Порекло презимена, село Чечина (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Чечина, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Порекло становништва села Чечина, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Чечина (Ивањица)

Порекло презимена, село Чечина (Ивањица)

Порекло становништва села Чечина, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Чечина се простире од реке Студенице до Радочела и Црепуљника иод Придворице до реке Изубре, која одваја ово село од Коритника. Један засеок (Ђопићи) налази се између Студенице и Брусничке реке.

Занимање становништва.

Позната је по вредним пољопривредницима. Осим сточарства, овде се људи баве гајењем ратарских и повртарских култура, као и шљива и јабука. У селу од ослобођења до пре неколико година радила је пољопривредна станица, на имању професора Венијамина Маринковића.

Било је y плану да овде, y засеоку Маринковића, буде центар за ова и друга села, а касније за читав крај. Преовладало је мишљење да су за то повољнији Девићи, јер имају традицију рада неких служби, а y овом месту се секу многобројни путеви, који се простиру поред река.

Знаменити људи, који потичу из овог села.

Ово је село Поповића, познате и признате фамилије која је Одгајала многе интелектуалце, поготову просветне раднике. Из овог села је највећи научник моравичког краја др Недељко Кошанин. Овде је рођен Недељко Гиздавић, писац више књига, и професор Венијамин Маринковић, првоборац и велики родољуб.

Тип села.

Чечина је, територијално, једно од мањих села моравичког краја. Састоји се из следећих засеока: Асановог Села, Маринковића, Кошана, Поповића, Боровићана, Гиздавића и Ђопића.

Порекло становништва по засеоцима.

Асаново Село – Ђуровићи

-Петронијевићи, 1 K. (Аранђеловдан), највероватније да су дошли од Ибра. Имају своју воденицу на Студеници. Има их одсељених y Светозареву (Јагодини), Ивањици и Девићима.

-Јовановићи, З K. (Аранђеловдан), не зна се одакле су дошли. Одавде су одсељени неки од Јовановића у: Краљево (З), Чачак и Девиће.

-Ђуровићи, 5 K. (Света Петка), зову се још и ‘Бурашима. Један ради y Девићима, а живи овде. Има их у: Ваљеву, Гучи, Чачку и Девићима. Једна породица је у Маринковићима.

-Радовановићи, 1 к. (Свети Јован), један од њих је радио y Девићима, а становао y овом засеоку.

Маринковићи

-Петровићи, 1 K. (Света Петка), не зна се одакле су дошли.

-Перишићи, 1 K. (Аранђеловдан), дошли су из суседне Вионице. Има један одсељен y Чачак.

-Милекићи, 1 K. (Света Петка), највероватније да воде порекло из Бзовика (студеничког краја), јер тамо има велика фамилија Милекића.

-Кошани, 4 к. (Света Петка), дошли су из суседног засеока Кошани. Имају своју воденицу на Маринковића потоку. Један од њих је отишао y Краљево.

-Маринковићи, 11 K. (Света Петка), највероватније да су се доселили из Гусинске нахије (од Гусиња). Најбројнија су фамилија y овом селу. Има их одсељених у: Краљеву, Чачку (З), Мусиној Реци. Имају воденицу на Маринковића потоку, који протиче између овог засеока и Гиздавића.

-Ђуровићи, 2 K. (Света Петка), преселили су се из суседног засеока – Асановог Села. Данас их има у Чачку и Крушевцу, где су одавде отишли.

Кошани

То је родно место др Недељка Кошанина, редовног професора Београдског универзитета и редовног члана Српске академије наука и уметности, као и писца и професора Недељка Гиздавића.

-Кошани, 4 K. (Света Петка), воде порекло из Ибарског Колашина. Данас их има y Чачку, Пожеги и Београду. Пре сто година одселила се једна породица Кошана, из Чечине у Падеж, село на обронцима Радочела. У Полумиру било је 7 к. Кошана крајем прошлог века, дошли су из Чечине.

-Радовановићи, 3 K. (Свети Јован), мала су фамилија. Један се одселио у Чачак. Имају редовничку воденицу на Маринковића потоку.

-Нешковићи, 1 к. (Никољдан), воде порекло од Нешковића из Брусника. Један од њих одавде се одселио y Ивањицу.

 Поповићи

-Поповићи, 5 K. (Света Петка), воде порекло од Пећи. Од ових Поповића су били свештеници y Придворици, а касније учитељи и професори који су службовали y Ивањици и Чачку. Од Поповића из Придворице воде порекло Протићи, из Остатије и Придворице. Данас их има y Чачку и Горњем Милановцу. У прошлом веку један од Поповића се одселио y Риљин До, y студенички крај и тамо их је било 6 кућа. Славе Свету Петку. Имају и друго презиме – Марићи.

-Ерац, 1 к. (Света Петка), дошао је из Бзовика (студеничког краја), из велике фамилије. Један је од њих одавде одсељен y Варварин. Иначе Ерци воде порекло од Бјелошевића, из Црне Горе.

-Пројовићи, З к. (Света Петка), живе на врху села, испод планине Црепуљника. Један је одсељен y Ивањицу, а други y Чачак. Један се привенчао y Куманицу, y фамилију Парезановићи. Има их y Тамнику , y Ибарској долини, близу Брвеника.

-Перишићи, З к. (Аранђеловдан), налазе се такође y вpxy ceлa, тамо где су некада биле колибе Перишића из Вионице, па су се приликом сеобе једни одлучили да остану овде y Чечини, где су им раније биле колибе.

-Јовановићи, 2 K. (Аранђеловдан), воде порекло из суседног засеока – Асановог Села.

Боровићани – Грковићи

-Грковићи, (Јовањдан), има 1 K. y Чечини и једна породица je одсељена y суседни Градац (Студенички крај), крајем прошлог века. И ти одсељени славе Светог Јована. Један је одсељен y Крагујевац.

-Радојевићи, 1 к. (Свети Лука), воде порекло од исељених Никшићана.

-Јанковићи, 2 K. (Јовањдан), не зна се одакле су досељени. Један је одсељен после рата у Крагујевац.

-Гиздавићи, 1 K. (Јовањдан). Дошли су у овај засеок из суседних Гиздавића. Има их одсељених y Чачку и Ушћу.

-Маринковићи, 2 K. (Света Петка), од Маринковића су из истог села. Раније се један привенчао y овај засеок и отуда Маринковићи. Примио је и слави славу земље.

-Боровићи – Боровићани, З к. (Свети Јован), воде порекло од Боровића, из Беле Стене (Даића). Да би се мало разликовали од предака узимају за презиме Боровићани, уместо Боровићи. Неке од њих и данас зову Боровићима. Има их одсељених y Г. Милановцу и Чачку. Раније је један одсељен у Савово код манастира Студенице, а његови су одсељени y Подгорицу. Има их и у Певчу.

-Борисављевићи, 1 K. (Свети Јован), води порекло од Борисављевића у Врмбајама. Уселио се један Борисављевић у овај засеок. Усинио га ујак и примио је ујакову славу.

-Радовићи, 2 к. (Света Марта), одавде су се пре 100 година одселили y Ушће на Ибру.

Гиздавићи

Гиздавићи, 2 к. (Свети Јован), налазе се недалеко од Девића и најближи су реци Студеници. Из ове фамилије потиче професор и књижевник Недељко Гиздавић.

Планојевићи, воде порекло од Перишића из Вионице. Одселили су се пре 100 година у Ушће на Ибру, из Чечине, а не из Вионице. Славе Светог Аранђела.

Ђоковићи, 2 к. (‘Бурћевдан), воде порекло од исте фамилије као и Ђоковићи из суседне Вионице.

Тошићи, више их нема y Чечини. Одселили су се у Ушће заједно са Радовићима крајем прошлог века. Славе Светог Аранђела, а неки су отишли и у Комањане.

Ђопићи

-Радовановићи, 10 к. (Свети Јован), најбројнија су фамилија у овом засеоку. Одсељени су у: Девиће (З), Ивањицу (2) и Београд.

-Кораћи, 1 к. (Дмитровдан), дошли су y Ђопиће привенчавањем једног из Коритника.

-Драшковићи, 1 K. (Ђурћиц), такође воде порекло из Коритника. Један од ових Драшковића одсељен је у Нови Пазар.

-Драмићани, 1.·к. (Стевањдан), дошли су из Вучака. Један Драмићанин (столар) сишао је y Девиће и тамо живи.

-Милетићи, 2 к. (Свети Никола), не зна се када су се доселили y Ђопиће. двојица Милетића су се одселили у Чачак.

-Ћировићи, 1 к. (Свети Јован), воде порекло од Ћировића из Планинице (Коритника). Двојица су одсељена y Ивањицу.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top