Порекло презимена, село Панојевиће (Рашка)

24. фебруара 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Панојевиће, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Панојевиће је у проширеној долини Рашке, а у подножју Козје Стене, Велике и Мале Буше.

Тип села.

Куће су поређане као у нанизу поред главног сеоског пута који води између њива и сеоске утрине. Оне су подељене на Горње Панојевиће и на Доње Панојевиће, прве су до Дукиног Потока према Батњику и Мрмоњама а друге до Кућана.

Воде.

Извори и бунари лети пресушују, па се тада вода доноси с Кладенца и с реке Рашке. На Рашкој има четири воденице; задружна, која је била Гегић–аге из Новога Пазара, а три су приватне. Рашка ретко плави Луг поред корита и то само у пролеће. Кроз село периодично теку Долински Поток, Зелени Луг, Чучалски Поток, Зајечак, Жабарје и Широки До.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су плодне, с називима: Циганиште, Преслоп, Дрењак, Ледине, Јаз, Смоница, Брекиње, Конопљишта, Засој , Клече, Дућан, Чучалица, Зечак, Кодора, Амбарина, Зелени До са шумом, Котарине, Зладара, Средња Лука; шума и испуст стоке је на утрини и по брдима Жабарју, Лединском Брду, Великом Брду, Говеђем Долу, Плитком Долу, Плиткој Коси, Виљем Колу, Крстцу, Козјој Стени, Гају, Куглици, Пландишту, Лазини, Котару, Голишу, Међарку, Глу(х)аћу, Старом Селу, Јасичину Кршу и код Вражје Воденице.

Старине и остали подаци о селу.

На Градини има видних остатака утврђења. На Зладари је старо Асталучко Гробље. Код кућа Бакрачевића је Нурагин Гроб, о коме се сада ништа не зна. Данашње гробље је код старог под Градином. По предању село су засновали косовски досељеници око средине 17. века. Године 1948. имало је 211 становника.

Порекло становништва.

-Ристовићи, 2 куће, Ђурђиц, су Дробњаци; имају одељаке Ристовиће у Драганићу, а неколико њихових породица одселило се 1878. године, у Омеровац у Топлици, а две у Лаб 1913. године.

-Павловићи, Дикићи, 8 кућа, Св. Никола, су из Бихора.

-Живковићи, 2 куће, Ђурђевдан, су Дробњаци из Кочарника у Штавици, дошли у Мрмоње, па прешли овамо.

-Мутавџићи, 2 куће, су од Куча Мутавџића у Средњој Тушимљи.

-Вељовићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани досељени из Бијеле Цркве код Рожаја око 1880. године; од њих су Матовићи и Ратковићи у Орахову.

-Патричевић, 1 кућа, су од старинаца Патричевића у Осаоници, дошли из Балетића.

-Вулићевић, 1 кућа, Св. Јован, је из Пустовлаха, старина на Пештеру; крвни рођаци су им Вулићевићи у Црном Врху, крај Пурћа.

-Нешовићи, 3 куће, Св. Арханђео, су Васојевићи из Бабрежа.

-Бакрачевићи, 1 кућа, су од Бјелопавлића Бакрача у Тушимљи, досељен 1920. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.