Земуник Доњи је село у Далмацији (Равни Котари), источно од Задра. Припада општини Земуник (Задарска жупанија).
Рељеф је крашки, са малом надморском висином. Највиша тачка је Градина (111 м).
Село се праволинијски протеже у правцу северозапад-југоисток. На северозападу су засеоци Смрдељ и Сењ, а на југоистоку Мостар.
На територији Земуника Доњег налази се Задарски аеродром.
Локалитет Градина био је насељен још у праисторијском и античком добу. Турци су освојили Земуник у Кипарском рату 1570. године. Сењски ускоци су га освојили и запалили 1605, а са собом одвели 700 људи. Млечани су 1648. у Земуник населили избегло становништво из Жегара. Године 1682. избио је устанак народа против Хасан-бег Дуракбеговића, када су многи Турци побијени. Недуго затим почео је и Морејски рат (1683) у којем су Турци протерани из Далмације. Млечани су у Земунику дали поседе сердарској породица Смиљанића.
Срби углавном насељавају заселак Смрдељ/Смрдеље (назван по извору), на граници са суседним Смоковићем. Православна црква Светог Саве из 19. века била је на брду Градина. Срушена је у рату.
Римокатоличка црква Свете Катарине је најстарија и налази се на Градини. Ту је и гробље. У центру села је 1995. подигнута нова црква – Краљица Мира.
У првој половини 18. века насељено је више породица католичких Арбанаса, чија су презимена и данас сачувана у Земунику.
На попису 1991. године, Земуник Доњи је имао 2318 становника, од чега 1793 Хрвата (77%), 276 Срба (12%), 17 Југословена и 232 остала.
Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом
Српска презимена
АЛАВАЊА (6) – Свети Јован
БИЈЕЛИЋ (2) – Свети Георгије
ВРАНИЋ (14) – Свети Георгије (присутни у 18. веку, раније Тинтор)
ГУША (6) – (дошли из Земуника Горњег)
ЂИНИЋ (18) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
- На катастру из 1756. налази се Петар Ђинић
КАЛАПАЋ (6) – (дошли из Смоковића)
КОСОВИЋ (57) – Свети Стефан Дечански-Мратиндан (присутни у 18. веку)
- На катастру из 1756. налази се Јадре Косовић
ЛУКОВАЦ (10) – (досељени у 19. веку)
- око 1850. доселио се Јован Лукавац из Тепљуха.
МАТИЋ (35) – Свети Марко (присутни у 18. веку)
РЕПАЈА (9) – Свети Георгије (дошли у 18. веку)
- почетком 19. века се доселио се Јован Репаја из Корлата.
ТИНТОР (8) – (присутни у 18. веку)
- Надимак Станаћа.
ШКОПЕЉА (32) – Свети Димитрије (присутни у 18. веку)
- 1730-их се доселио Раде Шкопеља, заједно са Арбанасима, из Спича код Бара.
ШКОРИЋ (3) – Свети Георгије
ДУДУК – постојали у 18. и 19. веку
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Јаков Дудук.
Хрватска презимена
АЛВИР (40) – (присутни у 18. веку, раније Петани)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је алфир Петар Петани.
БИЛОГЛАВ (53) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Никола Билоглав.
БИЛОСНИЋ (42) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Роко пок. Шимуна Билоснића.
БРЦАНИЈА (9 у Сењу) – (присутни у 18. веку)
БУЉАТ (27) – (присутни у 18. веку)
ДРАГАШ (26) – (присутни у 18. веку)
ЂЕРЂА (23) – (присутни у 18. веку)
ЗДУНИЋ (17) – (присутни у 18. веку)
КАСАП (40) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписани су Иван, Стипе и Шиме Касап.
КРНЧЕВИЋ (43) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписани су Ловре и Шиме Крнчевић
МАРУШИЋ (116) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Павле Марушић
ПАЛЕКА (197) – (присутни у 18. веку, огранак Ћурковића)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Павле Палека Ћурковић
ПЕРИЋ (150) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Стефан Смира-Пера.
ПИНЧИЋ (2) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Петар Пинчић.
РАПАН (24) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Шиме Рапан.
ЋУРКОВИЋ (56) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписано је 13 Ћурковића, укључујући капетана Николу Ћурковића.
ФАБИЈАН (66) – (присутни у 18. веку)
ЧАВЛИНА (3 у Сењу) –
ЧАНКОВИЋ (109) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписан је Вуко/Виско Чанковић.
ШАРЕ (47) – (присутни у 18. веку)
ШАРИЋ (109) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписани су Станко и Јуре/Ђуро Шарић.
ШЕСТАН (108) – (присутни у 18. веку)
- На млетачком катастру из 1756. уписани су Алекса и Петар Шестани.
Извори:
- Задарско окружје на млетачком катастру из 1709; средњи котар, Марко Римац и Горан Младинео, 2012.
- Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
- Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
- Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)
Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић




Коментари (0)