Порекло становништва села Церања, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на Церањском брду. У међама села су: Церањска река, брда Телишић, Равна гора (911м), Вилина стена (1104м), Исбосиште и извор Бела вода.
Воде.
Потоци су: Велики поток и Зечев поток. Пије се вода с извора и из бунара. Извори су Извор код граба, Извор у Боклучју и Појила.
Земље и шуме.
Топографски називи за делове атара су: Церова долина, Боклучје, Дуга ливада, Лаз, Брег, Г увнички крш.
Тип села.
Постоји подела села на махале: Горњу малу и Доњу малу.
Три гробља су на Церањском брду, у Церовој долини и на Брегу.
Старине у селу.
Око извора Беле воде и Гувнишког крша има трагова старих рударских радова.
Историјат села.
Селце Церана је записана 1774. године у Девичком катастиху.
Године 1921. Церања има 24 домаћинства са 161 чланом, а 1948 – 32 домаћинства са 219 чланова.
Порекло становништва.
Родови.
После сеобе 1739. у село почињу да продиру Арбанаси из Малесије. Затекли су Србе. Под притиском Арбанаса српско становништво се одржало све до пред крај 18. века, кад се сасвим иселило. Данас у селу живе потомци Арбанашких досељеника.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)