Порекло презимена, село Слатина (Лепосавић)

21. септембар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Слатина, општина Лепосавић  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је северозападно од Церање, на десној страни Церањске реке, на косама брда Честе.

Воде.

Поред Церањске реке су потоци: Ацин поток и Поток у Зричи – Зрички поток. Извори су: Извор у Настића, Водица и Бубан. Пије се вода с извора и из бунара.

Земље и шуме.

Потеси су: Горње и Доње поље, Старо село, Церјак, Градац, Липова чука, Чардачине, Голо брдо, Гробље. Бачије су на Брестову.

Тип села.

Село састављају махале: Трње – Трњовци, Старо Село и Настићи. Поред пута и пруге Рашка – Косовска Митровица је друмски део села Слатине. Овде је Судница Слатинске општине, станица “Ибарска Слатина”, трговачке и занатлијске радње.

Гробље је на Г робљанском брду, у потесу Гробље.

Историјат.

У Девичком катастиху помиње се 1766. Ибар Доњи и у њему село Слатина. Године 1921 – 23 домаћинства са 178 чланова; 1948 – 50 домаћинстава е 298 чланова.

Старине у селу.

На месту данашњег села било је насеље у античко доба. У селује нађен надгробник с натписом на латинском језику, а y црквини Св. Петке чува се римска статуа, управо само њен део. Око црквине су велики отесани окови стена. Остаци порушене цркве стоје, или су положени на гробовима око цркве. На једном камену урезан је мали крст. На источној страни разорене цркве, уз апсиду је мали крст од белог мермера. По предању, крст је на гробу онога попа који је, по реду, последњи служио цркву Св. Петке.

На Чардачинама је “прлина од руде”. Овде су ископавали гвоздене чекиће и котлове. Код Дуба на Грацу су трагови насеља. У ливади Смајиници трагови насеља “дуварине” и улегнућа.

Порекло становништва.

Родови.

После Велике сеобе спустили су се из Белог Брда преци:

-Минића, Младеновића и Јанковића. Данас их има 15 кућа и славе Спасов дан.

У исто време и из истог места су дошли:

-Настићи и Марковићи (5 кућа, Св. Никола зимњи).

Протекао је читав век па се у селу настанише:

-Митићи – Јовановићи (7 кућа, Св. Никола). Прешли су из суседне Церање, због насиља Арбанаса, а у Церању су били дошли из Дедиња. По преласку из Церање у Слатини су крчили трњак па поградини куће на крчевини. Једини су становници у махали Трњовци. Њихови сродници у Сочаници су Лазићи).

Нови досељеници (после 1900. г.):

-Васовић (1 кућа, Св. Арханђео у новембру) из Грижана на Рогозни и:

-Радичевић (1 кућа, Спасовдан), из белог Брда су “домазети” у кућама Старосељана.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.