Порекло презимена, село Понеш (Гњилане) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Понеш, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Рекаа“, издање 1950. године. Порекло становништва села Понеш, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Рекаа“, издање 1950. године. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Понеш (Гњилане)

Порекло презимена, село Понеш (Гњилане)

Порекло становништва села Понеш, општина Гњилане  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Рекаа“, издање 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на косама око Понешког Потока а у подножју Понешке Чуке.

Воде.

Воду за пиће добија из чесама и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Летевце, Палево, Орма, Искрут, Ступови, Друм, Гаревине, Смиље; за шуму: Крива Падина, Градиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Мусељачку, Марковачку или Арнаутску и Муаџерску Махалу. Између првих двеју махала је раздаљина нешто више од 100 м а Муаџерска Махала је поред Брасаљске Реке на 1,5 км. удаљена од главног дела села.

Историјат.

Понеш је старо село. У повељи цара Душана 1348 год. помиње се под именом Поннша оу Моран-15 са влашким становништвом (Власи). У путопису Курипешића из 1530 год. помиње се под именом Горњи Понеш (Ober Ponesha).

Старине у селу.

На врху Чуке се налази град у рушевинама, звани Градиште или Каљаја. У селу има још стариначког становништва које можда води порекло од тих Влаха који се помињу у наведеној повељи.

Порекло становништва.

Село је расло прираштајем и досељавањем. Сада у селу живе Срби и Арбанаси.

Српски родови:

-Мусељаци 39 к. (Мусељаци 23 к. и Зозићи 16 к.), Ђурђиц, старинци „од фет“ (од Косовске битке). Презиме име је дошло, кажу, што су некад њихови преци добили муселимство (старешинство у нахији) као награду што су код свог села оправили поломљеиа кола некој турској царици кад је ишла на Косово да види Муратов Гроб. Уверавају да су имали и ферман о свом муселимству и да су га 1911 год. дали царским доглавницима да га предаду цару кад је био на Косову. Фернан им више није враћен.

-Дининци (2 к., св. Аранђел); досељени из села Добротина са Косова пре 170 година.

-Стаменковци (4 к., св. Никола); досељени из Врбице (Косово) пре 120 година.

-Ла6љанци (3 к., св. Петка); досељени из Лабљана (Косово) пре 45 година.

-Ливочани (1 к., св. Арханђео); домаћин куће досељен из рода Прокишнћа у Горњем Ливочу (Горња Морава), код којих је био „доведен“ (пасторак).

Арбанашки родови:

-Марковчани (13 к.)  и:

-Алиловци (17 к.), од фиса Шаље. Старнном су из Северне Арбаннје, живели у околини Скопља, а у Понеш досељени из Цернице (Горња Морава) пре 120 година. Првом роду је презиме дошло по месту Марковац, северно од села, на коме су се најпре били населили.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878 г.:

-Дубовца (7 к.) су од фиса Гаша, из Дубопа (Топлица).

-Бучмет (6 к.), су од фиса Тсача, из Бучумета (Јабланица).

-Бублица (1 к.) су од фиса Бериша, из Бублице (Топлица).

-Коњувца (1 к.) су од фиса Тсача, из Коњуве (Јабланица).

-Рударци (2 к.) су од фиса Бериша из Рудара (Топлица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top