Порекло становништва села Мозгово, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на Мозговачком Потоку, у његову горњем делу.
Воде.
Воду за пиће добија из извора.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њине и шуме: Зелени Вр’, Остри Камен, Завојка.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Дели се у две махале: Горњу и Доњу. Удаљење између махала је око 200 м. Куће у махалама су груписане.
Старине у селу.
Испод села се налазе трагови неког ранијег насеља. Иако у селу нема стариначких родова, по предању се зна да је село старо и то као чифлук, те се у њему становништво често смењивало. У административном погледу се увек рачунало као засебно село иако је често спадало и на две до три куће. У селу живе само Срби.
Порекло становништва.
Родови:
-Ћатинци или Врањци (1 к., св. Врачн); досељени из врањског краја у Горње Кусце (Горња Морава), па пре 100 година пресељени у Мозгово.
-Крстићи (1 к., св. Арханђео); пресељени пре 60 година од рода Павића у Драганцу.
-Љумци (9 к., св. Арханђео); пресељени пре 70 година из истоименог рода у Драганцу. (О њихову досељавању из Љуне, видети истоимени рад y селу Драганцу).
-Љубићи (1 к., св. Арханђео); пресељени 1910. године из истоименог рода у Горњем Кусцу (Горња Морава). Даља старина им је у прилепском крају.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)