Порекло презимена, село Церања (Лепосавић)

21. септембра 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Церања, општина Лепосавић  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Церањском брду. У међама села су: Церањска река, брда Телишић, Равна гора (911м), Вилина стена (1104м), Исбосиште и извор Бела вода.

Воде.

Потоци су: Велики поток и Зечев поток. Пије се вода с извора и из бунара. Извори су Извор код граба, Извор у Боклучју и Појила.

Земље и шуме.

Топографски називи за делове атара су: Церова долина, Боклучје, Дуга ливада, Лаз, Брег, Г увнички крш.

Тип села.

Постоји подела села на махале: Горњу малу и Доњу малу.

Три гробља су на Церањском брду, у Церовој долини и на Брегу.

Старине у селу.

Око извора Беле воде и Гувнишког крша има трагова старих рударских радова.

Историјат села.

Селце Церана је записана 1774. године у Девичком катастиху.

Године 1921. Церања има 24 домаћинства са 161 чланом, а 1948 – 32 домаћинства са 219 чланова.

Порекло становништва.

Родови.

После сеобе 1739. у село почињу да продиру Арбанаси из Малесије. Затекли су Србе. Под притиском Арбанаса српско становништво се одржало све до пред крај 18. века, кад се сасвим иселило. Данас у селу живе потомци Арбанашких досељеника.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.