Порекло презимена, село Земуник Доњи (Задар) Reviewed by Momizat on . Земуник Доњи је село у Далмацији (Равни Котари), источно од Задра. Припада општини Земуник (Задарска жупанија). Рељеф је крашки, са малом надморском висином. На Земуник Доњи је село у Далмацији (Равни Котари), источно од Задра. Припада општини Земуник (Задарска жупанија). Рељеф је крашки, са малом надморском висином. На Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Земуник Доњи (Задар)

Порекло презимена, село Земуник Доњи (Задар)

Земуник Доњи је село у Далмацији (Равни Котари), источно од Задра. Припада општини Земуник (Задарска жупанија).

Рељеф је крашки, са малом надморском висином. Највиша тачка је Градина (111 м).

Село се праволинијски протеже у правцу северозапад-југоисток. На северозападу су засеоци Смрдељ и Сењ, а на југоистоку Мостар.

На територији Земуника Доњег налази се Задарски аеродром.

Локалитет Градина био је насељен још у праисторијском и античком добу. Турци су освојили Земуник у Кипарском рату 1570. године. Сењски ускоци су га освојили и запалили 1605, а са собом одвели 700 људи. Млечани су 1648. у Земуник населили избегло становништво из Жегара. Године 1682. избио је устанак народа против Хасан-бег Дуракбеговића, када су многи Турци побијени. Недуго затим почео је и Морејски рат (1683) у којем су Турци протерани из Далмације. Млечани су у Земунику дали поседе сердарској породица Смиљанића.

Срби углавном насељавају заселак Смрдељ/Смрдеље, на граници са суседним Смоковићем. Православна црква Светог Саве из 19. века била је на брду Градина. Срушена је у рату.

Римокатоличка црква Свете Катарине је најстарија и налази се на Градини. Ту је и гробље. У центру села је 1995. подигнута нова црква – Краљица Мира.

У првој половини 18. века насељено је више породица католичких Арбанаса, чија су презимена и данас сачувана у Земунику, попут презимена Ђерђа и Шестан.

На попису 1991. године, Земуник Доњи је имао 2318 становника, од чега 1793 Хрвата (77%), 276 Срба (12%), 17 Југословена и 232 остала.

 

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

 

Српска презимена

 

АЛАВАЊА (6) – Свети Јован

БИЈЕЛИЋ (2) – Свети Георгије

ВРАНИЋ (14) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ГУША (6) – (дошли из Земуника Горњег)

ЂИНИЋ (18) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

КАЛАПАЋ (6) – (дошли из Смоковића)

КОСОВИЋ (57) – Свети Стефан Дечански-Мратиндан (присутни у 18. веку)

ЛУКОВАЦ (10) – Свети Стефан Дечански-Мратиндан (присутни у 18. веку)

МАТИЋ (35) – Свети Марко (присутни у 18. веку)

РЕПАЈА (9) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ШКОПЕЉА (32) – Свети Димитрије (присутни у 18. веку)

ШКОРИЋ (3) – Свети Георгије

 

 

Хрватска презимена

 

АЛВИР (40) – (присутни у 18. веку)

БИЛОГЛАВ (53) – (присутни у 18. веку)

БИЛОСНИЋ (42) – (присутни у 18. веку)

БРЦАНИЈА (9 у Сењу) – (присутни у 18. веку)

БУЉАТ (27) – (присутни у 18. веку)

ДРАГАШ (26) – (присутни у 18. веку)

ЂЕРЂА (23) – (присутни у 18. веку)

ЗДУНИЋ (17) – (присутни у 18. веку)

КАСАП (40) – (присутни у 18. веку)

КРНЧЕВИЋ (43) – (присутни у 18. веку)

МАРУШИЋ (116) – (присутни у 18. веку)

ПАЛЕКА (197) – (присутни у 18. веку)

ПЕРИЋ (150) – (присутни у 18. веку)

РАПАН (24) – (присутни у 18. веку)

ЋУРКОВИЋ (56) – (присутни у 18. веку)

ФАБИЈАН (66) – (присутни у 18. веку)

ЧАВЛИНА (3 у Сењу) –

ЧАНКОВИЋ (109) – (присутни у 18. веку)

ШАРЕ (47) – (присутни у 18. веку)

ШАРИЋ (109) – (присутни у 18. веку)

ШЕСТАН (108) – (присутни у 18. веку)

 

Извори:

  • Задарско окружје на млетачком катастру из 1709; средњи котар, Марко Римац и Горан Младинео, 2012.
  • Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
  • Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
  • Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

 

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top