Презиме Бастаћ налазимо у Црној Гори и Хрватској.
У Црној Гори, Бастаћи су стариначки род из Црмнице. Ови Бастаћи су изумрли у Црмници, односно неки од њих су се раселили и узели друга презимена. Братство са овим презименом постојало је у време Ивана Црнојевића, а свакако и раније. Након успостављања османске власти у Зети Црнојевића, црмнички Бастаћи су већином примили ислам. Махала Бастаћи пописана је у турским дефтерима из 1521. и 1523. године у Црмници. Имена пописаних су словенска што указује да је ово братство примило ислам у наредном раздобљу.
Један од ових Бастаћа, Хакоч (или Хакија) Бастаћ, био је османски заповедник и имао је своје утврђење крај Поља ораховског. Остао је упамћен по разури Манастира Светих Мироносица у Дупилу, од чијег камена је саградио утврђење. Ови Бастаћи су потиснути из Црмнице почетком 18. века у време истраге потурица.
Данашње братство Бастаћа у Црној Гори није истог порекла. Почетком 18. века, један братственик Поповића из Стијене Пиперске је због неког убиства пребегао у Црмницу и настанио се у селу Бастаћи, тада у племену Дупило. Како би заметнуо траг могућим гонитељима, узео је себи за презиме назив села где је добегао. Касније је његов потомак Ђуро Бастаћ, опет због неког убиства, предигао на Дубово, а затим у Ријеку Црнојевића. Део ових Бастаћа касније се населио на Цетиње, а данас их има и у Београду.
У Дупилу није остало презиме Бастаћ, јер је потомство Ђуровог брата узело за презиме – Лаковић (вероватно се Ђуров брат звао Лако). Од ових Лаковића су Стефановићи у Котору и Лаковићи на Цетињу (један пресељен крајем 19. века), од којих је један касније узео презиме Влаховић.
Предање једног дела Бастаћа се углавном подудара са изнетим, осим што наводи да је предак, Поповић са Стијене Пиперске, убио неког османског заповедника у време истраге потурица, те је за ту заслугу добио од владике Данила Петровића право да се насели у Црмници ослобођеној од османске власти. У обе верзије, време досељења Поповића из Пипера у Црмницу је – почетак 18. века.
Само презиме Бастаћ потиче од глагола „бастати“ и придева „бастан“, – приличити, бити способан за нешто, храбар, одважан. Ови језички облици постоје углавном свуда по Црној Гори. У Приморју Црне Горе постоји израз „бастадур“ што значи – одважан, способан човек.
Реч долази од раноиталијанског „bastar“ – бити довољан, овде донет од Млечана, а даље порекло речи је вероватно од грчког „вастаксон“ – носити, подносити.
Није познато да ли хрватски Бастаћи имају везе с црногорским.
С обзиром на утврђени резултат једног тестираног Поповића са Стијене Пиперске, са хаплогрупом R1b DF27 Z209, требало би очекивати да је ово генетика коју носе и црмнички и ријечки Бастаћи.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.6080
Извори:
„Црмница“, Јован Вукмановић
„Стара Црна Гора“, Јован Ердељановић
„Презимена у Црној Гори“, Аким и Вукота Миљанић
„Етимолошки речник српског језика“
10. април 2019. у 09:15
Небојша Бабић
Тестиран је један Бастаћ од ријечких Бастаћа и резултат показује да нема блиске генетске везе са стијенским Поповићима, али има са Пиперима:
R1b-BY611-Z2705
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg112923;topicseen#msg112923
Тако да би се могло закључити да је предак Бастаћа који је добегао у Црмницу био неки Пипер са Стијене, а да је прича о пореклу од Поповића можда служила да прикрије прави идентитет, с обзром да је његово пресељење било због крви…
15. децембар 2020. у 06:58
Arsenije Bastać
Zdravo druže.
Daj mi izvor o ovoj katastrofalnoj grešci!
U Hrvatskoj su Dostaić, Dostić, Basta, Bastadur itd.
U Crnu Goru i Srbiju Filipović, Popović, Baka, Basta, Bajo, Babići itd.
Sve prikrivanje krvnih osveta. Nema jednog Bastaća koji je preuzeo Islam!
Razlog odlaska iz Crmnice je upravo ubistvo Osmanlije.
Zaboravih ali pleme je Maca ili Macović.
Ko ti je izvor?
Dolazak Bastać plemena u Orahovo je 1100-1200godine iz Hercegovine.
Mahala ne postoji! Naselje Bastać i crkva Bastać koja je preuzeta od strane Đurić plemena postoji i danas.
4. јун 2021. у 09:35
Небојша Бабић
Богоми, и ти сам себе…
25. август 2025. у 23:08
Rade
Poštovani,
Moje skromno mišljenje o prezimenu Bastać,Bastak,Bastasić,Bastašić i vjerovatno još neko slično prezime u Bosni i Dalmaciji,koje ima jednu slovnu grešku ili eventualno dvije (oni su tamo malo zapadnije,napravili cirkus od ovih slavnih i srarih vladarskih prezimena našeg plemena) mogu se uzeti u razmatranje o zajedničkom pretku iz Piperske Stijene i Crnaca-Bjelopavlića i gradine Jovanovića-Martinići (rodna gruda i od njih mlađeg brastva Nemanjća),
Bogojevići,Bogostinovići,Bogopankovići,Bogmilovići,Igumanovići,Anđelovići,Kaluđerovići,Popovići-Popadići,….,i te kako imaju brastveničke vezei i srodan DNK
Po mom skromnom mišljenju većinska Halpo grupa je (I2a PH 908 Y3120,…) kao i kod starih Rubežića-Ćalića i Odovića (odali iz vjere u vjeru /PaganiHrišćani,Bogumili,Hrišćani/) i njihova braće Crnojevići tj.Čarnojevići,Pajkanovići,Mršići,Kaljevići-Mišići,Drobnjaca,…,i dr.,koliko vidim i engleska dinast.Jork,Rumunska vlastela Cepeš,veliki Ruski knezovi,…,interesantno i Đžorđž Vašington.
Naravno da je brastvenički sukob u Crnoj Gori tzv. ‘Istraga poturica’,razdvojila i usitnila ovo veoma staro dinastičko pleme.
Tako se može i zaključiti da je i obnovitelj i nosilac imena grada Bastak (u 16 vijeku) u južnom Iranu kod Persijskog zaliva (na istoku Osmanlijsko-Srpskog-Crnogorsko-Hrvatsko-Albanskog carstva!!!) i jedan pripadnik ovog slavnog brastva.
Svako dobro želim mojim kraljevićima Bastasima.
Poz.Rade
26. август 2025. у 11:25
Rade
Da dodam,da se dio Bastašići koji su zajedno sa Radoslavićima (potomci kralja Radoslava-Jačikića,grana Belojevića,Ćalića-Oštrivojevića vj.Vojislavljevići)) naselili početkom 15 vijeka u Turopolju,Križevcu i Zagrebu,da bi se potom još jedna grana Bastića-Bastaka vratila na Hrišćanstvo posle poraza Osmanlijs pod Bečom 1529.god.,i naselila u Žumberak u mjestu Kalje (vj.Kaljevići). Sve ovo ima i te kakve veze sa upornim borcima za slobodu vjeroispovjesti i slobodu svog plemena,gdje su prednjačili sveštenstva pravoslavne crkve na ovim balkanskim prostorima,posebno Čarnojevići i Rubežići iz Crnaca i Piperske Sijene,od kojih potiču i Bastasi. U Novom Sadu su 1750.god.živjeli Lazar Rubežić senator grada Novog Sada (iz Koprivnice,služ.u Aradi u Zarandi) i njegov pomoćnik Jovan Balević (kasnije vj.vladika Crnogorski /lažni Car
Šćepan Mali/),u svojim hronikama Vasa Stajić naziva Mihajila Čarnojevića bratom Lazara Rubežića (koji je bio predstavnik građanstva u Karlovačkij mitropoliji i obilato pomagao rad iste,slavio je sv.Nikolu) . Čarnojevići su tada živjeli u Zarandi i Erdelju,na starim posjedima Mrnjačevića,Jakši,Brankovića…
Što reče prije neki dan jedan mladi Hrvatski istoričar (koji je valjda dokt.ili je madter završio na Oksfordu),sve je ovo jedna bratija koja je vladala desetine vjekova,na ovim Balkanskim prostorima i šire…