазе око Витовнице, кад већ из брда изађе, увршћено је у други ред; све остало слабије је родности.

Тип села.

Село је збијено. Куће су поређане око реке и то много више на левој, него на десној страни. Али и ако је село збијено, куће нису једна до друге , јер раздаљина измећу најближих кућа y селу износи 50–100 м. Оне су поређане око пута, који кроз село пролази, а иде паралелно са реком све до манастира Витовнице. Од овога десно и лево одвајају се споредни сокачићи, који или воде на реку или на брда у приватна имања, или се најзад продужују у пешачки пут у Мелницу и Стамницу. Овим сокацима и путем подељено је село на мале, које носе назив према породицама, које у њима живе.

У целом селу има 120 кућа са 172 пореске главе. Кућа има на десној 24, а остале су на левој страни Витовнице.

Приче и тумачења о имену села.

Од куда је село добило име Витовница, нема никаквих прича. Зна се само да се  звало Витеоница, и то од прилике пре 170 година. Не може се утврдити кад је овај назив промењен.

Оснивање села, ранија насеља и њихови трагови.

На Смрдану, пољу више Витовнице, било је отприлике пре 170 година село, које је бројало 20 кућа. Због турског насиља мораде ово село да се повуче у шуму на какво склонитије место, а већина се c овог места разбеже по другим селима. Породица Степановића, којих је тада било 6 кућа, побегну изнад манастира Витовнице на брдо, где су сада виногради манастирски. Одакле су ови по старини, њихови потомци нису умели да ми кажу. Ту направе себи склоништа од липове коре и остану као манастирске слуге.

После неког времена доселе се прадедови Штрбуловића из Крајине и најме се и они да служе манастир. За овим дође из Мораве једна кућа Арсенијевића и настани се на истом месту. Овде не беше више од десет кућа.Кад су престала турска насиља, спусте се ове пороцице са брда у долину речну, раскрче шуму и оснују на данашњем месту село. Ови заузму место на левој обали речној где су и сада. На ово место долазе и остале породице и то овим редом: Зарјоњи из Алмажа (Ердељ), Атаназоњн из Карансебеша у Ердељу, Васиљоњи из Крајине, Јакобањи из Крајине, Карбашани из Крајине, Шћефени из Крајине: Благојоњи из Сокола у Ердељу; Дамјањи из Крајине; Паркоњи из Крајине, Додолањи из Крајине.

Ове се породице такође настанише на левој обали Витовнице и живеше неко време мирно. Село порасте на 30 кућа. Али, Турци почеше сад наново да их нападају, те они напусте своје место и побегну у крш између Страињка и Урлаје. To се место и сада зове Збег.

Кад су немири престали, врате се опет на своја стара места. Потом долазе и ове породице: Грујићи, Тодорањи, Писикићи и Дражилоњн из Ресаве. Белорепи из Црне Реке, Радоњи из Црне Реке, Трајоњи из Црне Реке, Новакоњи из Црне Реке, Јанкуљцони из Рановца, Корнешће из Влашке, Мачајоњи из Крајине; Рајкоњи из Крајине, Лазароњи из Крајине, Загоркањи из Крајине, Илијоњи из Крајине, Страиња – Симеон из Крајине, Вујићи из Мелнице и Дошљеши из Старе Србије. Досељавања ова била су у првој половини Х1Х столећа. Оне породице, које су из једног места, дошле су већином убрзо једна за другом. Од породица настаниле су се на десној страни ове: Карбашани, Илијоњи, Корнешће, Лазароњи, Загоркањи и Зарјоњи. Сви остали населили су се на левој страни, на којој су и сада.

Ред досељавања опажа се у неколико и у распореду кућа јер оне куће, које су ближе манастиру па до средине села, припадају најстаријим породицама, а остале се ређају према времену досељавања даље од ових низ реку.

Порекло становништва.

У селу су ове породице:

-Штрбулобићи (18) лево од реке, из Крајине. Славе Светог Николу.

-Степановићи (2) лево од реке, из Ресаве. Славе Св. Аранђела.

-Грујићи (2) лево реке, из Ресаве. Славе Св. Аранђела.

-Арсенијевића (7) лево од реке, на Мораве. Славе Св. Николу.

-Зарјоњи (5) десно од реке, на Алмажа у Ердељу. Славе Св. Јована.

-Атаназоњи (2) лево од реке, из Карансебеша у Ердељу. Славе Св. Јована.

-Карбашани (4) десно од реке, из Крајине. Славе Св. Аравђела.

-Васиљоњи (5) лево од реке, из Крајине. Славе Св. Аранђела.

-Илијоњи (8) десно од реке, из Крајине. Славе Св. Аранђела.

-Загоркањи (1) десно од реке, из Крајине. Славе Петковицу.

-Јакобањи (4) лево од реке, из Крајине. Славе Св. Аранђела.

-Шћефени (6) лево од реке, на Крајине. Славе Ђурђиц.

-Благојоњи (2) лево од реке, из Сокола y Ердељу. Славе Св. Алимпија.

-Дамјањи (5) лево од реке, из Крајине. Славе Св. Николу.

-Паркоњи (3) лево од реке, из Крајине. Славе Св. Николу.

-Додолањи (2) лево од реке, из Крајине. Славе Св. Јована.

-Дражилоњи (2) лево од реке, из Ресаве. Славе Св. Јована.

-Писикићи (2) лево од реке, из Ресаве. Славе Св. Николу.

-Тодорањи (5) лево од реке, из Ресаве. Славе Св. Јована.

-Белорепи (5) лево од реке, из Црне Реке. Славе Св. Аранђела.

-Радоњи (З) лево од реке, из Црне Реке. Славе Верижице.

-Трајоњи (1) лево од реке, из Црне Реке. Славе Св. Јована.

-Новакоњи (1) лево од реке, из Црне Реке. Славе Св. Алимпија.

-Јанкуљцони (1) лево од реке, из Рановца. Славе Св. Петку.

-Корнешће (8) десно од реке, из Влашке. Славе Верижице.

-Мачајоњи (З) лево од реке, на Крајине. Славе Верижице.

-Рајкоњи (4) десно од реке, из Крајине. Славе Св. Петку.

-Лазароњи (3) десно од реке, из Крајине. Славе Св. Петку.

-Страиња (2) лево од реке, из Сттаре Србије. Славе Петковицу.

-Дошљеши (2) лево од реке, из Старе Србије. Славе Петковину.

-Вујићи (1) лево од реке, из Мелнице. Славе Св. Јована.

Из овог се види да је село расло више досељавањем. Интересантно је напоменути да се у извештају Максима Радковића помиње витеоничка парохија и села што припадају овој, а нема ни помена о селу Витовници, што значи да је постојао само манастир. У осталом ово, као што смо видели, потврђују искази мештана, јер и по њихову говору ово село није старије од 170 година.

Временом досељеници из разних крајева изједначили су се по ношњи, језику и обичајима, те се данас ни по чему не разликују између себе. Они говоре међу собом влашки, а и ношња им је као и y свима селима са влашким елементом у Источној Србији.

Заветина је у селу о Тројицама.

Помештање села.

Као што се из напред изложеног може видети, село није било на данашњем месту, него се доцније овде настанило; прво је било на Смрдану, па је због турских насиља пресељено на брдо изнад манастира.

Немајући на брду доста воде, а и да би се манастиру приближили, сишли су у реку и основали данашње село. Cа овога места, село се je кретало y збегове, бежећи од Турака, али се опет враћало на исто место, где је и сада.

Старине, селишта, гробља и др.

У околини села Витовнице не налазе се остаци старих селишта, осим оних места, која мало пре поменусмо. Старога гробља, пак, налазе се трагови изнад брда Урлаје на месту Појење, за које не постоје никакве приче. У манастирској шуми налазе се остаци старих рудишта, окна, који се и сада зову мајдани.

У старине овога села ваља уврстити и манастир Витовницу, који се налази на десној обали реке, више села, баш на самом излазу из клисуре. Манастир је сазидан за време Краља Милутина.

Занимање становништва.

Главно занимање мештана овога села јесте земљорадња и сточарство. Нарочито негују рогату марву. Осим овог, мештани се баве кречарством и то им је видан производ, који на трг износе. Hо, више њих негују и шљиве, од којих пеку ракију, а не суше их. Осим овога има међу сељацима дрводеља и млинара на воденицама – поточарама, којих у селу има 11.

Цигански је крај у средини села. Има четири куће циганске. Они су сви ковачи. Досељени су из Стамнице, а говоре влашки.

ИЗВОР: Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top