Poreklo stanovništva sela Vrmbaje, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Vrmbaje obuhvataju niži deo prostora y dolini Studenice, Jastrebovca, Braduljičke reke i pobrđa oko ovih reka. Jedan deo sela Vrmbaje se nalazi na padinama Čemerna, drugi deo je na padinama Crepuljnika, a središnji je na padinama Gradine i y okolini Jastrebovca.
Vrmbaje su uvek bile povezane sa Ivanjicom i Ušćem kolskim (makadamskim) putevima koji vode dalje prema devićima i Ostatiji.
Zanimanje stanovništva i migracije.
Stanovnici se bave gajenjem ratarskih kultura, voćarstvom i stočarstvom. Poznati su kao veoma radni ljudi, koji su povremeno silazili y dolinu Ibra i naseljavali se y okolinu Kraljeva. U poslednje vreme više se Pridvoričani sele prema Ivanjici nego prema Kraljevu. “Javor” iz Ivanjice je u neposrednoj blizini škole podigao fabriku – konfekciju i uposlio preko 100 radnika. Ni ovim pokušajem nije smanjena migracija stanovništva.
Na području Vrmbaja nalazi se centar – kulturni i administrativni za ovo selo i Dobri Do.
Vrmbaje imaju sledeće zaseoke: Aleksiće, Bogićeviće, Braduljice, Dolove, Gradinu, Mizdrake, Pridvoricu, Usilje i Vrmbaje.
Poreklo stanovništva po zaseocima.
Mizdraci
-Mizdraci – Mizdrakovići, 7 k., slave ‘Burćic i najverovatnije da su doseljeni od Vasojevića. U Mizdrake je ušao jedan:
-Borisavljević iz istog sela.
Doseljen je i jedan
-Brković y Mizdrake, a odavde se odselio u Bapsko Polje kod Kraljeva, kao i jedan
-Usiljanin, rodom iz Usiljana, iz Despotovice, ovde se uselio. Njegovi su se kasnije odselili u Ivanjicu.
Bogićevići
-Bogićevići, 2 k., predstavljaju veoma jaku familiju i davali su uvek kmeta ili predsednika opštine. Iz ove familije jedan se odselio y Ivanjicu, a drugi živi u Samailama kod Kraljeva. U ovu familiju ušao je:
-Borović, iz Bele Stene, iz Daića.
Vrmbaje
-Borisavljevići, 15 k. (Stevanjdan – 13 K., Aranđelovdan 1 k. i Đurđic 1 k.), najbrojnija su familija y Vrmbajama. Kao što se vidi, jedna familija slavi tri slave. Vode poreklo od ugledne familije Borisavljevića, iz Bukovika kod Nove Varoši. Raselili su se y raznim pravcima, tako da ih danas ima u: Novoj Varoši, Priboju, Užicu, Šapcu, Loznici, Čačku, Beogradu, i drugim mestima (vidi rad Ljubomir Marković, “Petar Borisavljević, na Javoru 1876. godine”, Užički zbornik, br. 19, Užice, 1990). Slava Borisavljevića y Vrmbajama je Stevanjdan (13 k.), a javlja se i jedan Borisavljević koji slavi ‘Burđic, a drugi Aranđelovdan. Prvi je došao y Borisavljeviće, sa majkom koja se preudala y Borisavljeviće i poočim je primio pastorka koji je došao iz Milišića, iz Luka. Pridošlica je zadržao svoju slavu, a primio prezime svoga očuha. Drugi Borisavljević se privenčao i primio slavu zemlje. Zato se razlikuju po slavi od ostalih Borisavljevića. Borisavljevići su odseljeni u: Ivanjicu (Z), Kraljevo (Z), Čačak (4) i Goričane kod Čačka.
-Ćurčići, 1 K. ušao je y Borisavljeviće iz Mlanče (iz studeničkog kraja).
-Brkovići, 3 K. (Nikoljdan), a preslavljavaju Mladog Nikolu. Ima ih koji žive y Ivanjici i Žiči. Vode poreklo od Kosatice kod Prijepolja.
-Brkovići y Teočini 32 K. (Aranđelovdan), došli su iz Starog Vlaha, od Zlatibora ili Sandžaka: ubili su Turčina i pobegli, zahvaljujući tome što su potkovali konje naopako. Turci su ih tražili u Takovu pitajući za ime: ima li Ilija i Pantelija, a ovi su odgovorili da ih nema, te su se Turci vratili. Ovih Brkovića ima u Trbušanima i Drugovcu kod Smedereva. Promenili su slavu. Ne zna se da li su Brkovići y Vrmbajama od ovih Brkovića, ali se zna da su istog porekla, da su od Vasojevića i da su za vreme Karađorđa prešli iz Dubnice kod Sjenice, preko Javora y moravički kraj i dalje. Brkovići su Velimani (od Velike) iz Vasojevića i y srodstvu su sa: Jokovićima, Bošnjakovićima, Kneževićima. Svi slave Svetog Nikolu, a preslavljavaju Svetog Simeuna.
-Bogićevići, 2 K., došli su y Brkoviće iz susednog zaseoka Bogićevića.
-Avramovići, 2 k., odselili su se iz ovog zaseoka y Ivanjicu i Čačak, tako da ih danas y Vrmbajama nema.
Braduljice
-Obradovići, 7 K. (Nikoljdan), su brojna familija i žive u dolini Braduljice, nedaleko od Gradine. U poslednje vreme su neki od Obradovića odseljeni y Ivanjicu i Kraljevo.
Dolovi
Jedino se ovaj zaseok Vrmbaja nalazi s desne strane reke Studenice, ispod Crepuljnika i čine ga nekoliko kuća.
-Todorovići, 4 K. (Nikoljdan), odvojeni su rekom od ostalih zaseoka. U poslednje vreme nekoliko Todorovića je odseljeno u Ušće (2) i susednu Mlanču (studenički kraj).
Gradina
Nalazi se s leve strane reke Studenice i zauzima najuzvišeniji deo sela. Tu postoje ostaci starog grada i zato je naselje i dobilo ime Gradina. A ovo naselje je najverovatnije povezano sa crkvom y Pridvorici, koja se nalazi na kilometar udaljena uzvodno od Gradine, uz Studenicu.
-Kovačevići, 15 K. (Jovanjdan), ima ih odseljenih, ranije u Baljevac, posle rata – u Kraljevo, Čačak i Beograd.
-Protići, 1 k. (Sveta Petka), vode poreklo od Popovića iz Čečine, odnosno Pridvorice. Odavde su neki Protiđi otišli y Ostatiju. Ime su dobili po proti i ova familija je davala pretežno sveštenike. Ima ih odseljenih u: Ivanjici, Čačku, Beogradu i Banatskom Karlovcu.
-Munjići, 1 k. došao je ovde iz Brusnika.
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)