Poreklo prezimena, selo Dobri Do (Ivanjica) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Dobri Do, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Sta Poreklo stanovništva sela Dobri Do, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Sta Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Dobri Do (Ivanjica)

Poreklo prezimena, selo Dobri Do (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Dobri Do, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Dobri Do se prostire na padinama Golije – Rivotina, Okruglice, Klekovice, Velike livade. Zauzima prostor na Gornjim tokovima Jastrebovca i Braduljičke reke (levih pritoka reke Studenice), a između: Vrmbaja na istoku i severu, Vionice – na jugu, i Srednje Reke (malim delom) i Komadina – na zapadu. Dobri Do je okrenut prema dolini Studenice i sve vode pripadaju slivu ove reke.

Tip sela.

Selo je razbacanog tipa. Jedino su ušoreni zaseoci ili familije koje žive u šorovima. Između jednog zaseoka i drugog prevaljuje se Mi po nekoliko kilometara. Po odvojenosti i udaljenosti zaseoka najinteresantniji su Tutići i Vrletnice. Prvi se nalazi na padinama Klekovice, a drugi na padinama Rivotina i Okruglice (Golije).

Zanimanje stanovništva.

Stanovništvo se najviše bavi stočarstvom, i eksploatacijom šume, najčešće četinarske. Imaju imućniji seljaci dobre volove i prevoze građu, oblovinu, dasku, grede y dolinu Moravice, najčešće y Međurečje i Ivanjicu, pa tamo prodaju, a dovoze: žito, so, šećer, rakiju i povrtarske kulture za svoje potrebe.

Istorijat sela – škole.

Do 1945. godine selo nije imalo svoju školu. Deca su iz ovog sela odlazila y Pridvoricu i tamo se školovala, pa je to razlog što je bio mali broj đaka, odnosno pismenih ljudi. Podizanjem školske zgrade – brvnare i otvaranjem prodavnice, ovo selo je dobilo svoj centar y zaseoku Ograđeniku.

Sada u selu imaju dve škole, otvorene 1945. i 1946, jedna u Ograđeniku, a druga y Veljovićima, sa malim brojem đaka. Zbog velike migracije i smanjenog naraštaja, najverovatnije da će obe škole uskoro biti zatvorene.

Komunikacije.

Kroz selo prolazi kolski put Devići – Ograđenik · Klekovica – Ivanjica. Najčešće se roba iz Ivanjice prenosi na konjima do ovog sela.

Inače, selo je udaljeno preko 20 km od Ivanjice. Nekih 15 do 17 km ide se uz padine Velikih livada i Klekovice, uz Budoželjsku ili Manjansku reku, a onda se penje na visove Klekovice i Velikih livada, pa se spušta y celo.

Poreklo stanovništva.

U Dobrom Dolu su sledeći zaseoci: Ćubrci, Dobri Do, Golouša – Zapotočje, Kojinovići, Ograđenik, Tutići, Veljovići i Vrletnice.

Pođimo redom od najviših, na padinama Golije, sa najvećom nadmorskom visinom – do najnižih, y dolini Braduljičke reke.

Vrletnice.

Samo ime kaže da je zaseok skoro nepristupačan, odnosno da je teško prohodan. Na velikom prostoru živi nekoliko familija.

-Salevići, Z K. (Lesendrovdan), žive y Salevićima i u Vrletnicima. Vode poreklo iz Vasojevića. Istog su roda sa: Dragovićima, Vukoviđima, Petrovićima. Pri dolasku y ovaj kraj, jedni su se zadržali na padinama Golije (Rivotina i Okruglica), a drugi su se nastanili u Ivanjici i bili su među prvim stanovnicima tek osnovane varoši (1833).77 Odavde su se odselili i danas Salevići žive u: Čačku (4), Ivanjici (4), Beogradu (2), Trnavi, Konarevu (2), Musinoj Reci (2), Kraljevu (4) i Vrdilima (2).

U Vrletnice su ušli:

-Maričići, 2 k. (‘Burđevdan). došli su iz susednih Komadina. Slave svoju slavu i slavu zemlje – Lesendrovdan.

-Pejovići, 1 k. (Aranđelovdan), slave i Lesendrovdan – slavu zemlje. Došao je jedan iz familije Pejoviđa iz susednih Komadina.

-Perišići, 1 K. (Aranđelovdan), došao je iz Ograđenika na miraz.

-Vučićevići, 2 k. (Aranđelovdan), doselili su se iz Vionice.

-Stefanovići, 1 k. (Blagovesti), došao je iz Ariljskog kraja. Odseljeni su odavde: trojica u Čačak, a jedan y Sloveniju.

Dobri Do

-Vukovići, 7 k. (Lesendrovdan), vode poreklo od Vasojevića (Dobetića y Lijevoj Rijeci, odnosno od Deretiđa). Vukovići su, kao i Salevići, došli ovde njih nekoliko, a neki su se uputili u Ivanjicu i bili su prvi stanovnici tek osnovane varošice. Danas ih ima odavde odseljenih u: Mrčajevcima (4), Čačku (2), Ivanjici (3), Pranjanima (1), Budoželji (Čitluku, 2), kao i u okolini, y Vionici i Koritniku.

-Zlatići, jedan se uselio y Vukoviće iz Pridvorice, a slavi Ilindan. Od ovih Zlatića ima odseljenih u: Ježevici kod Čačka (2), Miokovcima, Konarevu (4) i y Francuskoj (Z).

-Petrovići, 7 K. (Lesendrovdan), y rodu su sa Vukovićima i potiču od Vasojevića. Njihove kuće nalaze se na putu od Belog kamena prema centru sela Ograđenika. Pokrivene su pod ploču, što pokazuje da su imućnijeg stanja. Nekoliko Petrovića se odselilo iz ovog zaseoka u Ivanjicu (2) M Zablaće.

-Dragovići, Z k. (Lesendrovdan), vode poreklo od Novakovića (iz Vasojevića), u Đulićima. Hoce svoje prezime po svom bližnjem pretku Dragu koji je živeo pre 7 pasova i od čijeg su se prezimena (Radoja, Vula i Leka) razmnožili Dragovići u Vasojevićima (u Đulićima, Cecunima i Dapaćanima) i rođaci istog imena y Ivanjici i Starom Vlahu. Odavde su se Dragovići odselili u Ivanjicu (6), Kumanicu i Vrnjačku Banju.

-Perišići – Dukatovići, 4 K. (Aranđelovdan, Svete Trojice i letnji Aranđelovdan). Vode poreklo iz susedne Vionice, od Perišića i smatra se da je prvi došao i sa sobom doneo svoju slavu Aranđelovdan, a da su Svete Trojice, kao zavetina ovog zaseoka uzeta kao druga slava – preslava, a letnji Aranđelovdan je preslava za mnoge koji slave jesenji Aranđelovdan. Otuda tri slave kod Dukatovića, odnosno Perišića. Perišići su odseljeni u Ivanjicu (4).

-Gvozdenovići, 1 k. (Aranđelovdan), došli su iz susedne Vionice. Jedan je odseljen y Banjane kod Uba, a drugi živi y Mrčajevcima kod Čačka.

Ograđenik

Ograđenik zauzima središnji deo sela i tu je posle rata podignuta četvororazredna škola. Nalazi se na putu Devići – Ivanjica. U neposrednoj blizini škole nalazi se i strugara Milunovića.

-Milunovići, 5 k. (Mratindan). Ranije su se odselili prema Kraljevu, a posle oslobođenja, od 1946. odseljavali su se u: Zablaće, Čačak M Ivanjicu (Z).

-Perišići – Đivše, 2 k. (Aranđelovdan), došli su iz Vionice. Kuće im se nalaze na putu Ograđenik – Beli Kamen.

-Nešovići, 2 k. (Vasiljevdan), imućni su i vredni stočari. Jedan je bio krojač i odselio se u Ivanjicu, a drugi je ostao y Ograđeniku.

U Ograđenik su ušli:

-Marko Borisavljević, iz Čečine.

-Vasiljevići, iz Kraljeva vode poreklo od Prizrena. Ušli su y Vasojeviće, a onda su se doselili preko Kraljeva y Ograđenik. Od ovih Vasiljevića danas ima potomaka y Mrčajevcima, od kojih su neki u Čačku, a drugi u Švajcarskoj.

-Dragović je došao iz Dobrog Dola (zaseoka), a njegovi potomci su se odselili u Ivanjicu.

-Strugarević, došao je y Ograđenik iz Kukića. Uselio se y familiju Milunovića.

Tutići

Nalaze se na istočnim padinama planine Klekovice. Ovde je osnovana nova škola 1946. godine, y privatnoj zgradi, da bi se kasnije preselila y Ograđenik gde je podignuta školska zgrada, od brvana.

-Lišani, 14 k. (Aranđelovdan), najbrojniji su u svom zaseoku, ranije su bili jedina familija u Tutićima. Iz Lišana su se odselili i danas žive u: Ivanjici (14), Čačku (4), Požegi, Rokcima, Beogradu (2), Ježevici kod Čačka i Borkovu kod Konareva. Najverovatnije da su Lišani preko Komadina došli iz sela Lise, što im i prezime govori.

U Lišane su ušli:

-Radonjić, iz Komadina.

-Marković, iz Pridvorice (Vrmbaja), koji slavi Lučindan. Poreklom su od iseljenih Nikšićana.

Zapotočje – Golouša

Zapotočje se nalazi na desnoj strani od Jastrebovca a okrenuto je prema Ograđeniku.

-Milunovići, 12 k. (Mratindan), vode poreklo od jedne rovačke grupe bratstvenika. U rodu su sa Tomovićima. U ovom selu su jedna od najvećih i najprogresivnijih familija. Ima ih odseljenih y poslednje vreme: y Loznici kod Čačka (2), y Čačku, Zablaću i Ivanjici. Ispod zaseoka nalazi se Milunovića strugara.

-Zlatići, 5 K. (Đurđevdan), a preslavljavaju Ilindan. Zlatići, 4 K., odselili su se y prošlom veku iz Zapotočja y Obarak, zaselak na padinama Radočela, y Studeničkom kraju. Slave Svetog Iliju. Odseljeni su i y Ponore. Jedan od Zlatića je odseljen 60-tih godina y Rokce, y familiju Samardžiće.

-Bekčići, 1 K. (‘Burđevdan), predstavljaju malu familiju: dvojica žive u Ivanjici, a jedan je ranije sišao y Pridvoricu, tako da je ovde ostala jedna kuća.

-Nerandžići, 4 k. (Jovanjdan), a preslavljavaju Ivanjdan. Ima ih danas odseljenih u: Ivanjici, Mrčajevcima (2) M Zablaću.

-Raičevići, Z k. slave Mratindan – slavu zemlje i Aranđelovdan slavu familije. Došli su iz Vionice. Jedan živi u Beogradu (oficir)-

U Zapotočje su došli – uselili se:

-Vučićevići, 1 K. (Stevanjdan i Aranđelovdan), došao je iz Borkova, iz studeničkog kraja.

-Tomaševići, 1 k. (Aranđelovdan), ušao je y Milunoviće iz Pridvorice.

-Lukići, 2 k. (Aranđelovdan), došli su iz Golouše, susednog zaseoka.

-Vesovići, 1 K. (Aranđelovdan), takođe je došao iz Golouše.

-Markovići, Z K. (Lučindan), a preslavljavaju Pavlovdan, došli su iz Pridvorice.

Na prostoru ovog zaseoka nalazi se ruševina crkve koja je bila posvećena Blagoj Mariji i nalazila se kod današnjeg groblja. Tu se svake godine organizuje narodni sabor na dan Blage Marije.

Kojinovići

Kojinovići se nalaze na padinama Velike livade, na putu Pridvorica – Ivanjica. U ovom zaseoku žive sledeće familije:

-Bogićevići, 2 K. (Nikoljdan), došli su ranije iz susednih Vrmbaja. Najverovatnije da su im tu bile kolibe, pa su neki ostali kod koliba. Ima ih danas odseljenih y Ivanjicu.

-Kojinovići, 3 K. (Nikoljdan), predstavljaju familiju po kojoj je zaseok dobio ime, što znači da su bili najbrojniji i da su među prvima došli na ove prostore.

-Aleksići, 2 k. (Đurđevdan), došli su iz Vrmbaja kao i Bogićevići. Održavaju rodbinske veze sa Aleksićima u Vrmbajama.

-Kimčetići, 2 k. (Nikoljdan), takođe su došli iz Vrmbaja i sa Kimčetići ma u tom selu su u srodstvu.

U Kojinoviće su ušli:

-Babović, došao je iz Crne Gore i privenčao se u familiju Bogićevići.

-Novitović je došao iz Dobrača (ariljski kraj).

-Borovići, 2 k. (Nikoljdan), došli su iz Bele Stene (Daića).

Ovde su ranije živeli Šuše, koje su se odselile u Tamnik i Lađevce kod Kraljeva, na levoj obali Zapadne Morave, između Čačka i Kraljeva.

-Šuše (Radojičići, Marići i Nedovići) slave Svetog Jovana, došli su y Tamnik iz sela Kojinovića, a y ovo selo iz Budoželje (u srezu Moravičkom). Šuše su se uselile i u Lađevce. Šuše su starinom iz Budoželje (srez Moravički) no prvo su se doselili y Kojinoviće, pa su se zbog kuge raselili i sada ih ima y Lađevcima, Cvetkama, Tamniku, Guči i Bijelom Polju. Pre Karađorđeva ustanka su se doselili. Ne zna se da li je ko od Šuša ostao y zavičaju i da li ko održava njihovu lozu na padinama Velike livade.

Iseljenih Vasojevića ima i po Ibru. Tako su iseljene porodice Vasojevićkog plemena u zaseoku Kojinovićima, na Velikoj livadi. Većina Vasojevića slavi Aranđelovdan, a priličan broj i Svetog Aleksandra (Aleksandra Nevskog, 30. avgust). R. Ilić piše:

„o toj razlici y slavi čuo sam y zaseoku Kojinovićima · na Velikoj livadi i ovo: Svi su Vasojevići slavili Sv. Aranđela, ali jednom prilikom navali na Vasojeviće 12.000 Turaka. Vasojevića je bilo svega 300 pušaka (boraca). Kako se boj bio na Svetog Aleksandra, to Vasojevići kažu: „

Pomozi nam sveti Aleksandre, pa ćemo te slaviti dok je džela i koljena“. Oni održe pobedu i časnu reč).

Ćubrci

-Ćubrci, 13 k. (Aranđelovdan). Jedan od Ćubrka (Dobrivoje) bio je za vreme Prvog svetskog rata član „Crne ruke“ (crnorukac). Između dva svetska rata živeo je y SAD i pred smrt oko 1950. godine došao je y rodni kraj i umro u roditeljskoj kući i na obližnjem groblju sahranjen. Kažu da je bio posilnik kod pukovnika Apisa. U Tamniku žive Ćubrci (danas Ilići i Jovanovići), a doselili su se iz Starog Vlaha i slave Svetog Aranđela. U Tamnik su došli iz sela Kojinovića (Užički okrug), a u Kojinoviće iz Budoželje, susednog cela.

-Koturovići, 2 k. (Lesendrovdan), doselili su se iz Studeničkog kraja, iz Bilića, sa Rudina. Ima ih y Gornjem Dupcu, y Dragačevu. Slave slavu Vasojevića. Koturovića ima u Lukama kod Gradca (studenički kraj). Pri kraju prošlog veka bilo ih je tamo 6 k., slave Lazarevdan.

-Karamarkovići, 4 K. (Đurćevdan), starosedeoci su ovog sela. U poslednje vreme dvojica su odseljeni y Ivanjicu i dvojica y Čačak.

-Radonjići, 2 k., dali su nekoliko izvanrednih ljudi, od kojih je jedan bio učitelj u Pridvorici, a drugi je o svom trošku išao 30–ih godina u SSSR da bi se upoznao sa stvarnošću socijalizma u toj zemlji. Jedna porodica danas živi u Užicu, a po ženskoj liniji ima Radonjića u Ivanjici (Aleksić) i u Čačku (Damjanović). U kuću Radonjića, koju je kupio, uselio se Radović iz susedne Budoželje. Skoro su doseljeni Radovići napustili Veliku livadu i saselili se y Trnavu kod Čačka. Kuća je sada prazna a druga je srušena. Tu je bila zadružna štala, gde je radila Seljačka radna zadruga.

Veljovići

-Veljovići se nalaze tamo gde se od mnogobrojnih potoka stvara Braduljička reka i najniži su zaseok y ovom selu. U ovom zaseoku nalazi se četvororazredna škola koja je podignuta od tvrdog materijala i otvorena 1956. godine. Do tada su deca iz ovog dela dobrog Dola odlazila u Pridvoričku školu. A odmah posle oslobođenja otvorena je četvororazredna škola y Golouši, u privatnoj kući. Tu je u stvari začetak ove škole u Veljovićima.

Ovde živi nekoliko familija:

-Stanići, 3 k. (Nikoljdan), žive na najnižem delu, y dolini Braduljičke reke.

-Veljovići, 1 k., nalaze se iznad škole u ovom zaseoku.

-Aleksići, 2 k. (Đurćevdan), došli su iz Aleksića, iz susednih Vrmbaja. Jedan od ovih Aleksića se odselio y Ivanjicu.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top