Порекло презимена, село Гњилице (Рашка)

18. фебруар 2018.

коментара: 5

Порекло становништва села Гњилица, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Гњилица је са обе стране Гњиличког Потока, с кућама у подножју Трнца,  који је на развођу Рашке и Ибра. Гњилички Поток граничи Гњилицу и њен крај Букреш од суседног села Кравића. Куће су издвојене по сродничким трупама. Највиши крај села назива се Вршак, средњи је Гњилица, а најнижи, према Ибру је Букреш. Доскора је Гњилица била заселак Кончулића.

Воде.

Село је прилично оскудно водом. Она се доноси са удаљених извора и са Ибра. Сада има неколико бунара, чија се вода употребљава за домаће потребе, а за пиће се доноси са извора. У Прловима има „кижевак“, а то је минерална кисела вода, која се незнатно користи. Лети се доноси вода са чесме Корита, која је између Гњилице и Кончулића. У Вршку се употребљава вода са извора, који лети пресушује и са једног бунара. Стока се поји на Ибру и на чесми у Кончулићу.

Земље и шуме.

Њиве су окућнице, а у долинама су помешане с ливадама. Најбоље су у Луговима поред Ибра; баште с поврћем су код Мочила. Називи њива у Вршку: Закућнице, Исподкућнице, Крчевине, Велика Њива и Долина; шуме и испаше су у Буковику и на местима с називима: Велики До, Јаћимов До, Чучавац, Шанац, Трнац, Јасиковац. Из Вршка се стока гони на пашу у планину Јањево, која је под ситном шумом. Приватне шуме „забране“ има у Гају и Ђоловском Гају. Ту је чесма, чију воду употребљавају Савићи и Канићи.

Постанак и остали подаци о селу.

Данашње село заселило се у 18. веку. Пошто је било у саставу суседног Кончулића, то се оно не спомиње у историјским изворима. Гњилица и Букреш имају заједничко гробље, а Вршак има своје посебно гробље. Године 1948. Гњилица је имала 374 становника.

Порекло становништва.

-Минића, 2 куће, Св. Арханђео, дед Морачанин овамо дошао из ибарског Колашина.

-Лешевић, 1 кућа, Св. Петка, је пореклом од Никшића, овамо прадед дошао из ибарског Колашина; одељаци су му Лешевићи у Горњем Казновићу у копаоничком Ибру.

-Кућеровићи, Роглићи, 2 куће, Св. Петка, су досељени из Чечева у ибарском Колашину.

-Јоксимовића, 4 куће, Св.Ђорђе Алемпије, су од старинаца Ђордуновића у Кончулићу.

-Арсовићи, 3 куће, Св. Јован, су досељени из Колашина на Ибру, били неко време у Кравићу.

-Буђевци, Белогуњци, Максимовић, 1 кућа, Канићи, 2 куће, Јанчовић, 1 кућа, Милошевић, 1 кућа, Јосивљевић, 2 кућа, Св. Јован, су Морачани, једно „роство“, били на једном огњишту у бихорском селу Азану, дошли из Буђева на земљу одсељених Цветића; од њих су Поповићи у Батњику.

-Савић, 1 кућа, Св. Пантелија, је досељен из Дежеве, заостао у бежанији после 1876. године.

-Баловићи, 3 куће, су од Баловића у Дубокој и Кашљу, овамо прешли из Опава; имају одељака у Шипчини на Копаонику.

-Симовић, 1 кућа, је од Виријевића у Кончулићу, предак дошао из колашинског Ранчића.

-Цветићи одселили се у Топлицу после 1878; код цркве Никољаче одржао се надгробни споменик с натписом „Цветић 1831“.

Родови у Вршку:

-Коматовићи, 6 кућа, су од Пејчиновића у Кончулићу, Шавцима и Супњу, једни дошли из Брњака а други из Оклаца у ибарском Колашину. Један Коматовић ушао одиви у кућу Крстовића, па слави и Св. Игњата.

-Лазовићи, 3 куће, Св. Никола, су досељени из Горње Дежеве, заостали после бежаније 1876. године.

Родови у Вршку:

-Канићи, 2 куће, су од Канића у Гњилици.

-Ђорђевићи су се одселили  у Топлицу, а:

-Јовановићи (св. Никола) у подибарско Метикоше.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Poštovanizbog nemogućstva doći do vas zbog teške bolesti a želja mi je da napravim porodično stablo mog oca Baba mi je Milunika Janjović deda Dragutin Janjović moj otac Dragomir Janjović rodj 1939god brat mu Slobodan Janjović rodj 1943..Dali mogu dobiti podatke ime pradede prababe čukun dede čukun babe. U nadi daćete mi izaći u susret zahvalna Olivera Janjović Kočovski ćerka Dragomira Janjovića iz sela su Orahova. Hvala

    • Милодан

      Оливера!

      Нажалост, не могу Вам помоћи. У књигама се, осим ретких изузетака, обрађују само родови а не и родовска стабла. Те податке можете пронаћи у црквеним или матичним књигама.
      Желим Вам брзо оздрављење!

      Милодан

  2. Nenad Lazović

    Poštovani,
    Možete li mi reci kako ste došli do podataka da su Lazović iz sela Vršak došli prilikom raseljavanja iz Dezeve? Podatci koje ja ima a odnose se na priču moga dede ja da su se doselili sa podrucja Kosova i Metohije u istom tom periodu koji vi pominjete i da je rodonačelnik familije Lazo Hrebeljanović moj čukundeda koji je po dolasku uzeo prezime Lazović. Bio bi Vam zahvalan ukoliko bi ste podelili sa mnom informacije koje posedujete da konačno saznamo pravu istinu ko smo i odakle smo.
    Unapred zahvalan
    Nenad Lazović

  3. Srđan

    Mala digresija.Nisu JosiVljevići već JosiFljevići.Deda mi je Slavko,majčin otac,pa eto,iz prve ruke.Svako dobro

  4. Александар Лазовић

    Поштовани,
    село Гњилица, ѕасеок Вршак и презиме Лазовић осим што потичу из Дежеве…што није случај и са мојом фамилијом. Потичу из неког села код Колашина, стари списи колко год да су меродавни наводе “Жабрне“ како сам могао да прочитам али то није толко сигурно јер нисам могао лепо да дешифрујем. Елем задње што знамо јесте да су тада Перо и Косто (тада још увек Томић) су из Колашина донети у бисагама као деца. Име његовог оца нам је за сада непознато. Перо је преузео презиме Лазовић, док је Косто задржао презиме Томић, па на Вршљанском гробрљу на надргробном споменику пише “ Овде почива Косто Томић….спомен подиже брат Перо Лазовић.“ Молим за било какав инфо. Све што сам скоро сазнао је да су првобитне парцеле тадашње моје породице биле код садашње школе у Гњилици па су мењали са агом да би имање добили у једној парцели у засеоку Вршак. Перов син Паун је имао деветоро деце и остале информације даље су ми познате. Косто се није женио. Занимају ме пређашње информације како бих некога контактирао ако ништа друго и напокон склоппио породично стабло. Хвала Вам од срца најлепше у сваком случају.
    С`поштовањем
    Александар Лазовић
    064 154 33 77
    Срдачан поздрав и још једном хвала.