Poreklo prezimena, selo Vrmbaje (Ivanjica)

5. maja 2018.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Vrmbaje, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Vrmbaje obuhvataju niži deo prostora y dolini Studenice, Jastrebovca, Braduljičke reke i pobrđa oko ovih reka. Jedan deo sela Vrmbaje se nalazi na padinama Čemerna, drugi deo je na padinama Crepuljnika, a središnji je na padinama Gradine i y okolini Jastrebovca.

Vrmbaje su uvek bile povezane sa Ivanjicom i Ušćem kolskim (makadamskim) putevima koji vode dalje prema devićima i Ostatiji.

Zanimanje stanovništva i migracije.

Stanovnici se bave gajenjem ratarskih kultura, voćarstvom i stočarstvom. Poznati su kao veoma radni ljudi, koji su povremeno silazili y dolinu Ibra i naseljavali se y okolinu Kraljeva. U poslednje vreme više se Pridvoričani sele prema Ivanjici nego prema Kraljevu. “Javor” iz Ivanjice je u neposrednoj blizini škole podigao fabriku – konfekciju i uposlio preko 100 radnika. Ni ovim pokušajem nije smanjena migracija stanovništva.

Na području Vrmbaja nalazi se centar – kulturni i administrativni za ovo selo i Dobri Do.

Vrmbaje imaju sledeće zaseoke: Aleksiće, Bogićeviće, Braduljice, Dolove, Gradinu, Mizdrake, Pridvoricu, Usilje i Vrmbaje.

Poreklo stanovništva po zaseocima.

Mizdraci

-Mizdraci – Mizdrakovići, 7 k., slave ‘Burćic i najverovatnije da su doseljeni od Vasojevića. U Mizdrake je ušao jedan:

-Borisavljević iz istog sela.

Doseljen je i jedan

-Brković y Mizdrake, a odavde se odselio u Bapsko Polje kod Kraljeva, kao i jedan

-Usiljanin, rodom iz Usiljana, iz Despotovice, ovde se uselio. Njegovi su se kasnije odselili u Ivanjicu.

Bogićevići

-Bogićevići, 2 k., predstavljaju veoma jaku familiju i davali su uvek kmeta ili predsednika opštine. Iz ove familije jedan se odselio y Ivanjicu, a drugi živi u Samailama kod Kraljeva. U ovu familiju ušao je:

-Borović, iz Bele Stene, iz Daića.

Vrmbaje

-Borisavljevići, 15 k. (Stevanjdan – 13 K., Aranđelovdan 1 k. i Đurđic 1 k.), najbrojnija su familija y Vrmbajama. Kao što se vidi, jedna familija slavi tri slave. Vode poreklo od ugledne familije Borisavljevića, iz Bukovika kod Nove Varoši. Raselili su se y raznim pravcima, tako da ih danas ima u: Novoj Varoši, Priboju, Užicu, Šapcu, Loznici, Čačku, Beogradu, i drugim mestima (vidi rad Ljubomir Marković, “Petar Borisavljević, na Javoru 1876. godine”, Užički zbornik, br. 19, Užice, 1990). Slava Borisavljevića y Vrmbajama je Stevanjdan (13 k.), a javlja se i jedan Borisavljević koji slavi ‘Burđic, a drugi Aranđelovdan. Prvi je došao y Borisavljeviće, sa majkom koja se preudala y Borisavljeviće i poočim je primio pastorka koji je došao iz Milišića, iz Luka. Pridošlica je zadržao svoju slavu, a primio prezime svoga očuha. Drugi Borisavljević se privenčao i primio slavu zemlje. Zato se razlikuju po slavi od ostalih Borisavljevića. Borisavljevići su odseljeni u: Ivanjicu (Z), Kraljevo (Z), Čačak (4) i Goričane kod Čačka.

-Ćurčići, 1 K. ušao je y Borisavljeviće iz Mlanče (iz studeničkog kraja).

-Brkovići, 3 K. (Nikoljdan), a preslavljavaju Mladog Nikolu. Ima ih koji žive y Ivanjici i Žiči. Vode poreklo od Kosatice kod Prijepolja.

-Brkovići y Teočini 32 K. (Aranđelovdan), došli su iz Starog Vlaha, od Zlatibora ili Sandžaka: ubili su Turčina i pobegli, zahvaljujući tome što su potkovali konje naopako. Turci su ih tražili u Takovu pitajući za ime: ima li Ilija i Pantelija, a ovi su odgovorili da ih nema, te su se Turci vratili. Ovih Brkovića ima u Trbušanima i Drugovcu kod Smedereva. Promenili su slavu. Ne zna se da li su Brkovići y Vrmbajama od ovih Brkovića, ali se zna da su istog porekla, da su od Vasojevića i da su za vreme Karađorđa prešli iz Dubnice kod Sjenice, preko Javora y moravički kraj i dalje. Brkovići su Velimani (od Velike) iz Vasojevića i y srodstvu su sa: Jokovićima, Bošnjakovićima, Kneževićima. Svi slave Svetog Nikolu, a preslavljavaju Svetog Simeuna.

-Bogićevići, 2 K., došli su y Brkoviće iz susednog zaseoka Bogićevića.

-Avramovići, 2 k., odselili su se iz ovog zaseoka y Ivanjicu i Čačak, tako da ih danas y Vrmbajama nema.

Braduljice

-Obradovići, 7 K. (Nikoljdan), su brojna familija i žive u dolini Braduljice, nedaleko od Gradine. U poslednje vreme su neki od Obradovića odseljeni y Ivanjicu i Kraljevo.

Dolovi

Jedino se ovaj zaseok Vrmbaja nalazi s desne strane reke Studenice, ispod Crepuljnika i čine ga nekoliko kuća.

-Todorovići, 4 K. (Nikoljdan), odvojeni su rekom od ostalih zaseoka. U poslednje vreme nekoliko Todorovića je odseljeno u Ušće (2) i susednu Mlanču (studenički kraj).

Gradina

Nalazi se s leve strane reke Studenice i zauzima najuzvišeniji deo sela. Tu postoje ostaci starog grada i zato je naselje i dobilo ime Gradina. A ovo naselje je najverovatnije povezano sa crkvom y Pridvorici, koja se nalazi na kilometar udaljena uzvodno od Gradine, uz Studenicu.

-Kovačevići, 15 K. (Jovanjdan), ima ih odseljenih, ranije u Baljevac, posle rata – u Kraljevo, Čačak i Beograd.

-Protići, 1 k. (Sveta Petka), vode poreklo od Popovića iz Čečine, odnosno Pridvorice. Odavde su neki Protiđi otišli y Ostatiju. Ime su dobili po proti i ova familija je davala pretežno sveštenike. Ima ih odseljenih u: Ivanjici, Čačku, Beogradu i Banatskom Karlovcu.

-Munjići, 1 k. došao je ovde iz Brusnika.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.