Poreklo stanovništva sela Iričići, opština Brus – Rasinski okrug. Prema knjizi Radoslava LJ. Pavlovića „Kopaonik“ napisanoj prema prikupljenim podacima od 1934. do 1953. godine – izdanje 2012. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Selo je u podnožju Ćelavice (1.258m) i krša. U granicama sela su: Matićki potok, Samobukva, Ilinjača, Berim, Boranačka reka i Iričićki potok. Pije se voda sa izvora.
Zemlje i šume.
Tri potesa su: Drenić, Ilinjača i Žuta strana.
Dva groblja ovoga sela su u Zanogama i u Milosavljevićima.
Istorijat i ime sela.
Ime selu je izvedeno od muškog ličnog imena Irice. Kralj Milutin dao je dva sela vlastelinu Irici “da se ne uznu razve nevere”, a kad su se potomci vlastelina Irice izneverili kralju on im je oduzeo baštinu i dao manastiru Sv. Stefana u Banjskoj.
Selo Iričići zapisano je u Devičkom katastihu 1764. godine.
Godine 1884. Iričić ima 18 poreskih glava; 1948 – 17 domaćinstava sa 164 člana.
Poreklo stanovništva.
Rodovi:
U Devičkom katastihu često se pominju priložnici iz Iričića…
–Kuća Somašević: pisa Dragić i Rakić… groša (1762g)… pisa Živko Nikolić…groša (1762g).
U selu su sami doseljenici. Posle rata 1879. godine doselili su se preci današnjih:
-Nedeljkovića – Nerića, Milićevića, Milosavljevića, Đorđevića (8 kuća, Sv. ap. i evang. Luka i Markovdan), iz Trnovice u Vrhovini u Kopaoniku – ne planini.
-Davidovići i Lukići (3 kuća, Sv. Nikola) su se doselili iz istog kraja.
-Kureljci (4 kuće, Sv. Toma i Preobraženje), iz Kurelja u Lešku.
-Kovižljani – Milutinovići i Perići (3 kuće Sv. Arhangel i Sv. Jovan Krstitelj), od Moračana iz Kovizala.
IZVOR: Prema knjizi Radoslava LJ. Pavlovića „Kopaonik“, izdanje 2012. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
-270x270.jpg)
2. jun 2026. u 13:15
Olivera Nikolić (rođeno Milosavljević)
Poštovani, ovom prilikom bih dopunila podatke o porodicama koje slave svetog Tomu, a mislim da su potomci porodice iz Iričića. Potomak sam Milosavljevića iz sela Pepeljevac kod Kuršumlije. Dvojica braće su sa svojim porodicama doselili u pomenuto selo nakon osloboođenja od Turaka. Kuća koju su tada kupili je turska i danas postoji, u njoj živi moj brat od strica. Druga dvojica braće ostala su u selu Irirčići na Kopaoniku. Nisam sigurna da li su menjali prezime i da li se i rođaci na Kopaoniku prezivaju Milosavljević. Na najstarijim grobovima u Pepeljevcu, piše prezime Milisavljević. Slavimo Svetog Tomu, u rođaci u kući u selu se slavi i Preobraženje, tu slavu je baba zvala preslava. Moj pradeda se zvao Miljurko, on je rođen u Pepeljevcu 1898. Imao je i tri rođene sestre: Bosiljku, Bogdanu i Stojanu. Oženio se Milenom iz Markovića. Borio se u Topličkom ustanku, bio je u četik Koste Pećanca. Poginuo je 1917. u Bugarskoj. Moj deda Milosav rođen je 1917. Majka Milena mu je preminula na porođaju, a otac Miljurko poginuo u ratu. Oženio se Mirkom Vuksanović iz Baca. Sa njom je imao četvoricu sinova: Dobrivoje, Dobrosav, Dragan, Dragojlo i tri ćerke: Dobrilu, Dragicu i Gordanu. Miljurkov brat od strica (ne znam mu ime) je živeo do pre I sv. rata sa nama u kući, a onda je napravio svoju, vrlo blizu, u selu. Žena mu se zvala Janika, imao je sina Vula. Vule je bio oženjen Milenom i imali su sinove Radoljuba i Radoslava i tri ćerke. Radoljub je bio anesteziolog u KC Niš i imao dve ćerke, a Radoslav je ostao u Kuršumliji, ima sina Ivana i ćerku Danijelu. Sveti Toma se slavi u tri kuće u Kuršumliji (na Petlji, Strelce), jednoj kući u Pepeljevcu i jednoj u Prokuplju. Osim toga znam za porodicu Miljković iz Beloljina koji slave Svetog Tomu i Preobraženje, a doselili su se sa Kopaonika. Ne zanam da li smo rođaci. Pored toga u naselju Kastrat u Kuršumliji Svetog Tomu slavi porodica Dukić, doseljeni su iz Rače. Ako je u Rači ostao neko od porodice i oni slave ovu slavu.