Друштвo српских родословаца „Порекло“ је, захваљујући наменски уплаћеним донацијама наших чланова, прикупио средства за тестирање генетског порекла десет родова из племена Пипера.
Позивамо све заинтересоване Пипере које занима њихово генетско порекло и међусобне везе слојева становништва у племену да нам се јаве ради договора око узимања узорка (букални брис) и даље организације тестирања. Напомињемо да је тестирање бесплатно, а да је редовна тржишна цена у лабораторијама више од 100 евра. Кандидати за тестирање могу бити искључиво мушкарци пошто се анализира Y-ДНК хромозом.
Резултати ће бити коришћени искључиво у научне сврхе – ради утврђивања најдаљег порекла ових родова и упоређивања са већ утврђеним резултатима раније тестираних. О утврђеном резултату тестирана лица биће обавештена у најкраћем року након што лабораторија достави податке у „Порекло“. Резултати ће бити објављени и у табели Српског ДНК пројекта.
Друштвo српских родословаца „Порекло“ утврдило је списак родова који су занимљиви за утврђивање порекла. Ради се о следећим родовима из племена Пипера (класификација је урађена према опису племена Пипера који је дат у раду Јована Ердељановића „Постанак племена Пипера“):
Пипери / Лутовци:
ЂУРКОВИЋ, ПИЛЕТИЋ или ДРАГИЋЕВИЋ (Аранђеловдан)
ЛУТОВАЦ (Никољдан) – Дапсиће, Загорје / Беране
МАРКОВИЋ, ПОПОВИЋ или ПЕРОШЕВИЋ (Аранђеловдан)
ВУШКОВИЋ или РАДЕТИЋ (Аранђеловдан)
Мрке:
БУЉЕВИЋ или КРЧКОВИЋ (Аранђеловдан)
Црнци:
ВУКАШИНОВИЋ, ВУЧИНИЋ или ПУЛЕВИЋ (Аранђеловдан)
Стијењани:
ЛИЈЕШЕВИЋ (Томиндан)
ПОПОВИЋ или ДРАГИШИЋ (Аранђеловдан)
Лужани:
БОЖАНОВИЋ или БЕЧАНОВИЋ (Аранђеловдан)
СТАНИШИЋ (Аранђеловдан)
Но, позивамо и све остале заинтересоване припаднике других пиперских родова да се пријаве. Уколико се не пријави неко од припадника побројаних родова, биће извршен избор између осталих пријављених. Предност ће, у том случају, имати припадници других родова који су огранак неког ширег братства са наведеног списка.
За податке о поступку тестирања и за пријаву, можете се обратити на мејл: [email protected] .
5. новембар 2018. у 13:14
Небојша Бабић
Александре, можете ме контактирати на горе назначени мејл.
14. децембар 2018. у 07:05
Irena
Radovanovići su iz Pipera. Da li ih još uvek ima tamo? Veliki pozdrav
14. децембар 2018. у 11:49
Небојша Бабић
Ердељановић у “Пиперима” каже да су Радовановићи старинци у Мркама. Славе Аранђеловдан.
Душан Љумовић (“Пипери – племе у Црној Гори”) наводи два рода Радовановића у Пиперима: Радовановиће – Расловиће и Радовановиће – Радуновиће, оба рода из ширег братства Пипера Ђурковића.
Браћа Миљанићи (“Презимена у Црној Гори”) кажу да има Радовановићи у Пиперимаа пореклом од Дучића из Куча.
Ја знам један род пиперских Радовановића који су исељени у Метохију (Пећ) између светскоих ратова.
17. децембар 2018. у 02:40
Dragutin Vučinić
Samo da pozdravim ekipu iz organizacije “Poreklo” uz želju da uspješno dođu do svog cilja!
Volio bih da mi se javi rođak, po majčinoj strani, Dragoslav Miličković, tj. ako ste u mogućnisti da mi proslijedite njegov e-mail.
Hvala unaprijed!
18. јул 2019. у 12:54
Dragoslav Miličković
Поштовани Драгутине,
Немам много времена за дописивање.Поздраљам вас и ово је мој и-мејл.
[email protected]
16. мај 2021. у 10:25
Dragoslav Miličković
Pradeda Radovan,deda Bogdan učesnik
Bregalničke bitke kao dobrovoljac.5 puta ranjavan.1921 došao na Kosovo,po odluci Kralja Aleksandra.Iz Petrovića,Piperi se doselio u selo Nevoljane,zaseok Oblevik.
5. јун 2020. у 04:27
Aleksandar vucinic
Jel ima neko vise informacija o vucinicima iz pipera i da li su naseljavali prostor oko novog pazara planine rogozne i sela rajetice ,neka.se javi hvala u napred
18. април 2021. у 01:39
Dragutin Vučinić
Aleksandre, veliki pozdrav! U Piperima su dva bratstva Vučinića, jedno je moje iz sela Rogame, a drugo iz sela Kopilje, za razliku od mojeg bratstva ovo drugo, naši prezmenjaci ali takođe i plemenici, skoro svo se iselilo u Jablanički okrug poslije oslobodilačkih srpsko-turskih ratova 1876/78.g. U Piperima je od njih ostao samo jedan rod, na uže bratstvo Grujovići-Vučinići.
Pozdrav iz Pipera!
PS. O tim preseljavanjima možeš naći nešto u radu Vujadina Rudića.