Poreklo stanovništva sela Melnica, opština Petrovac na Mlavi – Braničevski okrug. Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan
Položaj sela.
Na obalama Velikog Potoka koji se u gornjem svom toku Rajskim Potokom zove, i obalama Melničke Reke, nalazi se selo Melnica. Kuće su poređane na obe strane ovih voda i to gotovo od ušća Melničke Reke pa uz nju i uz potok za čitavo pola sata, a ako još tome dodamo i one kuće na salašima, gde takođe seljaci žive u mnogo slučajeva. stalno onda i celom dužinom ovoga.
One kuće ovoga sela, što se nalaze y samom koritu između ovih dveju voda, bivaju plavljene prilikom malo većeg povodnja, samo njih je vrlo mali deo. Većina ih je sagrađena po kosinama brdskim, koje oke vode ograničavaju.
Vode.
S ovih brda – gde se sučeljavaju tereni razne starosti – silaze mnogi potoci. koji imaju dosta jake izvore. Tako sa desne strane Velikog Potoka nalazi se čitav niz izvora od kojih postaju potočići i potoci što nose opšti naziv Braničke Vode. One izviru iz crvenog peščara; zatim Melnička Reka, koja predstavlja granicu izmeću tercijera i crvenog peščara, a izvor joj je, po svoj prilici, na kontaktu ovih naslaga.
Sa leve strane Velikog Potoka načaze se potoci, čiji su izvori na dodiru jedrog krečnjaka i crvenog peščara ili iz samog krečnjačkog terena, ti su potoci: Petakovica, koja u gornjem toku nosi naziv Pogerska Reka i Valja-Mara, u koju utiče Polomski Potok, Babin Izvor i još dosta drugih potoka i potočića, koji nemaju naročitih imena.
U samome selu izvora ima vrlo malo, s toga se pije voda sa bunara — ćermova.
U Vraničkim Vodama ima jedan izvor, što leči od groznice.
Zemlje i šume.
Zemlja za obrađivanje je izvan sela. Najdalji krajevi daleko su od sela za 2 sahata. Njive se najviše nalaze na desnoj strani Velikog Potoka, a zasejane su većinom žitom i kukuruzima. Glavnija su mesta za obrađivanje: Visoka, Porosanjica, Dugačko Polje, Gršljan, Vodenično Polje, Radiv i Čukar.
Pspaša ima po šumama i brdima, a i po salašima. Šume ima dosta u ataru seoskom. Ona je većinom privatna svojina. Ho, ima i opštinske šume do 70 ha, koja se zove Vakarjaca (govedarnica), a daje se pod zakup meštanima ovoga sela, a i okolnih sela iz Stiga i Mlave, koji za popašu plaćaju godišnje po 2 dinara od grla. Šume su obično od lisnatoga drveća, među kojima je bukva najglavnije drvo. Zemlja je u opšte vrlo slabe rodnosti; uvršćena je u treći red pa na više.
Tip sela.
Iako je Melnica na prvi pogled selo zbijenoga tipa, jer ima veliki broj grupisanih kuća, ipak se za nju ne sme ovo sasvim utvrditi, jer ima priličan broj kuća i na salašima. u kojima meštani stalno žive. Ovo su upravo zaseoci.
Kuće su seoske poređane oko puta, što vodi u Kučajnu sa kojim paralelno ide glavni put seoski na levoj obali Velikog Potoka. Ovim putevima podeljeno je selo na dve glavne male: Gornju, do puta, levo od reke i Donju, desno od ovoga i preko reke. Svaka od ovih mala poleljena je na manje krajeve, koji nose nazive prema porodicama, što u njima žive.
Krajevi su u sredini sela, blizu jedan do drugoga, ali što se od sredine udaljujemo to su i oni rastureni po potocima i jedan od drugoga dalji, te tako ima krajeva, koji su po 10 -15 min. jedan od drugog daleko. Krajevi nose nazive po imenima potoka u čijoj su blizini ili koji kroz njih protiču.
Kuće u krajevima, što su u sredini sela, blizu su jedna do druge – do 30 m. rastojanja; ali u krajevima, koji su dalje od sredine sela, često su i po 10 min. jedna od druge daleko. Najstarije su porodice u sredini sela, a najnovije oko njih, premda namnožavanjem i ove su se rasturile, kao što se iz pregleda vidi.
Meštani imaju i imanja grupisana izvan sela, osim jedno 100 kuća, koje ih nemaju. One uzimaju zemlju pod zakup ili „na pola“ i rade. Na imanjima se leti bave gotovo svi meštani, a u zimu se vraćaju u selo. No, ima priličan broj ljudi, koji na imanjima stalno žive, kao što su one porodice u Letištu, Rajskom Potoku, Petakovici, Pogerskom Potoku i Gršljanu. Uzrok ovake grupisanosti kuća leži u samom zemljištu, jer pri naseljavanju svaka je porodica birala mesto oko potoka i njihovih izvora.
Zadruga u selu skoro nema; najveća zadruga broji svega 15 članova.
Priče o imenu sela.
O imenu sela kod meštana ne postoje nikakve priče.
Oonivanje sela, ranija naselja i njihovi tragovi.
U izveštaju Maksima Radkovića pominje se selo Melnica, pridodato manastiru Vitovnici i parohiji vitovničkoj, koja je bila pod Banatom. Melnica je tada imala svega 10 „hljebova“ sa ljudima Vlasima „čina komorska“. Međutim, evo šta o postanku sela pričaju stari ljudi u selu: „onde, gde je sada groblje, na mestu Gršljanu, bilo je pre 300 i više godina rudarsko okno što i sada nosi naziv Ćumurana. Na ovom mestu živeše pradedovi Fišćeža, koji ovde dođoše iz Almaža y Erdelju. Oni se zanimahu rudarstvom. a imali su i svoju vodenicu na Velikom Potoku. Ovde dođe i paradeda Matejića iz Stamnice. Selo se beše prilično namnožilo, ali najedanput dođe kuga. Oni napuste Gršljan i prebegnu na levu stranu Velikog Istoka i osnuju selo.
U to vreme vraćahu se iz Crnajke Budimirovići (Budimirejšte), kojima tamo Turci naneše grdne štete i sramotu. Došavši u ovo selo, gde ne beše dovoljno radne snage, oni budu lepo primljeni i oni se tu nastane kao sluge da čuvaju stoku. Malo posle toga, na poziv Fišćeža, dođu iz Vlaške Mareconji i Vodonji.
Selo se poče razvijati, ali sad nastanu gonjenja od Turaka. Ovi napuštaju svoja imanja i beže u krš i planine. Ho, čim ovo prođe vraćaju se natrag. Tada dolaze ovde Žutonji ” Stojkićani iz Ranovca; za njima dolaze Dražilonji, Brankonji i Avramonji iz Resave, za ovima dođe porodica Bekerešće i Dulkanji iz „preka“.
A kad je uoči ustanka nastao opšti pokret u Srbiji i pojedine porodice usled nasilja počele su sebi tražiti sklonitija mesta za stanovanje, dolaze i u ovo selo mnoge porodice iz raznih krajeva. Tako iz Crne Reke dođoše ovi: Kraćunovići (Kraćunešće), Raškonji, Dragoješte i Bugaronji; iz Krajine: Damjanji, Stojićani, Trailonji, Negonji, Novakonji i Paunešće; iz Šumadije: Delići; iz Neresnice: Buzeji. Nastanjeni na svome mestu, Melničani nisu se više kretali, već su se branili od Turaka. Iz njihove sredine ponikao je i jedan vojvoda za vremena Karađorđeva. To je bio Paul Matejić, koji je po Braničevu bio čuven kao junak i koga Karađorđe na mnogo mesta pominje. Doseljenici, koji govore vlaški, bili su brojno u nadmoćnosti, te su zadržali svoje osobine, a naročito jezik i nošnju, na i sada govore između sebe vlaški i ako skoro većina zna srpski. Šta više i čisto srpski elemenat radije govori vlaški nego srpski. To je ujedno i najveća razlika meštana ovoga sela od onih u okolini Petrovca.
Selo ima zavetinu o Malom Spasovdanu i o Proroku Jeliseju 13. jula.
Svega kuća ima u selu 496.
Poreklo stanovništva.
U selu su ove porodice:
-Budimirejšte (60) u Rajskom Potoku, iz Viteževa u Moravi, slave Sv. Nikolu.
-Mareconji (26) y potoku Petakovici, iz Vlaške, slave Petkovicu.
-Novakonji (26) u Petakovici, iz Krajine, slave Petkovicu.
-Paunešće (4) u Petakovici, iz Krajine, slave Petkovicu.
-Buzeji (6) y Petakovici. iz Neresnice, slave Petkovicu.
-Žutonji (20) y potoku Valja–Mara, iz Ranovca, gde su se doselili iz Erdelja, slave Petkovicu.
-Budumirejšte (46) y potoku Valja–Mara, iz Viteževa u Moravi, slave Sv. Nikolu.
-Matejići (25) y potoku Poteru, iz Stamnice. slave Sv. Nikolu.
-Bugaronji (10) y potoku Poteru, iz Crne Reke, slave Sv. Nikolu.
-Dražilonji (10) u Letištu, iz Resave, slave Petkovicu.
-Budimirejšte (24) y Letištu, iz Viteževa u Moravi. Slave Sv. Nikolu.
-Dražilonji (30) u Mrtvoj Babi, iz Resave, slave Petkovicu.
-Delići (16) y Klisuri, iz Šumadije, slave Sv. Nikolu.
-Fišćeže (16) y Babinu Izvoru, iz Almaža u Erdelju, slave Sv. Jovana.
-Dulkanji (8) u Babinu Izvoru, iz Vlaške, slave Sv. Nikolu.
-Bekerešće (7) na Morminsu, iz Vlaške, slave Petkovicu.
-Mareconji (21) na Morminsu, iz Vlaške, slave Petkovicu.
-Avramonji (4) oko Melničke Reke, iz Resave, slave Sv. Nikolu.
-Dragoješte (2) oko Melničke Reke, iz Crne Reke, slave Sv. Nikolu.
-Negonji (6) oko Melničke Reke, iz Krajine. slave Sv. Nikolu,
-Raškonji (6) oko Melničke Reke, iz Crne Reke, slave Sv. Nikolu.
-Fišćeže (28) oko Melničke Reke, iz Almaža u Erdelju, slave Sv. Jovana.
-Dražilonji (14) u Turskoj Vodi, iz Resave, slave Petkovicu.
-Fišćeže (4) u Dugačkom Potoku, iz Almaža u Erdelju, slave Sv. Jovana.
-Avramonji (4) u Dugačkom Potoku, iz Resave, slave Sv. Nikolu.
-Dragoješte (5) u Dugačkom Potoku, iz Crne Reke, slave Sv. Nikolu.
-Budimirejšte (15) u Dugačkom Potoku, iz Viteževa y Moravi, slave Sv. Nikolu.
-Trailonji (3) y Dugačkom Potoku, iz Krajine, slave Sv. Aranđela.
-Damjanji (3) u Dugačkom Potoku, iz Krajine, slave Sv. Nikolu.
-Kraćunovići (4) y Dugačkom Potoku, iz Crne Reke, slave Sv. Aranđela.
-Bugaronji (5) iz Crne Reke, slave Sv. Nikolu. Ova je, kao i sve dalje porodice, u Tufuer–Potoku.
-Vodonji (5) iz Vlaške, slave Petkovicu.
-Brankonji (5) iz Resave, slave Sv. Nikolu.
-Stojkićani (7) iz Ranovca, slave Sv. Nikolu.
-Stojićani (5) iz Krajine, slave Miholj–dan.
Starine, selište, groblja i dr.
Jedino selište to je ono, što ga pomenusmo u Gršljanu. Ovde se nalaze i stari rpobovi, po svoj prilici, rudarskih radenika. Valja pomenuti i selište Stanulovac, između Melnice i Ranovca; no, o ovome selištu biće reči pri opisu Ranovca, jer sa njega nije došla nijedna porodica u Melnicu. Ostaci staroga puta nalaze se od Kučajne ka Gršljanu, pa na Petrže Polje u Ranovac. Put ovaj ima pravac istok-jugoistok – zapad-sevepzapad. Tragovi starih rudišta nalaze se u Gršljanu. I sad se poznaju tragovi starih okana i naselja oko njih. Ovde je, po svoj prilici, nađen i ugalj, te otudaje i naziv za ovo mesto Ćumurana. Osim ovoga, mštani vele da se nekad ispiralo zlato u dolini Valja–Mara i da ga još i sada ima u pesku rečnom, a da je negde oko njena izvora kopano i srebro. U blizini ovoga sela, u braniku odakle silaze Braničke Vode -atar sela Kladurova – nalaze se ostaci neke crkve. Ovo se mesto zove Crkvište.
Zanimanje stanovništva.
Glavno je zanimanje seljaka zemljoradnja. Pored toga i stočarstvo je isto tako dobro razvijeno, a naročito neguju rogatu marvu. Osim ovoga bave se i pečenjem kreča, i to im je ujedno i najvidniji proizvod za prodaju. Ima dosta meštana, koji rade dunđerski posao, a i mlinara, jer na Velikom Potoku ima 14 vodenica i dve valjavice.
U dolini Melničke Reke, gotovo usred sela nalazi se i ciganski kraj od 10 kuća. Oni su došli tek pre 25 godina iz Resave. Zanimaju se sviranjem i džambasanjem, a govore vlaški.
IZVOR: Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)