Порекло становништва села Милентија, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Сеоске куће у низу су на долионској равни Расине, поред “копаоничког” пута и на ниској тераси над долинском равни. Куће су на десној (присој ној) страни речне долине, док су на левој (осојној) страни само три куће овог села. У међама села су: Бановац, Гочмански брег, Каменита глава, Башићка река, Пешино присоје и Росуља.
Воде.
Потоци су: Ботин, Бургин, Јасиковачки и Думачки поток. Воде се називају: Ђидића извор, Бела вода, Тоцил, Извор код клена, Добра вода и Извор у осоју. Становници пију и воду са седам бунара.
Земље и шуме.
Потеси се називајку: Баре, Зукве, Јасиковац, Богошевац, Поље, Селиште, Смакићи, Осоје, Средовак, Ђидићки брег, Ботенице, Бачиште, Венац и Дуб.
Тип села.
Село састављају неколико родовских група кућа и све су наблизу једна другој. На долинској равни реке Расине, на месту званом Раван, су: школа, општина, дућан, земљорадничка задруга и стара школска зграда. Гробље је у брду више села. Малинићи из Преко Расине (на левој страни речне долине) сахрањују у гробљу суседног села Будиловине.
Име села.
По предању, село Милентија се зове по Меле(н)тију, старом манастиру Св. Стевана. У повељи деспота Ђурађа од 1429/30. године забележено је: “…и село Мелентиа на Рсини”.
Године 1837. село има 7 кућа са 8 и 1/2 пореских глава; 1874 — 13 кућа; 1891 – 40 пореских глава; 1921 – 28 домаћинстава са 209 становника.
Старине.
Има предање да је у Селишту било село, можда средњовековна Мелентија. На Росуљама је старо гробље. Гробови су обележени великим необрађеним камењем на коме нема никаквих ознака. Друго старо гробље, истоветно са старим гробљем у Росуљама је на заравни, тераси изнад зграде старе основне школе. Данас је ово гробље скоро потпуно уништено. Преко гробља иде сеоски пут Осреце – Башиће. У Смакићима су кућишта одсељених Смакића.
Порекло становништва.
Родови су:
-Смакићи (Св. Алимпије и Св. Ђурђе). Њихова стара слава је Св. Врачи. Прешли су из Криве Реке, засеока Мачковац на Копаонику. Даљим пореклом су из Новобрдске Криве Реке. Иселили су се из Милентије “Преко Расине” у неко село Александровачке Жупе. Оставили су трага у топонимима: Смакићи и Смакићко брдо.
-Бургија или Бургић (Св. Јован Крститељ) од Бургића-Ивљана из Ивља, засеока селу Рокцу у Јошаници. Одселио се у неко село у Александровачкој Жупи. Успомена на одсељеног Бургију сачувала се у Топониму Бургин поток.
Средином 18. века поп Трифун, предак Похимица – Михаиловића, у својој кући у Васојевићима убио је три мусафира (госта) Турчина, па је пребегао у Србију, мењајући често место боравка. Из Суботице, села у Александровачкој Жупи, с породицом дошао је у Мелентију и настанио се крај Извора код Клена. Из Мелентије отиде у Васојевиће и отуд преведе мајку и браћу: Ђорђа, Јаблана и Милоша. Од попа Трифуна и три попова брата су данашње:
-Похимице–Михаиловићи (25 кућа, Св. Архангел и Св. Александар Невски). Знају за своје сроднике Похимице у селу Рватима на копаоничком подручју слива Ибра.
У исто време или нешто раније у селу се настанише:
-Лопаћани–Малинићи и Савковићи (8 кућа, Св. Јован Крститељ), из Лопата у Левој реци у Васојевићима.
-Ђидићи – Миљковићи (3 куће, Св. Архангел и Св. Јован) су дошли из Радуња – Блажево на Копаонику, а старином су из Мораче.
После рата 1914/ 18. долазе призети:
-Пејић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и женина слава Св. Архангел), из Осредака;
-Жарковић (1 кућа, Св. Ћирик и Св. Архангел), у Михаиловиће.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)