Род Тихомира

18. март 2019.

коментара: 7

Стара кућа у Махали, Google Street View

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 18.3.2019.

 

Кратки опис рода

Тихомири су стари српски род и истоимено племе из средњовековне Зете на чијој некадашњој територији је касније формирано албанско племе Груде. Тихомири су се временом у потпуности раселили из своје матице тако да у историјским изворима има јако мало податка о њима. Захваљујући предњима која су забележена у Грудама, Кучима и Зети и резултатима ДНК тестирања, може се основано сматрати од Тихомира потичу Кликовци из Зете који припадају грани R1a-Z282>M458>L1029>YP417.

Овај текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Историјски помени

Тихомири се први пут спомињу као Tigomiri у уговору која су племена и равничарска села у Зети потписала са Млетачком Републиком 1455. године. Село Тихомир се затим спомиње у нахији Хоти у турским дефтерима из друге половине XV века, а у следећој табели су наведени подаци из дефтера о овом селу.

Пописна година Број кућа Број неожењених Приход осим пореза за овце
1485. 20 непознато 1000 акчи
1497. 34 7 1669 акчи

На основу ових података се може закључити да је крајем XV века дошло до убрзаног насељавања овог села. Према предању Груда, село се налазило на месту данашњег села Прифти које су населиле Берише из северне Албаније. Овакав нагли раст броја кућа за свега 12 година би се могао објаснити досељавањем Бериша у ово село. Берише су данас најстарији становници Груда, а претпоставља се да су се доселили управо крајем XV века или почетком XVI века јер су подигли цркву у Прифтима 1528. године.

Албански аутор Селами Пулаха у свом преводу турскиог дефтера из 1485. поименично наводи све пописане пореске обвезнике из села Тихомири те године.

Порески обвезници у селу Тихомири 1485. године

Лако се уочава да су готово сва имена српска уз по неко албанско име што не изнађује имајући у виду да се ради о прелазној етничкој зони између Срба и Албанаца. Поред села Тихомири, на истом пореском попису се спомиње и извесни Андрија Тихомири у селу Истулуш Туз у околини Скадра, што значи да су Тихомири живели и изван своје матице.

Предања

О становништву Зете су детаљно писали Андрија Јовићевић 20-их година XX века и Павле Радусиновић и Илија Пеличић 90-их година XX века, тако да ће овде бити анализирани најбитнији подаци које су ови аутори прикупили о Тихомирима и братствима која од њих највероватније потичу.

Тихомири су једно од староседелачких српских племена из данашње Малесије, а Јовићевић у свом раду тој области наводи да се међу тамошњим становништвом поред Тихомира сачувало сећање и на још два српска племена: Божњаке и Матагужане. Према казивањима Малисора, Тихомири су најстарији од ова три племена и били су јако племе које је у своје време обухватало данашње Груде и знатан део Зетског поља. Међутим, није се сачувало сећање о томе на који начин су тачно ишчезли из Малесије. Говорећи о Прифтају, родоначелнику Бериша из села Прифти у Грудама које је по њему названо, Јовићевић спомиње да је тамо затекао Тихомире, а како је предање врло детаљно и садржи занимљиве податке, вреди га пренети у оригиналу:

Он је нашао овдје Тихомире, који су у своје вријеме били многобројни и силни. По предању Груда, Тихомири су били православни и одавде су се иселили у Орахово у Куче. На темељу њихове цркве подигнута је данашња грудска црква. Тихомири су из Орахова за дуго доносили своје мртваце и закопавали пред овом црквом. Прича се, да је негдје давно дошао један Тихомир из Орахова у Груде, да за своје крсно име, Митровдан, купи вина; допадне му се једно момче од Бериша и позове га у Орахово, да се његовом крсном имену побратиме. Кад је Бериш пошао, питао га је стари отац његова побратима, је ли жива нека лоза, и кад му је Бериш казао, да је жива, рекао је старац: “Ја сам је, синко, садио мојом руком, и нити сам је продао, нити ми је ко отео, но сам је сам од невоље напустио”.

Одавде сазнајемо да су се Тихомири иселили у Орахово, а како су узели да славе Митровдан, то могу бити једино Подград или Кути јер братства из друга два села у Орахову (Берова и Лазорце) славе Јесењи Јовањдан. Поједини подаци о којима ће убрзо бити више речи указују на то да је у питању село Подград. Војвода Марко Миљанов и Јован Ердељановић су детаљно писали о Кучима почетком XX века када су у Подграду и Кутима су живели искључиво Мрњавчићи, а то су Ђурђевићи (Вујошевићи и Милићи) у Подграду и Кућани (Никочевићи и Дракуловићи) у Кутима. Како споменути аутори уопште не спомињу Тихомире, то значи да их одавно нема у Кучима под тим именом, тако да постоје три могућа објашњења: Тихомири су изумрли (што се на основу ДНК резултата исељених Кликоваца може одбацити), потпуно су се иселили или су се прибратили неком већем братству.

Кликовци су једно од неколико највећих братстава из Зете. Миљан Јокановић у раду о Кучима за њих наводи да су према једном предању од Вујошевића из Орахова у Кучима, а према другом да су од Тихомира из Груда. Како су се Тихомири доселили из Груда у Орахово, та два предања нису толико контрадикторна као што изгледа на први поглед. Јовићевић у свом раду о Зети за Кликовце наводи да су потичу од тројице браће који су “наврли на крв” у Орахову одакле су се доселили у Подгорицу, али су и одатле због једног несрећног догађаја када је погинуло дете муслимана Крњића морали да пређу у Митровиће у Зети. Касније су се раширили и на Махалу, да би се одатле раширили по другим селима у Зети. Даље наводи да се своје са Подграђанима, као и да се у Подграду и даље познаје кућиште њихових предака. Ердељановић је био још прецизнији, те наводи да Кликовци потичу од Вујошевића. Како су преко Српског ДНК пројекта тестирани и Вујошевић из Подграда (припада роду Куча и E-BY165837 грани) и Кликовац из Зете (припада R1a-YP417 грани), утврђено је да Кликовци нису огранак Вујошевића и да највероватније потичу од Тихомира. Од Рада Кликовца потиче ужа грана Радовићи, а неки од њих су се и званично прозвали тим презименом око 1905. године, да би тај процес и касније био настављен. Према Пеличићевим речима, било је покушаја да се овај неспоразум разреши, али до тога није дошло јер су умрли зачетници ове поделе. Део Радовића и у данашње време носи старо презиме.

Крсна слава

Није познато коју су славу славили Тихомири у својој некадашњој матици, али као што је већ споменуто, у Орахову су славили Митровдан, славу Мрњавчића. Кликовци славе Ђурђиц, а није познато када и којим поводом су узели да славе ту славу.

Црквени назив славе

Народни назив славе Датум по Јулијанском календару Датум по Грегоријанском календару

Свети великомученик Димитрије

Митровдан 26. октобар 8. новембар

Обновљење храма Светог великомученика Георгија

Ђурђиц 3. новембар 16. новембар
Породице

Једино братство које се може повезати са Тихомирима су Кликовци. Према подацима из 1894. године који се чувају у Богишићевом архиву из Цавтата, Кликовци се уже деле на Стајовиће и Радовиће. Радовићи су касније, и то не сви истовремено, уже презиме узели за званично. У следећој табели је приказан територијални размештај Кликоваца и Радовића према стању из 1941. године.

Братство

Насеља Слава

Кликовци

[Бериславци, Бијело Поље, Бистрица, Курило, Лајковићи, Матагужи, Махала, Митровићи, Подгорица, Понари]/Зета Ђурђиц

    Радовићи

[Горичани, Матагужи, Махала]/Зета Ђурђиц

Напомене:
Презиме – братство за које је утврђено да припада овом роду
Место – место из ког потиче тестирани припадник братства

Говорећи о Радовићима из Горичана, Јовићевић погрешно наводи да су они род са Радовићима из Лајковића који су пореклом Бјелопавлићи, уместо са Радовићима из Махале. Иако наводи да се Радовићи из Горичана рођакају са Кликовцима и да као и они славе Ђурђиц, промакло му је да се грана Кликоваца из Махале уже презива Радовић (а не само исељеници у Матагужима), а то презиме су нешто касније делом и званично узели, те су 1941. тако и пописани у Махали.

Географска присутност рода

На основу досадашњих ДНК резултата, присутност овог рода је потврђена једино у Зети. Постоји могућност да заосталих припадника овог рода има и у Подграду, а да су се прибратили Вујошевићима, али међу до сада тестираним Вујошевићима нема припадника гране R1a-YP417.

Радусиновић наводи неке појединости о миграцијама Кликоваца. У Махалу су се према предању које је забележио у Понарима доселили око 1640. године, а у Понаре су одатле прешли након ослобођења Зете од Турака 1878. године. У Бијело Поље су се доселили из Махале око 1870. године, а у Лајковиће из истог места око 1880. године, да би касније из Лајковића прешли и у Митровиће. У Бериславце су прешли из Махале 1900. Године. Ови подаци се донекле разликују од оних које наводи Јовићевић јер су према њему Кликоваца нема у Бериславцима, Лајковићима и Матагужима, док за оне у Митровићима не наводи да се ради о повратној миграцији из Махале преко Лајковића. Како је Радусиновић знатно детаљније обрадио миграције родова, његови подаци се свакако могу узети као меродавнији. Радовићи су 1914. године купили земљу у Горичанима, али њихово последње домаћинство из тог зетског села се иселило на Цетиње 1947. године. Кликовци су се око 1920. године доселили из Махале и у Матагуже. На основу свега наведеног, јасно је да је матица Кликоваца у Махали, а да су се одатле раширили по свим осталим зетским селима.

На следећој карти је приказ територијални размештај овог рода 1941. године.

Род Тихомира у околини Подгорице 1941. године
Генетски профил рода

Тихомири припадају грани R1a хаплогрупе чији је филогенетски низ следећи:
R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>CTS11962>L1029>YP417

Припадност R1a хаплогрупи недвосмислено потврђуе да су Тихомири род словенског порекла, што није изненађење имајући у виду да је Тихомир словенско лично име. Када је у питању даље порекло, предачка грана M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим њена подграна YP417 је присутна код свих словенских народа.

Старост ове гране је на YFull стаблу процењена између 1900 и 2000 година. До сада је потврђено да овој грани међу Србима припада већи број братстава са српског етничког простора, а најсличнији хаплотип имају Благојевићи и Зековићи из Пиве и Ускока и Марковљани, група братстава из Шипачног у Никшићкој области и Казанаца у Голији која су пореклом из Марковине у Озринићима.

У следећој табели је приказан модални хаплотип овог рода на 111 маркера, међу којима више од половина још увек није тестирана, према FTDNA редоследу.

DYS393 DYS390 DYS19 DYS391 DYS385 DYS426 DYS388 DYS439
13 25 16 10 11-14 ? ? 11

 

DYS389i DYS392 DYS389ii DYS458 DYS459 DYS455 DYS454 DYS447
14 11 30 16 ? ? ? ?

 

DYS437 DYS448 DYS449 DYS464 DYS460 YGATAH4 YCAII DYS456
14 20 ? ? ? 11 ? 17

 

DYS607 DYS576 DYS570 CDY DYS442 DYS438 DYS531 DYS578
? 18 16 ? ? 11 ? ?

 

DYF395S1 DYS590 DYS537 DYS641 DYS472 DYF406S1 DYS511 DYS425
? ? ? ? ? ? ? ?

 

DYS413 DYS557 DYS594 DYS436 DYS490 DYS534 DYS450 DYS444
? ? ? ? ? ? ? ?

 

DYS481 DYS520 DYS446 DYS617 DYS568 DYS487 DYS572 DYS640
25 ? ? ? ? ? ? ?

 

DYS492 DYS565 DYS710 DYS485 DYS632 DYS495 DYS540 DYS714
? ? ? ? ? ? ? ?

 

DYS716 DYS717 DYS505 DYS556 DYS549 DYS589 DYS522 DYS494
? ? ? ? 13 ? ? ?

 

DYS533 DYS636 DYS575 DYS638 DYS462 DYS452 DYS445 YGATAA10
12 ? ? ? ? ? ? ?

 

DYS463 DYS441 YGGAAT1B07 DYS525 DYS712 DYS593 DYS650 DYS532
? ? ? ? ? ? ? ?

 

DYS715 DYS504 DYS513 DYS561 DYS552 DYS726 DYS635
? ? ? ? ? ? 23

 

DYS587 DYS643 DYS497 DYS510 DYS434 DYS461 DYS435
? 10 ? ? ? ? ?
Особине рода

Јовићевић за Кликовце пише да су храбри и немирне нарави због чега су се крвили скоро више него иједно друго братство у Зети. Сукобљавали су се са православним Поповићима и Крачковићима, као и муслиманима Беговићима, Мујакићима, Тужањима и Секнићима. Радовићи су се међу Кликовцима највише истицали по борбама. Кликовци су активно учествовали у ослобођењу Зете од турске окупације, а забележен је случај опседања Жабљака Црнојевића када је трговац Симо Нешов Кликовац тајно допремао прах и олово црногорској војсци у Додшима.

Фотографије подручја матичног предела рода
Пејзаж у Махали, Google Street View
Улица у Махали, Google Street View
Обала Цијевне у Малахи, Google Street View
Истакнути припадници рода

Томица Нешов Кликовац – командант Зетског батаљона народне војске. Био је у одличним односима са црногорским двором. Забележено је да му је краљ Никола у више наврата долазио у посету.

Симо Нешов Кликовац – трговац. Симо је био брат споменутог Томице и бавио се трговином. Ишао је у Скадар 1862. године где је набављао прах и олово које је тајно преносио лађама у Додоше где је робу преузимао сердар поп Јоко Кусовац. Потпомогнут Зећанима, лагумисао је џамију у Голубовцима, као освету Турцима за зулум над српским становништвом Зете.

Закључна разматрања

Иако не постоји несумњиви доказ да Кликовци заиста потичу од средњевековног рода Тихомира, нити ће вероватно икада постојати, предања о миграцијама и пореклу Тихомира и Кликоваца указују на то да се ради о истом роду.

На следећој карти је приказан правац миграција Тихомира и Кликоваца од позног средњег века закључно са првом половином XX века.

Миграције рода Тихомира

Утврђивањем генетског порекла Тихомира уједно је и потврђено да су на подручју данашњег племена Груде Срби били староседеоци, а да су албански досељеници новији слој становништва, како и гласи предање у Грудама.

На многа питања када су у питању Тихомири, попут тога која је стара слава Тихомира или од кога су Кликовци преузели славу Ђурђиц, није могуће дати одговор на основу досадашњих сазнања. Остаје и да се утврди да ли поред Кликоваца има још братстава која потичу од Тихомира. С обзиром на то да су Тихомири били велико племе за време српске средовековне државе, за очекивати да од њих потичу још нека староседелачка братства у Зети. Одговор на ту дилему могу дати резултати будућих ДНК тестирања становништва у Црној Гори.

Извори података

ДНК резултати:

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Илија Пеко Ј. Пеличић, Записи о Зети, Сабор Зете, Голубовци/Београд, 1997,
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B. Tauris & Co. Ltd, London / New York, 2015.
  • Selami Pulaha, Defteri i regijstrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Shtypshkronja “Mihal Duri”, Tiranë, 1974.
Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Јанко

    Веома интересантно племе, о којима сам баш мало налазио у литератури. Драго ми је што је написан овај чланак, и то одличан чланак, и о њима.

  2. Neko,tamo daleko

    Ne vidim razlog zasto bi ovaj R1a haplotip bio eksluziva za Tihomire?Cesto u jednom plemenu bude vise haplogrupa.
    Primjera radi Petar Sobajic u knjizi “Niksic i Onogost” je naveo da su Mekici,poznata crnogorska muslimanska porodica poreklom iz Gruda.Erdeljanivic,Miljanov i jos nekoliko autora dalje navode da su Mekici porijeklom iz Kuca,od Djurdjevica.I povrh svega ispostavilo se da su Mekici testirani na 23andMe i da su I2a,najverovatnije PH908.Kada se sve to stavi na papir savrseno se uklapa u pricu o srpskom plemenu Tihomiri koji su se iz Gruda preselili u Kuce a odatle rasuli sirom regiona.
    Naravno ovo cisto navodim kao jednu od mogucnosti.

    • Горан

      Ако су се Тихомири из Груда преселили у Куче,онда су поједини сигурно отишли из друга села у Кучима,не само у Орахово.Сигурно су неки отишли иу Безјово,Коће,Криви До.Њихови потомци би могли да буду братства са Словенским хаплогрупама и крсним славама:Ђурђиц,Стевањдан(Коћи),Митровдан Мрњавчићи,Св.Никола,Дрекаловићи,Већина ових братстава има хаплогрупу E1bV13,тако да би исељеници из Куча са овим славама и хаплогрупама R1a,I2a, I1Z63,лако могли бити Тихомири или Матагужи који су живели међу Кучима па од њих иселили или на север у Рашку област,или у Метохију,Полимље,или на југ у Приморје.

    • Krsto Petrov

      Pa bice vam uskoro jasno..R1a je ovdje dosta mlada grana…jasno je da su Tihomori klan koji je narastao u doba Dusana Silnog,cara.Sacekajte haplotip Nemanjica,a onda ce doci na red i Dusanova licna garda..jedan od ljudi bliskih caru Dusanu je od roda Mrnjavcevic(predak im dosao iz Livna) a raspadom srpskog carstva Mrnjav se naseljavaju u Skadar a onda u Orahovo u Kucima..ne prejudiciram ALi mozda su brastva Klikovac Stetibradic i jos nela brastva naseljena po Dalmaciji a porijeklom iz Kuca su zajedno sa klanom Tihomir u stvari i potomci Mrnjavcevica?

  3. Krsto Petrov

    Kalaci poticu od Milacica ( jedan od pripadnika je pozitivan na I1)..medjutim pozitivni na R1a M 458 su bratstva Vujovic I Djurovic iz Crmnice tj Ljubotinja inace gospodari Crne Gore od 1499 do 1699..inace vrlo slicni po haplotipu Klikovcima.Nejasno je od kad Klikovci slave sv Djordja kad je poznato da je Mitrov dan njihova slava,kako su poslije napustanja Orahova zivjeli znatan period u Podgorici a danas je poznato da veci dio podgor brastava slavi Djurdjicu (crkv Sv Djordja je jedina crkva u 17 vijeku u Podgorici)postoji mogucnost da su oko 1680 god dolaskom u st.varos promijeli i slavu..smatram da u Orahovu i okolnim selima u Kucima i Skad jezeru biti pozit na R1a M458 L 1020 koji pripadaju klanu Veneta koji su bili nastanjeni u Istocnoj Njemackoj i zapadnoj Poljskoj..haplotip jednog Radovica takodje porijeklom iz Orahova je takodje R1a ali se razlikuje prilicno od haplotopa Klikovca..treba pratiti stara kucka brastva kao Zlaticane i Stetibradice ovi drugi iseljeni u Knin i pozit na R1a M458 koji je slican Nikoli Tesli..ipak treba jos uzoraka jer za odredeni zakljucak treba i odgovarajuci broj dokaza!

    • astronaut in the ocean

      Kad pročitam ovaj komentar, nije mi jasno terminološko značenje reči ”Gospodar” u Crnoj Gori?

      Inače kod Srba to obično označava robovlasnika, ili učenog čoveka koji je i hrišćanin. Ali u Crnoj Gori se taj termin koristio i za vladajuće dinastije Petrović kao titula. Što u ovome kontekstu gospodarenja Crnom gorom od 1499 do 1699 godine označava Gospodar?

      Koliko je meni poznato, od 1499 do 1699 godine je bio period vlasti Bušatlija u Crnogorskom vijaletu. Tek 1692 godine nakon bitke u Cetinje, Vojvoda Draško Popović postaje knez cele Zetske planine koju od 1712 godine nazivamo katunska nahija. Po Crkvenoj istoriji u štampanim izdanjima pečatiranim od sinoda, tek 1712 godine se pojavljuje plemensko uređenje društva i uvodi se serdarstvo pod Danilom Petrovićem koji je vladao regijom CG vijaleta kao predstavnik hrišćana i neki namjesnik Bušatlija i svete lige.