Poreklo stanovništva sela Mana, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i teritorijalna pripadnost u prošlosti.
Mana je jedno od najmanjih sela u moravičkom kraju. Pre pedeset godina imala je 51 domaćinstvo, sa 503 stanovnika. Skoro u svakom domaćinstvu ima po 10 članova porodice, ili su to porodične zadruge, y proseku. Prostire se na padinama Klekovice, odnosno Golog brda, na zapadnoj strani, od Moravice do visova Klekovice i od Budoželje do Komadina. Ca druge strane Moravice je Međurečje. Između Mane i Komadina granica je Manjanski potok, a prema Čitluku, zaseoku Budoželje, granica ide šumom. Iz popisa od 1863. godine vidi se da su ova dva sela bila jedno – Mana. Mana je uvek bila zajedno sa Rokcima y istoj opštini. Jedino je posle oslobođenja, 1945. godine osnovan poseban Mesni odbor za Manu, čije je sedište bilo u Borđevićima, y Mani.
Zanimanje stanovništva.
Stanovništvo se bavi: stočarstvom, zemljoradnjom i voćarstvom. U poslednje vreme najviše se bave sečom šuma i rabadžilukom, prevlačenjem građe sa Klekovice i Golije y Ivanjicu. Mlađi su zaposleni y Ivanjici, y industriji: ŠPIK, ITI, “Javoru”, “Proleteru” i drugim radnim organizacijama. U ovom selu postoji velika dnevna migracija: preko 40 radnika svakog jutra odlazi na posao y Ivanjicu, a posle podne se vraća kućama i rade na njivama i u voćnjacima. Do radnog mesta i natrag odlaze najčešće lokalnim autobusom (za radnike) ili na biciklima.
Zemlje i šume i drugi podaci.
Zemlja nije tako plodna kao ona u susednim Rokcima i često je deljena, tako da je selo zaostajalo od drugih sela. Ovome treba dodati da žitelji nisu bili veliki radnici i da nisu žurili da menjaju izgled sela i uslove života: Manjani su električno svetlo dobili tek sedamdesetih godina, a Rokčani su ga imali već pedesetih godina. Otkako su se mnogi zaposlili, počeli su da grade nove kuće, vodovode, da nabavljaju mašine i električne urećaje. Prokopali su puteve i oseća se poboljšanje uslova za život i rad stanovnika ovog sela. Mnogi su se školovali i uneli nove navike.
Starine u selu.
Da je na prostoru ovog sela postojala stara civilizacija, svedoči nam grčko groblje na vrhu sela, koje još nije ispitano. Ne mora da bude grčko, ali je sigurno staro.
Vodenice, groblja i zavetina.
Stanovnici ovog sela imaju redovničke vodenice na Manjanskom potoku, a jednu vlasničku y dolini Moravice, ispod Đorćevića.
Zavetina im je Svete Trojice, kao i susednih Rokaca, ali krstonoše Idu y dve grupe, posebno za Donju, a posebno za Gornju Manu.
U selu imaju dva groblja: y Đorćevićima, za donji deo sela i neke kuće iz Mećurečja i Manjansko groblje, u vrhu sela.
Poreklo stanovništva.
Stanovništvo je mahom doseljeničko. U selu dominiraju dve familije: Đorćevići i Veličkovići. A tu su još: Vučićevići, Purići i Jevtovići, kao i useljeni iz pojedinih familija iz drugih sela.
Stočari Mane najčešće isteruju svoja stada na pašnjake, koji se nalaze povrh sela, podalje od šća. Jedino dva domaćinstva imaju kolibe, na vrhu sela, u Vasilijevićima.
Rodovi u selu.
-Đorđevići, 11 K. (Nikoljdan) zauzimaju donji deo sela, prema Mećurečju. Dve kuće Đorćevića se nalaze y Prisoju i jedna y vrh sela. Neki su se odselili y Ivanjicu (5) i Beograd (9). Najviše ih ima u Boleču kod Beograda. U Mani imaju Đorćevići dobro zidane kuće, mahom pod ploču pokrivene. Bave se zemljoradnjom i stočarstvom. A, imaju i velike voćnjake.
U Đorđeviće su se uselili:
-Parezanovići, 2 K. (Dmitrovdan), došli su iz Bratljeva, krajem prošlog veka.
-Mitrovići, 1 k. (Nikoljdan), ušli su y Manu iz susedne Budoželje, iz Čitluka.
-Đokovići, 2 k. (Stevanjdan), došli su krajem prošlog veka iz Erčega. Prvi Đoković se privenčao y Đorćeviće. Stari Đoković je znao da peva pesme uz gusle. Jedan od Đokovića živi y Ivanjici.
-Veličkovići, 17 K. (Ilindan), istog su roda sa Novakovićima y Mećurečju i Martinovićima y Vasiljevićima. Najveća su familija y selu i zauzimaju centralni deo Prisoja. Danas Veličkovića ima u: Ivanjici (5), Beogradu (7), Zagrebu, Rijeci.
U Veličkoviće su ušli:
-Đokići, 5 K. (Stevanjdan), došli su iz Kosovice, četvorica braće, na početku 20. veka, a jedan četrdesetih godina. Naseljavaju gornji deo sela.
-Dukanci, (Nikoljdan), doseljen je iz Osonice i privenčao se y Veličkoviće.
-Mićići, došao je iz Budoželje i privenčao se y kuću Veličkovića, y Prisoju.
-Markovići, predak je došao iz Opaljenika (Koprivnice) y Manu početkom 20. veka i privenčao se, y kuću na vrhu sela. U tu kuću kasnije je došao Đorđević iz istog sela, gde ga je Marković usinio.
-Ilinčići, iz Vionice, koji se, takođe, privenčao se y Veličkoviće pedesetih godina 20. veka.
-Purići, Z k. (Stevanjdan), doselili su se iz Vilova kod Nove Varoši. Ima ih više y Budoželji. U Mani su se nalazile dve kuće Purića y sredini sela, a jedna u vrh sela, poslednja prema Klekovici, na putu Ivanjica – Srednja Reka. Jedan od Purića je odseljen y Kulinovce kod Čačka, pre pedeset godina i tamo danas imaju dve kuće Purića. Purića ima u Ivanjici (2) i Bukovici.
-Poledica, (Stevanjdan) sišao je u Puriće, iz Erčega tridesetih godina 20. veka. Danas ima jedna kuća Poledica y Mani. Od ovih Poledica nekoliko njih se odselilo i ima ih u: Čačku, Boleču (2), Novom Beogradu i Nemačkoj.
-Vučićevići, Z k. (Đurđevdan), nalaze se na sredini sela. Ima ih odseljenih y Ivanjici k Beogradu.
U Vučićeviće su ušli:
-Lukovići, iz Bedine Varoši, na početku 20. veka.
-Ilinčići, predak je došao iz Vionice i privenčao se y Vučićeviće.
-Đokići, iz istog sela, žive y Vučićevićima, gde se jedan privenčao.
-Veličkovići, su iz velike familije iz Mane, u Vučićevićima je na mirazu.
-Jevtovići, promenili su prezime. Bili su ranije Veličkovići. I danas jedan od njih ima i jedno i drugo prezime:
-Veličković – Jevtović. Ima ih 5 k. Slave, za razliku od Veličkovića, Nikoljdan. Četiri kuće su y Prisoju, a jedna y vrh sela.
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)