Poreklo prezimena, selo Vasiljevići (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Vasiljevići, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Vasiljevići  proteže se od Nošnice na istoku do stare granice na zapadu, između Erčega i Smiljevca. I teritorijom i brojem stanovnika Vasiljevići su jedno od manjih sela moravičkog kraja, a na prostoru između Javora i Golije, y gornjem toku Nošnice i Moravice, posle Rovina, sigurno je najmanje.

Škole.

Do 1945. godine selo nije imalo svoju školu, već su deca ovog sela odlazila y Kovilje te se učila prvoj pismenosti. Posle oslobođenja škola je otvorena y gornjem delu Vasiljevića, y Azanjama.

Tip sela.

Selo se deli na dva dela: Donje Vasiljeviće, koje se prostire od reke Nošnice, pa uzvodno uz Vasiljevića potok do sredine sela i Gornje Vasiljeviće koji se prostiru od sredine sela do stare granice i Vasiljevića kule. Inače, selo nije imalo svoj centar, već se snabdevalo i administrativne poslove stanovnici ovog sela obavljali su u Kovilju, koje je od Vasiljevića udaljeno samo nekoliko kilometara i to na putu prema Ivanjici.

Kuće.

Kuće su građene pretežno od brvana, sa zidanim podrumima ili izbama, a pokrivene slamom ili šindrom. Živele su y njima velike porodične zadruge. Znalo se, na primer, za zadrugu Luke Bojovića koja je imala preko 20 članova, odnosno 15 dece iz jednog braka.

Zanimanje stanovništva.

Stanovništvo se najviše bavi stočarstvom. A pošto su kuće blizu pašnjačkih površina, skoro da stočari nisu gradili kolibe. Odnosno, malo je familija isterivalo stada kolibama od Đurđevdana, a vraćali kasno u jesen kućama.

Migracije.

Zbog velikog nataliteta, a i neplodne zemlje, između dva rata mnogi su odlazili iz ovog kraja y žandarme ili graničare, ili su se privenčavali u druga pitomija sela gde su uslovi za život mnogo bolji.

Poreklo stanovništva po zaseocima.

Donji Vasiljevići

-Bojovići, 10 k. (Mratindan), a ima i tri kuće levo – preko reke (potoka). Doselili su se Bojovići iz Ilijeve Reke u Brašnjevo, sa sela Lopata, gde su se razdelili sa svojim rođacima: Vukićima, Popovićima, Vešovićima i dr. Odselili su se u: Trnavu (Z), Beljinu kod Čačka (2), Atenicu (3), Parmenac (2), Suvi Breg čačanski (2), Čačak (5), Ivanjicu (4), Beograd (2), Lupnjaču · Čačak (3), Loznicu kod Čačka (5), Jevik (2), opštinu Sjenica, a od njih su se doselili y Čačak (1), Loznicu (4) i Dolovo (1). Jedan je odseljen y Gleđicu, a odatle sišao y Ivanjicu.

-Paunovići, 2 k. (Mratindan). Vode poreklo od Vasojevića, a u Vasojeviće su došli kao ceklinjani i to tri brata i postali uzorni borci, graničari. Odselili su se u: Čačak (10), Parmenac i Loznicu kod Čačka.

-Poledica, 1 K. (Stevanjdan). Doselio se iz susednih Erčega, preko Nošnice.

-Spasovići, 1 K. (Jovanjdan), starosedelac je y ovom selu. Istog je roda sa Spasovićima y Erčegama (preko reke).

Gornji Vasiljevići

-Krunići, 2 K. (Mratindan). Potiču iz Pive, slavili su svetog Jovana. Doselili se y prvoj polovini 19. veka. Ima ih y Mioču, y srednjem Polimlju. Istog su roda sa Krunićima y Smiljevcu. Odseljenih ima u: Loznici kod Čačka (10), Ivanjici (5), Kragujevcu (2), Sjenici i Beogradu.

-Azanjci, 4 k. (Đurđic), vode poreklo iz Šekulara, od familije Dašića. Razšli su se na razne strane. Ovde ih je ranije bilo preko 10 kuća. Odavde su se odselili u: Loznicu kod Čačka (7), Jezdinu (2), Čačak (2), Sjenicu (1), koji se kasnije preselio y Atenicu. Pre rata su se odselili u: Čačak, Kragujevac (2), Rokce (1), od toga su se kasnije naselili y Mećurečju (2), Ivanjici (1) i Čačku (Z). Ranije je jedan bio y Kragujevcu pa se vratio u Čačak. U Loznici kod Čačka ima ih 9, zovu se Azanci, a na Javoru kod Ivanjice 14 i oni se zovu Azanjci.

-Kujundžići, Z K. (Jovanjdan), po jednoj varijanti došli su iz Novog Pazara, a po drugoj potiču iz Drobnjaka. Pre prvog srpskog ustanka, bila je y Novom Pazaru brojna porodica dimitrija Kujundžića, jednog od vođa u Prvom srpskom ustanku, i raselili su se y Srbiju, tako da su y Novom Pazaru ostale dve porodice. Dakle po toj varijanti Kujundžići su došli iz Novog Pazara, što je malo verovatno. Sigurnije je da su došli direktno iz Drobnjaka. Ima ih danas odseljenih u: Loznici, Ljubiću, Ivanjici (2), Atenici. Jedan se bio odselio u Vojvodinu (dolovo), ali se zbog vode vratio u Čačak.

-Martinovići, 1 K. (Lesendrovdan), poreklom su od Vasojevića. Jedan od Martinovića se istakao prilikom prelaska 300 Vasojevića u Srbiju. Odseljeni su u: Loznicu kod Čačka (2 i Turski potok – 2), Kulinovce (2) i Ivanjicu.

-Beloševići, 4 k. (Lesendrovdan). Starinom su od Vasojevića, od Mijamanovića i y srodstvu su sa Novovićima i Đokićima. I tamo se zovu Beloši. Ima ih odavde odseljenih u: Čačku (2), Loznici (kod Spomen parka – 2), Ivanjici (2), i Trnavi (2). Jedan od Beloševića se istakao kao graničar na Javoru i opevan je y pesmi “Karaula na Vučjoj poljani” Đure Jakšića.

-Zekavica, 1 k., doselio se y Vasiljeviće, u familiju Kujundžići iz Erčega.

Kolibe – pojate.

Stočari iz Vasiljevića imaju kolibe i to: Azanjci · na Koljenu, y Divljoj Rijeci, Krunići – na Velikoj livadi, Paunovići – kod Radovića, na Javoru, drugi Krunići i ‘Beloševići – na Šapanjcu.

Vodenice.

Vodenice y Vasiljevićima nalaze se na Nošnici: Bojovića – redovnička na Zekavičkoj luci, a druga je – zajednička kod Ilijine luke – Bojovića i Radišića (Poledica iz Erčega). Kod Rafajlovog dućana je bila treća vodenica Vučića Bojovića koji se odselio u Trnavu. Na Zekavičkom potoku nalazi se jedna redovnička vodenica za familije: Kruniće, Kujundžiće, Azanjce, Martinoviće i Beloševiće, iz Vasiljevića.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.