Порекло презимена, село Комадина (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Комадина, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Стар Порекло становништва села Комадина, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Стар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Комадина (Ивањица)

Порекло презимена, село Комадина (Ивањица)

Порекло становништва села Комадина, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште карактеристике.

Комадине су једно од највише насељених села Моравичког краја. Дуго година се нису расељавали, а наталитет је био велики. И оно што није давала посна земља на обронцима Клековице за њене становнике, вредни Комадинци су одлазили y свет да зараде, донесу и  прехране своје породице. Највише су радили као сезонски радници у Војводини (на берби кукуруза, сакупљању шећерне репе и сунцокрета), а онда на Црногорском приморју. У последње време Комадинци су познати у читавом крају као одлични грађевинци. Градили су они куће и индустријске објекте y Ивањици, Чачку, на Приморју и другим крајевима.

Положај села.

Село се простире на западним падинама Клековице, од Моравице и њене котлине до највиших врхова Клековице и од Мане до Куманице. Од Мане га одваја Мањански поток, а од Куманице – Комадински поток. На овим потоцима, као и поред Моравице налазе се редовничке и власничке воденице.

Земље.

Земљиште је веома стрмо и често јаке кише однесу плодно земљиште и усеве са њих, остављајући огромне јаруге на њивама и ливадама. Да би се спасли од јаких киша и одношења земље са њива, Комадинци су, по народном веровању, одлучили да четвртком не раде на својим њивама. Могу копати y другим селима, али y свом селу – тога дана никако. Међутим, и поред тога, Комадинци нису у потпуности ослобођени од те опасности. И даље јака киша разноси њихове њиве и воћњаке. У последње време извршено је попуњавање оголелих висова изнад села и смањена је ова опасност од бујица.

Историја.

Комадине су познате по борби Срба из овог краја против Турака тридесетих година прошлог века. Буљубаша Реџо пошао је из Сјенице са својим јуришницима да умири Србе у долини Моравице и да посече главе виђенијим људима. Уместо тога, враћа се у Сјеницу са мање бораца и поразом y тoj борби, која се водила на простору Комадина. Та битка је опевана y песми „Буљубаша Реџо“, а испевао ју је Остоја Нешковић, из Миланџе, брат владике Јање.

Занимање становништва.

Становници се баве земљорадњом сточарством, воћарством и разним занимањима: коларским, ковачким, дрводељским, кројачким, зидарским и др.

Школство.

Према попису становништва из 1863. види се да су Комадине и Куманица били једно село. Звало се Комадине. Школа y овом селу почела је да ради после ослобођења (1946. год.), y приватној кући и радила је све до 1972. год. када је затворена, а деца су упућена да путују аутобусом са Шеманице, или пешице – у Међуречје. Многи су сматрали да је то боље решење и да ће бити одређене уштеде. А, до рата (1941) деца из овог села су одлазила y четвороразредне школе – y Косовицу и Међуречје.

Комуникације.

Скоро је до села изграђен колски пут који повезује ово место са Међуречјем и другим крајевима. Испод села, долином Моравице, пролази асфалтни пут Међуречје – Куманица · Беле Воде.

Порекло становништва.

Најбројније су три фамилије y овом селу: Маричићи, Лишани, Ненадићи. А онда долазе: Радоњићи, Мијаиловићи и Поповићи.

Родови:

Маричићи, 17 K. (Ђурђевдан) дошли су y Комадине из долине Лима, а воде порекло од Дробњака. Нигде нема толико надимака као y овој фамилији: једни су Виторовићи – Виторози, други Скобаљи, трећи Лисице, четврти Мачке и др. Заузимају доњи део села. Раније су се неки одселили y Топлицу, око 1878. године и данас их тамо има. Више Маричића сваког дана одлази y Ивањицу на рад у индустрију или y Клековицу на рад у шуми. У последње време Маричићи су се одселили у: Београд (5), Ивањицу (2), Загреб, Уб и Чачак.

-Јаћовићи, из Вионице, предак је ушао, пре педесетак година, y Маричиће.

-Лишани, 14 K. (Аранђеловдан), по презимену треба да су потомци досељеника из села Лисе. Вероватно да су на падине Клековице дошли сточари из Лисе и ту остали. По имену ранијег села становници су добили ново презиме. Највише их данас има међу дрвосечама и раде на сечи и заштити шума y Клековици и Голији. Одселили су се у: Ивањицу (5), Београд (3), Чачак (З) M Бајину Башту.

-Ненадићи, 7 K. (Никољдан), заузимају средишни део села, који је окренут према Куманици. Имају надимке Лисице и Мачке, и увек уз презиме иде и надимак. Има их одсељених у: Београду (3), Ивањици (5), Чачку и другим местима.

-Милетићи, из Буткова, ушао је пре четрдесетак година у Ненадиће.

-Радоњићи, 5 к. (Стевањдан), имају куће y горњем делу села, испод висова Клековице. Претежно се баве сточарењем. Радоњића има у: Косовици, Ивањици (З), Београду (3) M Ариљу.

-Мијаиловићи, 5 к. (Јовањдан), такође живе y горњем делу села, тамо према Куманиции горе према Белом камену, између Радоњића. Одсељени су и неки живе у: Ивањици (З), Београду и Чачку.

-Поповићи, 6 к. (Стевањдан) су најближи Куманици, са којом се граниче. Двојица су сишла y Међуречје где су подигли куће, тројица су у Ивањици, један је у Београду, а двојица у Чачку.

Комадинци имају заветину – Недељу по Спасовдану (као и Куманичани, Равногорци и Сивљани).

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top