Порекло презимена, село Куманице (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Куманица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Стар Порекло становништва села Куманица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Стар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Куманице (Ивањица)

Порекло презимена, село Куманице (Ивањица)

Порекло становништва села Куманица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и друге напомене.

Моравица, чим настане испод Глећице, умири ток и креће на север, пролазећи испод Римског моста и примајући брзу Пакашницу која извире из Дајићког језера (подземно). Потом Моравица протиче кроз Куманицу делећи ово село на два дела – нешто мањи и стрмији засеок Принчево Брдо на левој и Куманицу и Чикер на десној страни. Куманица је оивичена висовима. На источној страни издигле се Ривотине и Тичар (висови Голије), на западној страни висови који се протежу према Моравици. Од суседних Комадина Куманица је одвојена Комадинским потоком. Ово село се граничи са: Глећицом, Братљевом, Косовицом, Комадинама и Добрим Долом.

Комуникације и старине.

Село је са светом повезано асфалтним путем Ивањица – Беле Воде. Велика је висинска разлика између кућа које се налазе у долини Моравице и оних које се налазе на падинама Голије и братљевске греде.

Куманица је позната по Римском мосту на Моравици, старој грађевини. Камени мост у Куманици сведочи о важној комуникацији која се протезала овим крајем у средњем веку. Овај мост је удаљен од Ивањице 18 км, на надморској висини 632 м, дуг 14 м, ·а широк 2,4 м. Стручњаци су испитивали и дошли до сазнања да је мост грађен за време Уроша Немањића, а не y римско доба. Мост је реновиран, заштићен и данас је y употреби. Рестаурацију моста извршио је Завод за заштиту споменика културе из Краљева осамдесетих година.

Занимање становништва.

У долини, y доњим деловима села становници се баве ратарством, воћарством и мање сточарством, а y горњим деловима села највише се баве сточарством иексплоатацијом шуме.

Школа.

Куманица је добила школу уочи рата, 1938. године – за децу овог села и суседних Комадина. Радила је све до пре тридесетак година (1972) када је угашена, а деца се превозе аутобусом y потпуну основну школу y Међуречје. Иначе, пре отварања школе у Куманици, деца из овог планинског села ишла су y четвороразредну школу y Косовици.

Воденице.

Куманичани имају десетак воденица на оближњним рекама потоцима: Пакашници, Комадинском потоку и Моравици. Имала је на Пакишници, недалеко од Римског моста, и Cprrapa која у последње време не ради. Била је у власништву ортака Милутиновића и Аврамовића, а после рата постала је задружна.

На потоцима и рекама y овом селу налази се више редовничких воденица, од којих су најпознатије: Мијајловића, Боровића и Димитријевића, на Моравици, а Парезановића на Комадинском потоку и Богдановића на Пакашници.

Порекло становништва.

У селу живи неколико бројних фамилија: Парезановићи, Богдановићи (у засеоцима Куманици и Чикеру) и Милутиновић и Мијаиловићи (у Принчевом Брду).

Заветина читавог села је Недеља по Спасовдану (слана недеља), али крстоноше посебно иду у Куманици, а посебно у Принчевом Брду, због конфигурације земљишта и даљености ова два засеока.

Родови по засеоцима.

Куманица

Куманица се налази на десној страни Моравице и обухвата следеће фамилије: Парезановиће, Николиће, Аврамовиће.

-Парезановићи, 13 K. (Митровдан), потичу од Парезановића Из Братљева, а y сродству су са Парезановићима у Сивчини и Осоници. Има их одсељених у: Београду, Долову (у Банату), Међуречју (2), Ивањици (5), Чачку (6).

-Николићи, З K. (Ђурђевдан), имају надимак – Матовци. Веома су вредни и радни људи. У последње време највише их има међу возачима. Одсељени су y Ивањицу (3) и Београд.

-Аврамовићи, 5 K. (Ђурђевдан), воде порекло од Аврамовића од Сјенице. Средином 19. века Цемовићи из Црне Горе населили су се y Чедово и Шушаре код Сјенице. Одатле су се одселили y Глеђицу и Куманицу. Од њих су данашњи Аврамовићи. Аврамовића има y Глеђици много више него у овом селу. У Куманици су се населили y горњем делу села, према Калилима и Белом камену и баве се претежно сточарством. Један од Аврамовића живи y долини Моравице, на Луци, на имању Парезановића. Аврамовићи су одсесљени у: Међуречје, Ивањицу (4), Чачак (2), Београд.

У засеок Куманицу ушао је један:

-Богдановић, из суседног засеока Чикера.

Чикер

У Чикеру, на падинама Ривотине, живи неколико фамилија: Богдановићи, Дмитрићи и Мисићи.

-Богдановићи, 14 K. (Ђурђевдан), насељавају део села који се простире на падинама Голије, према Пакашници и селу Глеђици. Нису у роду са Богдановићима у другим селима и не знају за своје порекло. Вероватно да су пореклом од Васојевића. Одсељених Богдановића данас има у: Ивањици (З), Чачку (З), Кулиновцима, Београду, Мрсаћу код Краљева, Мусиној Реци.

-Дмитрићи, 2 к. (Мратиндан), дошли су пре сто година из Принчевог Брда, суседног засеока преко реке, y Богдановиће. Одсељених има у Ивањици и Чачку.

-Мисићи, 2 к. (Аранђеловдан), не знају за своје порекло. У селу, ипак, сматрају да су се доселили из црногорских брда. да се приметити да је ова фамилија веома ретка, јер не може се ни y суседним крајевима наићи на Мисиће. Данас има једна породица Мисића y Ивањици.

Уселили су се y овај засеок:

-Бојовићи, y Богдановића, из Васиљевића; пре 50 година.

-Милутиновићи, први је дошао, с друге стране реке, из Принчевог Брда, y Богдановиће, а иначе воде порекло од исте фамилије из Даића.

-Боровићи, предак је дошао из Принчевог Брда. Одселили су се у: Ивањицу (4), Чачак (2) и у Мрсаћ код Краљева.

-Ковачевић, лугар, родом је из Равне Горе (Јаворске).

-Пројовићи, пре десетак година је дошао y Парезановиће, из Чечине.

-Поледице, ушао је y Богдановиће, из Ерчега.

Принчево Брдо

Само име казује да је, према легенди на овим просторима живео принц и да је по том имену насеље добило назив. Простире се од Моравице до Братљева и од Глећице до Косовице. У овом засеоку живи неколико фамилија:

-Милутиновићи, 7 K. (Мратиндан), једна су од највећих фамилија овом селу. Има их одсељених у: Београду (2), Осоници, Ивањици, Слатини код Чачка и Глећици.

-Дмитрићи, 4 K. (Мратиндан) заузимају средишни део засеока. Данас их има у Врбасу, Падинској Скели, Сомбору, Атеници. Један је у Ивањици, а раније је био на Братљеву (просветни радник), а други је живео y Голијској Реци, као шумски радник. Одавде су неки Дмитрићи прешли у суседни засеок Куманицу и тамо живе.

-Петровићи, 4 к. (Мратиндан), не знају тачно своје порекло. Један од Петровића је радио у Братљеву, а неколико их ради y Ивањици и путују. Има их данас одсељених y Заблаћу и Чачку.

-Мијаиловићи, 7 K. (Аранђеловдан), представљају једну од најбројнијих фамилија. А, из ове фамилије многи су се разишли y друге крајеве и живе y разним деловима света. Тако Мијајловића има данас у: Чачку (4), Ивањици (5), Атеници (З), Београду (3), Банату (3) а у иностранству – y Француској (2), Немачкој M Аустралији, Швајцарској, Чешкој.

-Лабудовићи, З K. (Јовањдан), дошли су y прошлом (19) веку из Вучака, где је насељена ова фамилија. Има их одсељених у: Ивањици (З), Београду и Слатини.

-Боровићи, 2 K. (Јовањдан), дошли су из Беле стене, Даића, један је прешао y Куманицу, а други се одселио y околину Краљева. Данас их има у: Ивањици, Чачку, Мусиној Реци.

-Димитријевићи, 2 K. (Мратиндан), почетком овог (20) века неки су сишли y Ивањицу и били су познати пекари. Данас их има одсељених у: Лучанима (5), Банату, Косјерићу, Ивањици и другим местима.

-Самарџићи, 1 K. (Ђурћевдан), воде порекло од познате фамилије Самарџића, из Кривошија и задржали су своју славу, а нису је мењали како су то чинили Самарџићи y Рокцима. Одавде су отишли Самарџићи и данас живе y Банату, Краљеву и Чачку.

-Павловићи, 1 K. (Мратиндан), прешао је један од њих из Куманице, из Аврамовића. Иначе, пореклом су од Павловића из Даића.

-Гојковићи, 1 K. (Стевањдан), дошао је из Брусника, са Голије.

Једна кућа:

-Гајовића (Јовањдан), била је до пре тридесетак година. И последњи Гајовић се преселио у Падинску Скелу.

Недалеко од Моравице на подручју овог засеока налази се неколико викендица које су подигли и чији су власници:

-Аврамовић из Ивањице, родом из Куманице.

-Секулић из Београда, родом из Радаљева, а ожењен из Куманице.

-Божовић из Ивањице, родом из Лопаша од Пожеге, био дуго година учитељ y овом месту.

-Милетић из Ивањице, родом из Комадина.

-Перишић из Београда, родом из Београда.

За село и околину најпознатији је сабор на Илиндан код цркве. А становници овога места одлазе на познати сабор на Тичар језеро, који се одржава на Прокопље, 21. јула.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top