Порекло презимена, село Васиљевићи (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Васиљевићи, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Ст Порекло становништва села Васиљевићи, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Ст Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Васиљевићи (Ивањица)

Порекло презимена, село Васиљевићи (Ивањица)

Порекло становништва села Васиљевићи, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Васиљевићи  протеже се од Ношнице на истоку до старе границе на западу, између Ерчега и Смиљевца. И територијом и бројем становника Васиљевићи су једно од мањих села моравичког краја, а на простору између Јавора и Голије, y горњем току Ношнице и Моравице, после Ровина, сигурно је најмање.

Школе.

До 1945. године село није имало своју школу, већ су деца овог села одлазила y Ковиље те се учила првој писмености. После ослобођења школа је отворена y горњем делу Васиљевића, y Азањама.

Тип села.

Село се дели на два дела: Доње Васиљевиће, које се простире од реке Ношнице, па узводно уз Васиљевића поток до средине села и Горње Васиљевиће који се простиру од средине села до старе границе и Васиљевића куле. Иначе, село није имало свој центар, већ се снабдевало и административне послове становници овог села обављали су у Ковиљу, које је од Васиљевића удаљено само неколико километара и то на путу према Ивањици.

Куће.

Куће су грађене претежно од брвана, са зиданим подрумима или избама, а покривене сламом или шиндром. Живеле су y њима велике породичне задруге. Знало се, на пример, за задругу Луке Бојовића која је имала преко 20 чланова, односно 15 деце из једног брака.

Занимање становништва.

Становништво се највише бави сточарством. А пошто су куће близу пашњачких површина, скоро да сточари нису градили колибе. Односно, мало је фамилија истеривало стада колибама од Ђурђевдана, а враћали касно у јесен кућама.

Миграције.

Због великог наталитета, а и неплодне земље, између два рата многи су одлазили из овог краја y жандарме или граничаре, или су се привенчавали у друга питомија села где су услови за живот много бољи.

Порекло становништва по засеоцима.

Доњи Васиљевићи

-Бојовићи, 10 к. (Мратиндан), а има и три куће лево – преко реке (потока). Доселили су се Бојовићи из Илијеве Реке у Брашњево, са села Лопата, где су се разделили са својим рођацима: Вукићима, Поповићима, Вешовићима и др. Одселили су се у: Трнаву (З), Бељину код Чачка (2), Атеницу (3), Парменац (2), Суви Брег чачански (2), Чачак (5), Ивањицу (4), Београд (2), Лупњачу · Чачак (3), Лозницу код Чачка (5), Јевик (2), општину Сјеница, а од њих су се доселили y Чачак (1), Лозницу (4) и Долово (1). Један је одсељен y Глеђицу, а одатле сишао y Ивањицу.

-Пауновићи, 2 к. (Мратиндан). Воде порекло од Васојевића, а у Васојевиће су дошли као цеклињани и то три брата и постали узорни борци, граничари. Одселили су се у: Чачак (10), Парменац и Лозницу код Чачка.

-Поледица, 1 K. (Стевањдан). Доселио се из суседних Ерчега, преко Ношнице.

-Спасовићи, 1 K. (Јовањдан), староседелац је y овом селу. Истог је рода са Спасовићима y Ерчегама (преко реке).

Горњи Васиљевићи

-Крунићи, 2 K. (Мратиндан). Потичу из Пиве, славили су светог Јована. Доселили се y првој половини 19. века. Има их y Миочу, y средњем Полимљу. Истог су рода са Крунићима y Смиљевцу. Одсељених има у: Лозници код Чачка (10), Ивањици (5), Крагујевцу (2), Сјеници и Београду.

-Азањци, 4 к. (Ђурђиц), воде порекло из Шекулара, од фамилије Дашића. Разшли су се на разне стране. Овде их је раније било преко 10 кућа. Одавде су се одселили у: Лозницу код Чачка (7), Јездину (2), Чачак (2), Сјеницу (1), који се касније преселио y Атеницу. Пре рата су се одселили у: Чачак, Крагујевац (2), Рокце (1), од тога су се касније населили y Мећуречју (2), Ивањици (1) и Чачку (З). Раније је један био y Крагујевцу па се вратио у Чачак. У Лозници код Чачка има их 9, зову се Азанци, а на Јавору код Ивањице 14 и они се зову Азањци.

-Кујунџићи, З K. (Јовањдан), по једној варијанти дошли су из Новог Пазара, а по другој потичу из Дробњака. Пре првог српског устанка, била је y Новом Пазару бројна породица димитрија Кујунџића, једног од вођа у Првом српском устанку, и раселили су се y Србију, тако да су y Новом Пазару остале две породице. Дакле по тој варијанти Кујунџићи су дошли из Новог Пазара, што је мало вероватно. Сигурније је да су дошли директно из Дробњака. Има их данас одсељених у: Лозници, Љубићу, Ивањици (2), Атеници. Један се био одселио у Војводину (долово), али се због воде вратио у Чачак.

-Мартиновићи, 1 K. (Лесендровдан), пореклом су од Васојевића. Један од Мартиновића се истакао приликом преласка 300 Васојевића у Србију. Одсељени су у: Лозницу код Чачка (2 и Турски поток – 2), Кулиновце (2) и Ивањицу.

-Белошевићи, 4 к. (Лесендровдан). Старином су од Васојевића, од Мијамановића и y сродству су са Нововићима и Ђокићима. И тамо се зову Белоши. Има их одавде одсељених у: Чачку (2), Лозници (код Спомен парка – 2), Ивањици (2), и Трнави (2). Један од Белошевића се истакао као граничар на Јавору и опеван је y песми „Караула на Вучјој пољани“ Ђуре Јакшића.

-Зекавица, 1 к., доселио се y Васиљевиће, у фамилију Кујунџићи из Ерчега.

Колибе – појате.

Сточари из Васиљевића имају колибе и то: Азањци · на Кољену, y Дивљој Ријеци, Крунићи – на Великој ливади, Пауновићи – код Радовића, на Јавору, други Крунићи и ‘Белошевићи – на Шапањцу.

Воденице.

Воденице y Васиљевићима налазе се на Ношници: Бојовића – редовничка на Зекавичкој луци, а друга је – заједничка код Илијине луке – Бојовића и Радишића (Поледица из Ерчега). Код Рафајловог дућана је била трећа воденица Вучића Бојовића који се одселио у Трнаву. На Зекавичком потоку налази се једна редовничка воденица за фамилије: Круниће, Кујунџиће, Азањце, Мартиновиће и Белошевиће, из Васиљевића.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top