Порекло презимена, село Јасеновик (Ново Брдо) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јасеновик, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1 Порекло становништва села Јасеновик, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јасеновик (Ново Брдо)

Порекло презимена, село Јасеновик (Ново Брдо)

Порекло становништва села Јасеновик, општина Ново Брдо  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ceлo је на потоку Филиповцу и на риду и потоку Дабовцу.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Филиповац, Бели Брег, Дабовац; а за шуму: Велика Планина, Мала Планина, Царев Рид. Остали топографски назнни: Селиште, Чифутско Гробље, Старинско Гробље.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се y две махале: Јасеновик и Влајковце. Прва махала носи име села и старија је, а друга се зове по најјачем роду у њој. Удаљење између махала је око 1 км. У махалама нису све куће груписане.

Старине у селу.

У сеоском катару има дне порушене цркне. Једна на Белом Брегу и једна између Белог Брсга и Филиповна. Ова друга је храма Св. Богородице. Село је старо и у њему има још старннана.

Порекло станоништва.

Родови:

-Утманци (6 к., св. Никола), су старинци. Кажу да су предак Утман и неки његови потомци били „настојници на цц’ове“ (надзорници рудника) у доба „кад је судила српска краљица“ на Новом Брду. За претка Утмана се каже да је био „много силан“.

-Стојчинци (6 к., св. Никола), су старинци.

-Влајковци (21 к., св. Јован Крститељ); пресељени пре 140 година из Тиринца због сиромаштине. Од овог рода се пре 60 година иселило у јабланичка села Оране и Слишане око 10 домова.

-Пауновци (3 к., св. Никола); пресељени пре 90 година из рода Чуљковцн у Бостану. Даља старина као код Чуљковаца у Бостану.

-Кужљовци (5 к., Митровдан), непознатог порекла.

-Лаушови (2 к., Св. Никола); су пресељени из Понеша пре 160 година.

-Манишанчани (4 к., св. Арханђео); пресељени пре 60 година из Манишинца од рода Антанасковци, јер их је отерао господар са чифлука.

-Милићарци (2 к., св. Јован Крститељ); пресељени пре 120 година из Тнринца, од рода Ковачових. Даља старина као код Ковачових у Тиринцу.

-Kaракушци или Качарци (2 к., св. Никола); пресељени Као чифчнје пре 70 година на Клобукара. Даља старина као код Качараца у Клобукару.

-Лештарци (2 к., св. Никола); прсељени као чифчнје пре 80 година.

-Чардаци (2 к., св. Никола): не знају старину. Сељакали су се по многим селима Криве Реке као чнфчије.

Године 1912. се једна арбанашка мухаџирска кућа иселила у Приштину.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top