Порекло презимена, село Осоница (Ивањица)

Порекло становништва села Осоница, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Осоница се налази на падинама планине Чемерна, на југозападним обронцима Драгачевских планина и y долини Осоничке реке (притоке Лучке реке). Граничи се са Будожељом, Мланчом, Врмбајама и Лукама. Док је припадала Драгачевском срезу, Осоница је била најудаљеније село од среског места – Гуче. И тада и данас становништво је било окренуто Ивањици, па се углавном кретало према овој варошици.

Занимање становништва.

Ово је претежно сточарски крај, а y долини реке гаје се и ратарске културе. Осоничани су надалеко позанти као бачвари. Готово y свакој задрузи по један или два члана баве се израдом чабрица, каца и буради. Своје производе пласирају у Чачак, Краљево, Гучу, Ивањицу и друга места. Осоничка река је богата пастрмком, па се појединци баве и риболовом, продајући рибу у Гучи и Ивањици.

Школа и одруге институције.

Четвороразредна школа у овом месту отворена је тек 1937. године. До тада су деца из овог села одлазила у Луке и тамо се описмењавала. Осоничани су изградили и задужни дом. Увек су имали посебну општину, сада месну канцеларију, односно месну заједницу. Село је од пре двадесетак година повезано са Ивањицом асфалтним путем, дугим 12  километара. И телефонске линије су одавно постављене.

Миграције.

Становници овог села раније су се најчешће селили према Краљеву. Међутим, оснивање већих предузећа (ИТИ, Пролетер, ШПИК и др.) привукло је Осоничане y Ивањицу.

Порекло становништва.

У селу живе следеће фамилије:

-Бошковићи, 23 K., славе Никољдан.

-Букумировићи, 5 K.

-Вучковићи, 17 K., славе Ђурђевдан.

-Гавриловићи, 4 K.

-Дуканац, 20 K. (Никољдан), куће су им у засеоку Рзиње. Има их у околним селима: Лукама и Мани.

-Ђоковићи, 1 к.

-Ђурашевићи, 16 K. (Никољдан), куће су им у засеоку Рзиње, а има их у околини Краљева, Врдилима, Мршинцима и другим местима.

-Златићи, 20 K.

-Зорнићи, 1 K.

-Длачићи, (Никољдан), има их више него y суседним Лукама.

-Илићи.

-Јовићевићи, 15 к. (Стевањдан), највероватније је да су досељени од Јовићевића из Медовина. Има их y Краљеву (5 K.) и Чачку (5 K.).

-Јеротијевићи, 20 K. (Никољдан), сматрају да потичу од Јеротијевића из Ровина, код Братљева. Има их одсељених y Ивањици (5 к.), Краљеву итд.

-Карапанџићи, 2 K.

-Карапетровићи, 2 K.

-Караџићи, 2 K.

-Лазовићи, 14 к. (Стевањдан), куће су им у засеоку Рзиње. Има их у Чачку, Ивањици, Краљеву, Београду.

-Луковићи, 10 к. (Лучиндан), и њих има одсељених у околину Краљева (9 K.).

-Миленковићи, 1 к.

-Милићевићи, 1 K.

-Милутиновићи, 14 к. (Стевањдан), према казивањима старијих становника воде порекло од Јеротијевића. Одсељени су у Ивањицу (5 к.), Црњево (5 K.) и друга места.

-Николићи, 5 K. (Никољдан), воде порекло од Јеротијевића. Славе исту славу. Има их одсељених y Чачку. Између Јеротијевића, Николића и Милутиновића до сада се нису склапали бракови: цениле су се родбинске везе.

-Оцокољићи, 3 K.

-Пејовићи, 1 к.

-Поледица, 2 к., славе Стевањдан.

-Розгићи, 15 к. (Лучиндан), куће су им y засеоку Рзиње. Неки су се одселили према Краљеву.

-Симовићи, 9 к., представљају једну од мањих и ређих фамилија y моравичком крају.

-Станићи, 1 K.

-Стевановићи, 33 K. (Стевањдан), куће су им под Чемерном, а велики број је одсељен и живе y селима y околини Краљева.

-Стојковићи, 10 к. (Аранђеловдан), одсељени су y Врдила и друга села y околини Краљева.

-Ћосовићи, 1 к.

-Чегањци, 17 к., славе Јовањдан.

Неких старих фамилија, које су живеле још 1863. године, нема више y Осоници. То су:

-Аврамовићи,

-Бабићи,

-Ломигора.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.