Порекло презимена, село Мана (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мана, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог В Порекло становништва села Мана, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог В Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мана (Ивањица)

Порекло презимена, село Мана (Ивањица)

Порекло становништва села Мана, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и територијална припадност у прошлости.

Мана је једно од најмањих села у моравичком крају. Пре педесет година имала је 51 домаћинство, са 503 становника. Скоро у сваком домаћинству има по 10 чланова породице, или су то породичне задруге, y просеку. Простире се на падинама Клековице, односно Голог брда, на западној страни, од Моравице до висова Клековице и од Будожеље до Комадина. Cа друге стране Моравице је Међуречје. Између Мане и Комадина граница је Мањански поток, а према Читлуку, засеоку Будожеље, граница иде шумом. Из пописа од 1863. године види се да су ова два села била једно – Мана. Мана је увек била заједно са Рокцима y истој општини. Једино је после ослобођења, 1945. године основан посебан Месни одбор за Ману, чије је седиште било у Борђевићима, y Мани.

Занимање становништва.

Становништво се бави: сточарством, земљорадњом и воћарством. У последње време највише се баве сечом шума и рабаџилуком, превлачењем грађе са Клековице и Голије y Ивањицу. Млађи су запослени y Ивањици, y индустрији: ШПИК, ИТИ, „Јавору“, „Пролетеру“ и другим радним организацијама. У овом селу постоји велика дневна миграција: преко 40 радника сваког јутра одлази на посао y Ивањицу, а после подне се враћа кућама и раде на њивама и у воћњацима. До радног места и натраг одлазе најчешће локалним аутобусом (за раднике) или на бициклима.

Земље и шуме и други подаци.

Земља није тако плодна као она у суседним Рокцима и често је дељена, тако да је село заостајало од других села. Овоме треба додати да житељи нису били велики радници и да нису журили да мењају изглед села и услове живота: Мањани су електрично светло добили тек седамдесетих година, а Рокчани су га имали већ педесетих година. Откако су се многи запослили, почели су да граде нове куће, водоводе, да набављају машине и електричне урећаје. Прокопали су путеве и осећа се побољшање услова за живот и рад становника овог села. Многи су се школовали и унели нове навике.

Старине у селу.

Да je на простору овог села постојала стара цивилизација, сведочи нам грчко гробље на врху села, које још није испитано. Не мора да буде грчко, али је сигурно старо.

Воденице, гробља и заветина.

Становници овог села имају редовничке воденице на Мањанском потоку, а једну власничку y долини Моравице, испод Ђорћевића.

Заветина им је Свете Тројице, као и суседних Рокаца, али крстоноше Иду y две групе, посебно за Доњу, а посебно за Горњу Ману.

У селу имају два гробља: y Ђорћевићима, за доњи део села и неке куће из Мећуречја и Мањанско гробље, у врху села.

Порекло становништва.

Становништво је махом досељеничко. У селу доминирају две фамилије: Ђорћевићи и Величковићи. А ту су још: Вучићевићи, Пурићи и Јевтовићи, као и усељени из појединих фамилија из других села.

Сточари Мане најчешће истерују своја стада на пашњаке, који се налазе поврх села, подаље од шћа. Једино два домаћинства имају колибе, на врху села, у Василијевићима.

Родови у селу.

-Ђорђевићи, 11 K. (Никољдан) заузимају доњи део села, према Мећуречју. Две куће Ђорћевића се налазе y Присоју и једна y врх села. Неки су се одселили y Ивањицу (5) и Београд (9). Највише их има у Болечу код Београда. У Мани имају Ђорћевићи добро зидане куће, махом под плочу покривене. Баве се земљорадњом и сточарством. А, имају и велике воћњаке.

У Ђорђевиће су се уселили:

-Парезановићи, 2 K. (Дмитровдан), дошли су из Братљева, крајем прошлог века.

-Митровићи, 1 к. (Никољдан), ушли су y Ману из суседне Будожеље, из Читлука.

-Ђоковићи, 2 к. (Стевањдан), дошли су крајем прошлог века из Ерчега. Први Ђоковић се привенчао y Ђорћевиће. Стари Ђоковић је знао да пева песме уз гусле. Један од Ђоковића живи y Ивањици.

-Величковићи, 17 K. (Илиндан), истог су рода са Новаковићима y Мећуречју и Мартиновићима y Васиљевићима. Највећа су фамилија y селу и заузимају централни део Присоја. Данас Величковића има у: Ивањици (5), Београду (7), Загребу, Ријеци.

У Величковиће су ушли:

-Ђокићи, 5 K. (Стевањдан), дошли су из Косовице, четворица браће, на почетку 20. века, а један четрдесетих година. Насељавају горњи део села.

-Дуканци, (Никољдан), досељен је из Осонице и привенчао се y Величковиће.

-Мићићи, дошао је из Будожеље и привенчао се y кућу Величковића, y Присоју.

-Марковићи, предак је дошао из Опаљеника (Копривнице) y Ману почетком 20. века и  привенчао се, y кућу на врху села. У ту кућу касније је дошао Ђорђевић из истог села, где га је Марковић усинио.

-Илинчићи, из Вионице, који се, такође, привенчао се y Величковиће педесетих година 20. века.

-Пурићи, З к. (Стевањдан), доселили су се из Вилова код Нове Вароши. Има их више y Будожељи. У Мани су се налазиле две куће Пурића y средини села, а једна у врх села, последња према Клековици, на путу Ивањица – Средња Река. Један од Пурића је одсељен y Кулиновце код Чачка, пре педесет година и тамо данас имају две куће Пурића. Пурића има у Ивањици (2) и Буковици.

-Поледица, (Стевањдан) сишао је у Пуриће, из Ерчега тридесетих година 20. века. Данас има једна кућа Поледица y Мани. Од ових Поледица неколико њих се одселило и има их у: Чачку, Болечу (2), Новом Београду и Немачкој.

-Вучићевићи, З к. (Ђурђевдан), налазе се на средини села. Има их одсељених y Ивањици к Београду.

У Вучићевиће су ушли:

-Луковићи, из Бедине Вароши, на почетку 20. века.

-Илинчићи, предак је дошао из Вионице и привенчао се y Вучићевиће.

-Ђокићи, из истог села, живе y Вучићевићима, где се један привенчао.

-Величковићи, су из велике фамилије из Мане, у Вучићевићима је на миразу.

-Јевтовићи, променили су презиме. Били су раније Величковићи. И данас један од њих има и једно и друго презиме:

-Величковић – Јевтовић. Има их 5 к. Славе, за разлику од Величковића, Никољдан. Четири куће су y Присоју, а једна y врх села.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top