Порекло презимена, Бистрица (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бистрица, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи "Млава, Хомоље, Звижд" (Насеља - Порекло Становништва - едиција К Порекло становништва села Бистрица, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи "Млава, Хомоље, Звижд" (Насеља - Порекло Становништва - едиција К Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Бистрица (Петровац на Млави)

Порекло презимена, Бистрица (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Бистрица, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава, Хомоље, Звижд“ (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић

Положај села
Бистрица је у равници, на обалама Суве  Реке, притоке Млавине са десне стране. Куће су овога села баш на оном месту, где ова река излазећи из планине, улази у пространу равницу што се око Млаве шири. Земљиште на коме је село потпуно је равно, а домах иза овога се издижу брда, крајњи огранци Хомољских Планина, са којих је брло леп поглед на само село. Али и ако је земљиште равно, ипак није изложено поплавама, јер је Сува Река усекла своје корито доста дубоко, те не може ни да га испуни, а још мање да се излије. Извора око села има прилично доста јаких. Главнији су ови: Бања, Вреоце, брло јак извор, Врело одакле река извире У селу има прилично кладенаца, који носе називе према имену оних, у чијој се близини находе, као: Ђурин Кладенац, Стевачев Кладенац и др. Ну, осим ових извора, који готово подмирују сву потребу, у селу има и 8-10 бунара – ђермова.
У атару сеоском находи се један, по казивању сељака лековит извор, на 20 минута даљине, идући уз реко на десној страни њеној, а испод рушевине једног старог манастира. Температура овога извора износи 14 степени, а при дневној 28 степени. На овај извор долазе сељаци сваке Младе Петке и Младе Недеље, те се лече од грознице и урока. Извор носи име, као и сам манастир: Ђеринац.
Земље и шуме
Земља за обрађивање налази се око села. Поједини крајеви носе нарочите називе као: Дебељак, Јединовац, Решковица, Вигњиште, Лекин Луг, Доњи Лаз, Горњи Лаз, Новачко Поље. Затим крајеви у планини су више под шумом, но што су засејани: Лисја Пољана, Црна Ђула, Лазина Главица. Од жита највише сеју крупно зрно, бело жито тако звану белију која им више користи даје, но обично жито.
Тип села
Бистрица је село збијеног типа. Куће су близу, а већина их је на левој обали Суве Реке. Оно мало кућа, што их има преко реке доста су растурене, али ипак нису више од 50 метара. Куће су ушорене тако, да образују једну главну улицу, која и цело село дели на две мале Горњу Малу, ближе брдима и Доњу Малу, даље низ реку. Од ове улице одвајају се споредни сокачићи, који воде у Доњу и Горњу малу.
Између становника ових мала нема никаквих разлика, а сродне породице нису близу једна другој, већ растурене по разним крајевима, те тако нема скоро ниједне групе, која би представљала скупа чланове једне породице са истим презименом. Узрок овоме распореду кућа у селу јесте у груписаности имања појединих сељака. Имајући мало орнице око села, они су бирали за насељавање земљиште, које је најближе реци, а најмање родно, па су се ту и настанили. Осталу земљу употребили су за рад. Груписаности кућа може се као узрок још приписати и силна кошава, која овде врло јако дува, те се куће праве једна до друге и тако се заклањају.
Приче о тумачењу о имену села.
О имену села Бистрице не знају сељаци никаквих прича.
Оснивање  села, ранија насеља и њихови трагови
Бистрица је село врло старо по настанку, јер је још за време Кнеза Лазара постојало. У повељу, коју је Кнез Лазар дао манастиру Горњаку, помиње се поред осталих села и село Бистрица. Међутим, и извештају Максима Радковића из 1733. године помиње се село Бистрица која „одстојит од манастира Витовнице један сахат„, а имала је „хљебов девет, људи сут Сербљи чина војинственаго под Видовцем.
Онда, кад су прадедови Бојовића, Недића, Миликића и Павићевића дошли са Косова и на данашњем месту засновали село Бистрицу, и било је свега пет кућа. Свуд око села биле су шуме, које су они морали крчити да би добили мало земље за рад. То је било тако давно, да се за ове фамилије вели: [i]“да су оне ту од старине“[/i], а ови њихови најстарији људи веле да ни дедови њихови нису запамтили, кад су њихови стари отуда дошли*.(*Ово су први осниваоци села били, по својој прилици, слуге манастира Ђеринац, који је сада у рушевинама, или рударски радници на окнима, чији се трагови згуре – находе и сад у атару овога  села и Ждрела у клисури Решковице*)
Настанивши се овде они су се размножавали, али врло споро, да су дуго и друго време, овако причају сељаци, остали са тим бројем кућа. Прошло је много од тада, док не почеше нове породице придолазити. Тако прво дођоше Томашевићи из Кавадара у Левчу. Од  њихова доласка протекло је, по рачуну живота њихових старијих, око сто и педесет година. Они заузеше средину села. За овима дођоше Јововци, па онда Рајкаче. Доцније, у временима општег покрета пре сто година десиле су се остале породице, и то овим редом: Ганчићи, Звезданци, Петровићи, Милосавци, Шкуље, Марковићи, Бугари, Јелинци, Јовановци, Пржаци, Мирковићи, Лујанци, Миљковци и Јовановићи.
Последних шест породица су дошле у Бистрицу пре 50-60 година. Њихово прво место било је село Новаци, између овога села и Ждрела, па ке Кнез Милош наредио, те се ово село раселило, и то: у Ждрело, Бистрицу и Лаоле. Од тога доба Бистрица расте једино прираштајем, а досељавање је престало. У распореду кућа се не огладе правилност, јер најстарије породице немају готово најбољи положај или средину села, јер су се размножавањем у току времена растуриле по селу, те изгледа да су распарчане.
Порекло становништва
У селу су ове породице:
Миликићи (15 кућа) у Горњој и Доњој Мали, са Косова – славе Ђурђевдан.
Томашевићи (45) у средини села, досељеници из Кавадара (Левач) – славе Св. Луку.
Јелинци (20) у Доњој Мали, дошли из Кучајне – славе Св. Јована.
Павићевци (16) у средини села и Горњој Мали, дошли са Косова – славе Св. Николу.
Рајкаче (7) у врху села и Горњој Мали – досељеници из Мораве – славе Св Николу.
Шкуље (8) у врху села  и Горњој Мали – дошли из (Неготинске) Крајине – славе Св. Тому.
Јововци (30) поред река лево и десно из Аџибеговца у Морави – славе Св. Николу.
Миљковци (15) поред главног пута, досељеници из Великог Лаола – славе Ђурђице.
Пржаци (10) растурени по селу, дошли из Јошанице у Хомољу – славе Св. Илију.
Јовановци (12) растурени по селу, дошли из Јошанице у Хомољу – славе Св. Јована.
Петровићи (15) у Доњој Мали, дошли из Црне Реке – славе Св. Николу.
Милосавци (6) у Доњој Мали, из околине Видина – славе Св. Аранђа.
Бугари (7) у Доњој Мали, из околине Видина – славе Св. Аранђела.
Ганчићи (4) у Доњој Мали и средини села, дошли из Сврљига – славе Св. Николу.
Звезданци (5) растурени по селу, досељеници из Звездана у Црној Реци – славе Благовести.
Бојовићи (2) у средини села, дошли за Косова – славе Св. Василија.
Лујанци (12) у средини села, досељеници из Ћовдина у Горњој Млави – славе Петковицу.
Јовановићи (2) десно од реке, досељеници из Охрида – славе Св. Аранђела.
Марковићи (2) у средини села, лево од реке, десељеници из (Неготинске) Крајине – славе Св. Ђорђа.
Недићи (3) у средини села, досељеници са Косова – славе Св. Николу.
Мирковићи (2) у Доњој Мали, досељеници из (Неготинске) Крајине – славе Св. Алимпија.
У селу има 240 кућа са 348 пореских глава.
Од околних села Ждрело и Стамница,  разликују се по говору и по ношњи, јер се у овима говори влашки и носи другачије, а у Бистрици говори српски. Заветина сеоска је на Константина и Јелену када носе литију код црквине Ђеринца.
Занимање становништва
Земљорадња је главно занимање сељака у овом селу. Ну, поред тога, они се занимају и сточарством. Ово им је најглавнији производ, што га на трг износе, јер земље за рад мало имају.
ИЗВОР: Према књизи „Млава, Хомоље, Звижд“ (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top