Порекло становништва села Иричићи, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је у подножју Ћелавице (1.258м) и крша. У границама села су: Матићки поток, Самобуква, Илињача, Берим, Бораначка река и Иричићки поток. Пије се вода са извора.
Земље и шуме.
Три потеса су: Дренић, Илињача и Жута страна.
Два гробља овога села су у Заногама и у Милосављевићима.
Историјат и име села.
Име селу је изведено од мушког личног имена Ирице. Краљ Милутин дао је два села властелину Ирици “да се не узну разве невере”, а кад су се потомци властелина Ирице изневерили краљу он им је одузео баштину и дао манастиру Св. Стефана у Бањској.
Село Иричићи записано је у Девичком катастиху 1764. године.
Године 1884. Иричић има 18 пореских глава; 1948 – 17 домаћинстава са 164 члана.
Порекло становништва.
Родови:
У Девичком катастиху често се помињу приложници из Иричића…
–Кућа Сомашевић: писа Драгић и Ракић… гроша (1762г)… писа Живко Николић…гроша (1762г).
У селу су сами досељеници. После рата 1879. године доселили су се преци данашњих:
-Недељковића – Нерића, Милићевића, Милосављевића, Ђорђевића (8 кућа, Св. ап. и еванг. Лука и Марковдан), из Трновице у Врховини у Копаонику – не планини.
-Давидовићи и Лукићи (3 кућа, Св. Никола) су се доселили из истог краја.
-Курељци (4 куће, Св. Тома и Преображење), из Куреља у Лешку.
-Ковижљани – Милутиновићи и Перићи (3 куће Св. Архангел и Св. Јован Крститељ), од Морачана из Ковизала.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
2. јун 2026. у 13:15
Olivera Nikolić (rođeno Milosavljević)
Poštovani, ovom prilikom bih dopunila podatke o porodicama koje slave svetog Tomu, a mislim da su potomci porodice iz Iričića. Potomak sam Milosavljevića iz sela Pepeljevac kod Kuršumlije. Dvojica braće su sa svojim porodicama doselili u pomenuto selo nakon osloboođenja od Turaka. Kuća koju su tada kupili je turska i danas postoji, u njoj živi moj brat od strica. Druga dvojica braće ostala su u selu Irirčići na Kopaoniku. Nisam sigurna da li su menjali prezime i da li se i rođaci na Kopaoniku prezivaju Milosavljević. Na najstarijim grobovima u Pepeljevcu, piše prezime Milisavljević. Slavimo Svetog Tomu, u rođaci u kući u selu se slavi i Preobraženje, tu slavu je baba zvala preslava. Moj pradeda se zvao Miljurko, on je rođen u Pepeljevcu 1898. Imao je i tri rođene sestre: Bosiljku, Bogdanu i Stojanu. Oženio se Milenom iz Markovića. Borio se u Topličkom ustanku, bio je u četik Koste Pećanca. Poginuo je 1917. u Bugarskoj. Moj deda Milosav rođen je 1917. Majka Milena mu je preminula na porođaju, a otac Miljurko poginuo u ratu. Oženio se Mirkom Vuksanović iz Baca. Sa njom je imao četvoricu sinova: Dobrivoje, Dobrosav, Dragan, Dragojlo i tri ćerke: Dobrilu, Dragicu i Gordanu. Miljurkov brat od strica (ne znam mu ime) je živeo do pre I sv. rata sa nama u kući, a onda je napravio svoju, vrlo blizu, u selu. Žena mu se zvala Janika, imao je sina Vula. Vule je bio oženjen Milenom i imali su sinove Radoljuba i Radoslava i tri ćerke. Radoljub je bio anesteziolog u KC Niš i imao dve ćerke, a Radoslav je ostao u Kuršumliji, ima sina Ivana i ćerku Danijelu. Sveti Toma se slavi u tri kuće u Kuršumliji (na Petlji, Strelce), jednoj kući u Pepeljevcu i jednoj u Prokuplju. Osim toga znam za porodicu Miljković iz Beloljina koji slave Svetog Tomu i Preobraženje, a doselili su se sa Kopaonika. Ne zanam da li smo rođaci. Pored toga u naselju Kastrat u Kuršumliji Svetog Tomu slavi porodica Dukić, doseljeni su iz Rače. Ako je u Rači ostao neko od porodice i oni slave ovu slavu.