Poreklo stanovništva sela Komadine, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Opšte karakteristike.
Komadine su jedno od najviše naseljenih sela Moravičkog kraja. Dugo godina se nisu raseljavali, a natalitet je bio veliki. I ono što nije davala posna zemlja na obroncima Klekovice za njene stanovnike, vredni Komadinci su odlazili y svet da zarade, donesu i prehrane svoje porodice. Najviše su radili kao sezonski radnici u Vojvodini (na berbi kukuruza, sakupljanju šećerne repe i suncokreta), a onda na Crnogorskom primorju. U poslednje vreme Komadinci su poznati u čitavom kraju kao odlični građevinci. Gradili su oni kuće i industrijske objekte y Ivanjici, Čačku, na Primorju i drugim krajevima.
Položaj sela.
Selo se prostire na zapadnim padinama Klekovice, od Moravice i njene kotline do najviših vrhova Klekovice i od Mane do Kumanice. Od Mane ga odvaja Manjanski potok, a od Kumanice – Komadinski potok. Na ovim potocima, kao i pored Moravice nalaze se redovničke i vlasničke vodenice.
Zemlje.
Zemljište je veoma strmo i često jake kiše odnesu plodno zemljište i useve sa njih, ostavljajući ogromne jaruge na njivama i livadama. Da bi se spasli od jakih kiša i odnošenja zemlje sa njiva, Komadinci su, po narodnom verovanju, odlučili da četvrtkom ne rade na svojim njivama. Mogu kopati y drugim selima, ali y svom selu – toga dana nikako. Međutim, i pored toga, Komadinci nisu u potpunosti oslobođeni od te opasnosti. I dalje jaka kiša raznosi njihove njive i voćnjake. U poslednje vreme izvršeno je popunjavanje ogolelih visova iznad sela i smanjena je ova opasnost od bujica.
Istorija.
Komadine su poznate po borbi Srba iz ovog kraja protiv Turaka tridesetih godina prošlog veka. Buljubaša Redžo pošao je iz Sjenice sa svojim jurišnicima da umiri Srbe u dolini Moravice i da poseče glave viđenijim ljudima. Umesto toga, vraća se u Sjenicu sa manje boraca i porazom y toj borbi, koja se vodila na prostoru Komadina. Ta bitka je opevana y pesmi “Buljubaša Redžo”, a ispevao ju je Ostoja Nešković, iz Milandže, brat vladike Janje.
Zanimanje stanovništva.
Stanovnici se bave zemljoradnjom stočarstvom, voćarstvom i raznim zanimanjima: kolarskim, kovačkim, drvodeljskim, krojačkim, zidarskim i dr.
Školstvo.
Prema popisu stanovništva iz 1863. vidi se da su Komadine i Kumanica bili jedno selo. Zvalo se Komadine. Škola y ovom selu počela je da radi posle oslobođenja (1946. god.), y privatnoj kući i radila je sve do 1972. god. kada je zatvorena, a deca su upućena da putuju autobusom sa Šemanice, ili pešice – u Međurečje. Mnogi su smatrali da je to bolje rešenje i da će biti određene uštede. A, do rata (1941) deca iz ovog sela su odlazila y četvororazredne škole – y Kosovicu i Međurečje.
Komunikacije.
Skoro je do sela izgrađen kolski put koji povezuje ovo mesto sa Međurečjem i drugim krajevima. Ispod sela, dolinom Moravice, prolazi asfaltni put Međurečje – Kumanica · Bele Vode.
Poreklo stanovništva.
Najbrojnije su tri familije y ovom selu: Maričići, Lišani, Nenadići. A onda dolaze: Radonjići, Mijailovići i Popovići.
Rodovi:
Maričići, 17 K. (Đurđevdan) došli su y Komadine iz doline Lima, a vode poreklo od Drobnjaka. Nigde nema toliko nadimaka kao y ovoj familiji: jedni su Vitorovići – Vitorozi, drugi Skobalji, treći Lisice, četvrti Mačke i dr. Zauzimaju donji deo sela. Ranije su se neki odselili y Toplicu, oko 1878. godine i danas ih tamo ima. Više Maričića svakog dana odlazi y Ivanjicu na rad u industriju ili y Klekovicu na rad u šumi. U poslednje vreme Maričići su se odselili u: Beograd (5), Ivanjicu (2), Zagreb, Ub i Čačak.
-Jaćovići, iz Vionice, predak je ušao, pre pedesetak godina, y Maričiće.
-Lišani, 14 K. (Aranđelovdan), po prezimenu treba da su potomci doseljenika iz sela Lise. Verovatno da su na padine Klekovice došli stočari iz Lise i tu ostali. Po imenu ranijeg sela stanovnici su dobili novo prezime. Najviše ih danas ima među drvosečama i rade na seči i zaštiti šuma y Klekovici i Goliji. Odselili su se u: Ivanjicu (5), Beograd (3), Čačak (Z) M Bajinu Baštu.
-Nenadići, 7 K. (Nikoljdan), zauzimaju središni deo sela, koji je okrenut prema Kumanici. Imaju nadimke Lisice i Mačke, i uvek uz prezime ide i nadimak. Ima ih odseljenih u: Beogradu (3), Ivanjici (5), Čačku i drugim mestima.
-Miletići, iz Butkova, ušao je pre četrdesetak godina u Nenadiće.
-Radonjići, 5 k. (Stevanjdan), imaju kuće y gornjem delu sela, ispod visova Klekovice. Pretežno se bave stočarenjem. Radonjića ima u: Kosovici, Ivanjici (Z), Beogradu (3) M Arilju.
-Mijailovići, 5 k. (Jovanjdan), takođe žive y gornjem delu sela, tamo prema Kumanicii gore prema Belom kamenu, između Radonjića. Odseljeni su i neki žive u: Ivanjici (Z), Beogradu i Čačku.
-Popovići, 6 k. (Stevanjdan) su najbliži Kumanici, sa kojom se graniče. Dvojica su sišla y Međurečje gde su podigli kuće, trojica su u Ivanjici, jedan je u Beogradu, a dvojica u Čačku.
Komadinci imaju zavetinu – Nedelju po Spasovdanu (kao i Kumaničani, Ravnogorci i Sivljani).
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)