Порекло презимена, село Крушево (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Крушево, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекло становништва села Крушево, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Крушево (Лепосавић)

Порекло презимена, село Крушево (Лепосавић)

Порекло становништва села Крушево, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Крушево (ибарско) је у присоју Чукаре, чије се стране спуштају до самог корита Ибра код суседног села Кутња. Село опкољавају брда Слинавац, Чукара, Долња Чукара и Заглавак.

Тип села.

Куће су у пропланцима букове и храстове шуме и тако чине насеље џематског типа.

Воде.

Главна вода на уставу је готово усред села поред главног пута. Стока се поји на потоцима и на три мања безимена извора. Потоци су: Крушевачки Поток, Симиунов Поток, Велики Поток и Ковачки Поток.

Земље и шуме.

Њиве су у окућницама и по побрђима на местима: Равна Њива, Бијело Поље (има и шуме), Шумата Њива, Старо Крушево, Налешковина, Ледине и Здравкова Њива; ливаде су на Селишту, Ћумуру и Пријебратовини.

Постанак села, старине и остали поаци о селу.

Село је било на Селишту и Старом Крушеву. Пошто на тим местима земљиште клизи оно се поместило на данашње. Назив села забележен је 1363, 1455. и 1711. године. Његово последње становништво одселило се у Топлицу непосредно после 1878. године, па се данашње заселило. Гробље је на Ледини ниже кућа. Старих рударских окана има у Ковачком Потоку. Године 1948. имало је 77 становника.

Порекло становништва.

-Tребаљевци, 4 куће, Св. Лука, су пореклом из Требаљева у Колашину на Тари, овамо прешли из суседног Поповца. По тамном родовском предању они су старином из Русије, па су преко Цариграда дошли у Херцеговину, отуда „ускочили“ у Црну Гору; имају одсељене одељаке у Завадама, Доњем Крњину, Придворици, Сочаници на десној страни Ибра и у Великој Плани у Топлици.

-Батачани, 3 куће, Св. Пантелија, су Кучи, досељени из Батака на Рогозни, око 1890. године; крвни рођаци су Батачанима у Врлетници; имају одсељене одељаке у Станцу у Топлици.

-Богдановићи (св. Никола) су се одселили у Риково у пределу Врача.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top