Poreklo prezimena, selo Osonica (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Osonica, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Osonica se nalazi na padinama planine Čemerna, na jugozapadnim obroncima Dragačevskih planina i y dolini Osoničke reke (pritoke Lučke reke). Graniči se sa Budoželjom, Mlančom, Vrmbajama i Lukama. Dok je pripadala Dragačevskom srezu, Osonica je bila najudaljenije selo od sreskog mesta – Guče. I tada i danas stanovništvo je bilo okrenuto Ivanjici, pa se uglavnom kretalo prema ovoj varošici.

Zanimanje stanovništva.

Ovo je pretežno stočarski kraj, a y dolini reke gaje se i ratarske kulture. Osoničani su nadaleko pozanti kao bačvari. Gotovo y svakoj zadruzi po jedan ili dva člana bave se izradom čabrica, kaca i buradi. Svoje proizvode plasiraju u Čačak, Kraljevo, Guču, Ivanjicu i druga mesta. Osonička reka je bogata pastrmkom, pa se pojedinci bave i ribolovom, prodajući ribu u Guči i Ivanjici.

Škola i odruge institucije.

Četvororazredna škola u ovom mestu otvorena je tek 1937. godine. Do tada su deca iz ovog sela odlazila u Luke i tamo se opismenjavala. Osoničani su izgradili i zadužni dom. Uvek su imali posebnu opštinu, sada mesnu kancelariju, odnosno mesnu zajednicu. Selo je od pre dvadesetak godina povezano sa Ivanjicom asfaltnim putem, dugim 12  kilometara. I telefonske linije su odavno postavljene.

Migracije.

Stanovnici ovog sela ranije su se najčešće selili prema Kraljevu. Međutim, osnivanje većih preduzeća (ITI, Proleter, ŠPIK i dr.) privuklo je Osoničane y Ivanjicu.

Poreklo stanovništva.

U selu žive sledeće familije:

-Boškovići, 23 K., slave Nikoljdan.

-Bukumirovići, 5 K.

-Vučkovići, 17 K., slave Đurđevdan.

-Gavrilovići, 4 K.

-Dukanac, 20 K. (Nikoljdan), kuće su im u zaseoku Rzinje. Ima ih u okolnim selima: Lukama i Mani.

-Đokovići, 1 k.

-Đuraševići, 16 K. (Nikoljdan), kuće su im u zaseoku Rzinje, a ima ih u okolini Kraljeva, Vrdilima, Mršincima i drugim mestima.

-Zlatići, 20 K.

-Zornići, 1 K.

-Dlačići, (Nikoljdan), ima ih više nego y susednim Lukama.

-Ilići.

-Jovićevići, 15 k. (Stevanjdan), najverovatnije je da su doseljeni od Jovićevića iz Medovina. Ima ih y Kraljevu (5 K.) i Čačku (5 K.).

-Jerotijevići, 20 K. (Nikoljdan), smatraju da potiču od Jerotijevića iz Rovina, kod Bratljeva. Ima ih odseljenih y Ivanjici (5 k.), Kraljevu itd.

-Karapandžići, 2 K.

-Karapetrovići, 2 K.

-Karadžići, 2 K.

-Lazovići, 14 k. (Stevanjdan), kuće su im u zaseoku Rzinje. Ima ih u Čačku, Ivanjici, Kraljevu, Beogradu.

-Lukovići, 10 k. (Lučindan), i njih ima odseljenih u okolinu Kraljeva (9 K.).

-Milenkovići, 1 k.

-Milićevići, 1 K.

-Milutinovići, 14 k. (Stevanjdan), prema kazivanjima starijih stanovnika vode poreklo od Jerotijevića. Odseljeni su u Ivanjicu (5 k.), Crnjevo (5 K.) i druga mesta.

-Nikolići, 5 K. (Nikoljdan), vode poreklo od Jerotijevića. Slave istu slavu. Ima ih odseljenih y Čačku. Između Jerotijevića, Nikolića i Milutinovića do sada se nisu sklapali brakovi: cenile su se rodbinske veze.

-Ocokoljići, 3 K.

-Pejovići, 1 k.

-Poledica, 2 k., slave Stevanjdan.

-Rozgići, 15 k. (Lučindan), kuće su im y zaseoku Rzinje. Neki su se odselili prema Kraljevu.

-Simovići, 9 k., predstavljaju jednu od manjih i ređih familija y moravičkom kraju.

-Stanići, 1 K.

-Stevanovići, 33 K. (Stevanjdan), kuće su im pod Čemernom, a veliki broj je odseljen i žive y selima y okolini Kraljeva.

-Stojkovići, 10 k. (Aranđelovdan), odseljeni su y Vrdila i druga sela y okolini Kraljeva.

-Ćosovići, 1 k.

-Čeganjci, 17 k., slave Jovanjdan.

Nekih starih familija, koje su živele još 1863. godine, nema više y Osonici. To su:

-Avramovići,

-Babići,

-Lomigora.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.