Порекло презимена, село Јелакце (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља села Јелакце (и засеока Стражин – „Стржин“), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копао Порекло становништва насеља села Јелакце (и засеока Стражин – „Стржин“), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копао Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јелакце (Лепосавић)

Порекло презимена, село Јелакце (Лепосавић)

Порекло становништва насеља села Јелакце (и засеока Стражин – „Стржин“), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту Добравске реке, у подножју Ступа и Стражника, а заселак Стражин је у долини потока Грнца. У међама насеља су брда: Јећимовац, Патричева гора (1612м), на карти: „Патичева чука 1612м“, Козница, Шиљак (1632м), Копривница (1642м), Просеченица, Чардак , Цигански гроб, Лисац, Шупљаја.

Воде.

Пије се вода с извора. Познатији су извори: Суборац, Зелена гора и Кижа. Испод Остре чуке, на карти: „Оштра чука (1335м)“ су две баре – Велико језеро и Мало језеро.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Селиште, Старо село, Драговац, Жари, Лештак, Луке, Грнац, Зелена гора, Сенокос, Јасиче, Ржиште (не Ражиште).

Тип села.

Постоји подела села на махале – „мале“: Савићка мала или Савићи под Ступом; Јевтићка мала или Јевтићи под Кулом и Широкодолци у Широком долу под Стражником. Напомена: на карти „Стражњак (1349м)“.

Историјат.

Село лов’чко Стр’жино је записано y повељи цара Стефана Уроша од 15. јула 1363. године. Монахиња Евгенија (кнегиња Милица), са својим синовима Стеваном и Вуком поклонила је 1395. манастиру Русикону – Св. Пантелејмону на Атосу: Село Стрбжине и трг Копарићи су изван сваке сумње истоветни са садашњим селима Јелакцем и Копорићима, док је село Стражине истоветно са садашњим „Стржином“, Стражином, засеоком селу Јелакцу.

Године 1770. село Стражине на Копаонику спадало је у нурију попа Матеја. За турске владавине насеља Стржин, Драговац и Јелакце су у вучитрнској нахији. Наших дана Драговац је пусто селиште.

По Попису од 1921. у Јелакцу су: 16 домаћинстава са 127 чланова. По Попису од марта  1948. у селу је 18 домаћинстава са 153 члана, а у Стражину су 3 домаћинства са 31 чланом.

Старине у селу.

На Стражнику су остаци неког утврђења. Пред рат 1941/45. „плахе пролећне кише“ откриле су ниже Лединка (место) „велики мртвачки сандук од олова“, вероватно римски саркофаг.

У Селишту су утолегнућа — „рупе“ на месту некадашњих кућа и зграда, трагови темеља разних грађевина, купишта „троске–шлакње“ – шлакњишта од претопљених руда. Ту се познају трагови самокова за ковање гвожђа.

На Шупљаји, по Ступу и на планинским косама што се од Зелене горе и Кознице спуштају Јећимовцу и Стражинској реци су многобројне рударске рупе и закопине. Код Малог језера види се мало овално улегнуће. Овде је, прича се, била мала црква.

У Стражину- Стржину је Старо село. Овде, више ушћа потока Гомирја је црквина Св. Јована и крај црквине старо гробље. Око 200 метара, лево од пута кад се иде у Лозно, управо према црквини и гробљу у старом селу су црквина и гробље. У оба гробља по гробовима побивени су мали дебели крстови с урезаним крстовима, а натписа нема. У Драговцу су кућишта Јевтића, који су се одавде изместили cа кућама у села и онамо засновали Јевтићку малу.

Порекло становништва.

Родови.

-Курлаје – Шљери, новије презиме: Кнежевић, старином су с Курлаја у Кучима. Њихова најстарија слава Св. Никола, 6. децембра, била је слава старих Куча. У Кучима су променили славу па отпочели да славе Ђурђиц, 3. новембра и Ђурђевдан. У Јелакцу отпочињу да славе Св. Враче, 1. новембра и 1. јула. Из села су се давно одселили у Јошаницу, настанили у запустелом селу и назвали га Јелакце.

Данашњи становници су:

-Јевтићи (5 кућа, Св. архђ. Стефан), прешли су из Драговца, после Велике сеобе.

-Савићи и Вукојевићи (6 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник, 22. августа) су прешли из Мајдева (у области). Даљим пореклом су из Жажа, а у Жаже су дошли из Ибарског Колашина. О кретању рода казују: „Кад у Жару падосмо у крв“ избегосмо у Овчаре, а отуд дођосмо у Модро Мело у Копорићу. Из Модрог Мела прешли смо у Мајдево, а из Мајдева у Јелакце. Један род са њима су Вукојевићи у Граничану.

-Широкодолци/Мијаиловићи и Миленковићи (Св. ап. Андреј Првозвани, 30. новембра и Петровдан 29. јуна), 4 куће, прешли су су из Борчана 1879. због насиља Арбанаса. У Борчану су били слободни сељаци на својој земљи, а овде, под заштитом „господара сеоског аге Турчина“ постадоше агине чифчије.

-Милутиновићи и Радојковићи (2 куће, Св. Арханђео, у новембру и Св. Јован „летњи“ — Ивањдан) дошли су из Ибарског Колашина.

У Стражину су:

-Вукојевићи (3 куће, Св. Никола и Св. Агатоник). Прешли су из Савићке Мале.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top