Poreklo stanovništva naselja Kacabić, opština Bojnik – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Pusta Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Kacabić se nalazi na ivici najniže diluvijalne terase, na oko 500 metara od Puste Reke, na obalama dolinice, kojom teče voda potočića čije se izvorište nalazi u brdima zapadno od sela.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa i podeljeno je na sedam mahala: Jabukovac, Mali Jabukovac, Rid, Ciganska mahala,Potok, Potočanj (Albanija) i Grobljanci.
Atar ovog sela graniči se sa ovim selima: Plavca, Obilića, Kosančića, Stuble, Lapotnica, Suvog Polja i Petrovca.
Ime sela.
Ovo selo je za vreme Turaka bila kasabica pa je transformacijom reči preraslo u Kacabić. Ova legenda nije utemeljena na istorijskim činjenicama. Naime, u Pustoj Reci nije živeo nijedna Turčin, niti je Kacabić ikada bila turska varošica. U Kacabiću su se krajem XVIII i početkom XIX veka stali naseljavati Albanci, ali njihovo naselje nikada nije preraslo u varošicu. Postoji druga legenda, obajšnjivija za ime ovog sela. U vreme kada je stočarstvo, za koje je Pusta Reka imala mnogo prednosti, bilo glavno zanimanje našeg naroda, pastiri – Vlasi lutali su leti po pasištima Radana i podplaninskim terenima a zimovali u nižim, pitomijim oblastima, gde su stvarali svoje bačije za zimovanje. Tu gde je sada Kacabić, u skučnoj dolini istok-zapad, zaštićenoj od hladnih vetrova, bile su pastirske bačije. Kada su se ljudi počeli ovde stalno nastanjivati, govorilo se da se nalazi kod samih bačija, na ondašnjem govornom jeziku „kod sam bać“ iz čega je proizašlo ime sela Kacabić.
Treće objašnjenje glasi: U selu je živeo kačar malog rasta. Ona je napravio jednu veliku kacu i napunio je vodom da proveri da li pušta vodu. Popeo se da vidi koliko vode ima u kaci, prevrnuo se i upao u nju, to jest bućnuo u nju. Uplašen i mokar ne mogavši da izađe iz kace i poče da doziva u pomoć. Ljudi su čuli zapomaganje ali nisu znali odakle dolazi – pitav ši „Gde si“? Na to im je kačar odgovrio, uplašenim jezikom dovikivao: „Kaca buć! Kaca Buć“! Ljudi su se dosetili njegovom jadu i nekako ga iz kace izvadili. Od tada se selo nazvalo Kacabać.
Vode.
Kacabić se nalazi na stranama dolinie kojim teče slabi mlaz potoka. Ovom dolinem teče u Pustu Reku i površinska reka koja se u nju sliva sa osojnih i prisojnih strana okolnih brežuljaka. Osim toga, na oko 500 metara istočno od sela, teče Pusta Reka, pa se može smatrati da je Kacabić gotov na njenoj obali.
U selu ima bunara, a i javne, seoske česme.
Iz prošlosti sela.
U Topličkom ustanku 1917 godine Kacabić su Bugari spalili. Ostalo je samo pet kuća. Osim toga, streljano je 10-15 ljudi, uglavnom mladih i zdravih a i nekoliko staraca.
Čuvena Pustorečka bitka, koja se u Prvog svetskom ratu odigrala u ovom kraju 11 novembra 1915 godine, bila je u neposrednoj blizini Kacabića. Prvi streljački stroj srpske vojske krenuo je u napad na Bugare sa položaja Bukovac – Obilić, razbio ih i saterao u nadošlu i mutnu Pustu Reku, te suse mnogi podavili a samo mali broj uspeo da prepliva i spase se bekstvom na istok, u pravcu Leskovca.
Zemlja.
Selo Kacabić ima atar veličine 1127 hektara, od čega je 814 hektara pod oranicama i baštama, 12 pod voćnjacima, 16 pod vinogradima. 57 pod livadama, 20 pod pašnjacima, 146 pod šumama i 62 hektara je neplodno.
Zemlja nosi ove nazive: Babin Potok, Poljana, Pod Šumu, Velika Valtina, Pored Reke, Mala Valtina, Ogranja, Ključ, Pored Puste Reke, Više Kanala ili Rosulje, Latifovo, Preko Reku, Lozarski Rid, Srednji Rid, Krivi Rid i Do Plavačko.
Poreklo stanovništva.
Kacabić je veliko pustorečko selo čije je stanovništvo u opadanju. Godine 1953 u njemu je bilo 216 kuća i 1290 stanovnika; 1961 – 211 – 1160; 1971 – 248 – 1008 stanovnika.
Iako u narodu niko ne kaže da je u vreme Turaka ovde bilo i srpskih kuća, po popisu izvršenom posle oslobođenja od Turaka konstatovano je da je u Kacabiću bilo 15 arnautskih i tri srpske kuće.
Sadašnje stanovništvo čine ovi rodovi.
-Strahinjići su doseljeni iz Gracke.
-Tričkovići su iz Kalne.
-Jovanovići-Rusinčani (po babi Rusiji) su iz Kalne.
-Stankovići su iz Kalne.
-Todorovići su iz Kalne.
-Todorovićidrugi-Denčini su iz Crne Trave,
-Ljubenovići su iz Kalne.
-Stanišići su iz Kalne.
-Stojanovići su nepoznatog porekla.
-Miloševići su iz Kalne.
-Krstići su nepoznatog porekla.
-Pavlovići su iz Kalne.
-Dinići su iz Kalne.
-Kuzmanovići su iz Kalne.
-Stefanovići su iz Semlje – niški kraj.
-Stojanovići su nepoznatog porekla.
-Jankovići su iz Kalne.
-Milenkovići su iz Kalne.
-Đorići su iz Kalne.
-Stojkovići su iz Preslapa.
-Lepojevići su iz Gracke.
-Veljkovići suiz Kalne.
-Radovanovići-Vlasinčani u iz Vlasine.
-Trajkovići su doseljeni iz Dušanova.
-Anđelkovići su iz Kalne.
-Nedeljkovići su iz okoline Pirota.
-Mitići su iz Kalne.
-Đorđevići (Stojanča) su iz Kalne.
-Ivanovići su iz Kalne.
-Grujići su iz Kalne.
-Mihajlovići su iz Kalne.
-Marinkovići su iz Kalne.
-Petkovići su iz Graova.
-Mladenovići su iz Kalne.
-Sokolovići su iz Suvog Polja.
-Ilići su iz Kalne.
-Radojićići (Stanko) su iz Kalne.
-Pejčići su nepoznatog porekla.
-Milosavljevići su nepoznatog porekla.
-Pešići (Nikola) su iz Kalne.
-Markovići su nepoznatog porekla.
-Stojanovići su iz Kalne.
-Bančići – Romi su iz Leskovca.
-Asanovići (Vlajko) – Rom iz Zalužnja.
Zanimanje stanovništva.
Stanovnici sela Kacabića su, pre svega, zemljoradnici. Znatan fond obradive zemlje, njen kvalitet, daje mogućnost ovom selu da postane robni proizvođač raznih poljoprivrednih kultura; pšenice, kukuruza, krompira, gaje jagode za tržište, proizvode od vinove loze i voće.
Od stoke čuvaju krave, svaka kuća ima po jednu. Svinje gaje više, svaka kuća ima po pet brava, u proseku.
Pljoprivreda je mehanizovana.
I pored dobre zemlje, u Kacabiću nema kuće bez radnika van sela.
U Kacabiću postoji četvororazredna osnovna škola kao istureno odeljenje u Kosančiću
IZVOR: Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Pusta Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)