Порекло презимена, село Косанчић (Бојник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Косанчић, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Порекло становништва насеља Косанчић, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Косанчић (Бојник)

Порекло презимена, село Косанчић (Бојник)

Порекло становништва насеља Косанчић, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Косанчић се налази на вишиј алувијалној тераси Пусте Реке, на северној периферији пусторечке области. Његова  надморска висина је 230-240 метара. Околна села су: Горње Бријање, Кацабић, Обилић и Ћуковац у Пустој Реци и Каре и Драшковац у топличкој области.

Име села.

Оснивачи Косанчића, колонисти из бивше Аустроуграрске монархије – Сремци и Банаћани, дали су име своме насељу по презимену Ивана Косанчића, легендарног косовског јунака из народних песама.

Воде.

Источно од села, на даљини од око 600-700 метара, протиче главна текућица области – Пуста Река. Осим тога, близу јужне периферије тече Ћуковачки Поток, чије се извориште налази изнад села Границе на месту званом Селишки Бунар а улива се у Пусту Реку. Изданске воде су у овом селу су блиске благодарећи притиску Пусте Реке и Ћуковачког Потока, па свака кућа има свој бунар.

Земље и шуме.

Атар села Косанчића велики је близу 700 хектара и захвата пространу плодну раницу у долни Пусте Реке и Ћуковачког Потока. Земљиште атара овог села пре засељавања издељена је на такозване „дужи“, ограничени путевима широким око  4 метра. У целом атару има 19 „дужи“ које су издељене парцеле по 5 хектара на пореску главу и 0,5 хектара за виноград. Земља у потесу Лугови је најплоднија у целом атару и на њој су најбоље њиве и баште.

Тип села.

По своме типу, Косанчић је јединствено сеоско насеље не само у Пустој Реци, већ у читавој Јужној Морави. Пре него што је насељен, за Косанчић је екипа геометара израдила план како за село тако и за читав атар. На основу тог плана извршено је засељавање колониста. Изгледа да је планом било предвиђено да држава претходно подигне куће, или је такав глас „пуштен“ да би се колонисти привукли. Простор предвиђен са подизање села има облик великог квадрата, оивиченим улицом на коме су подизање куће само унутар тог простора. Квадрат је пресечен двема двема уздужним и попречним улицама, које се секу под правим углом. Тако се добило девет мањих квадрата унутар реченог простора. Они су издељени на плацеве на којима су грађене куће, школа, кафана, трговине, занатске радње и др. Свака улица има ширину од 20 метара и подељена је на коловоз и тротоар за пешаке између којих је канал за скупљање воде.

Из прошлости села.

На месту данашњег Косанчића до ослобођења од Турака није било никакво насеље. Површина је била под трњем, запуштеним пашњацима а у правцу Ћуковца под густом шумом пуном дивљачи. Орући њиве у потесу Батинце мештани су наилазили на темеље од некадашњих зграда, затим један бунар – римски и темеље од цркве. Копајући око бунара пронађена је стара сабља, која је имала неки натпис. Прича се да је у бунару скривено  велико благо. Мишљење је да је топоним овог земљишта заправо име старог села, које се звало Батинце или Батинци и постојало је у доба српске деспотовине а можда и раније. Сигурно је да је оно потојало 1637 године, када је неки Тома из тог села дуговао трговачкој фирми Браћа Мили из Прокупља 68 аспри, па је као дужник убележен у тефтеру дужника те радње. Како је ово село нестало није познато. У пролеће 1654 године појавила се куга у Прокупљу и Лесковцу, која је захватила сва села на овом простору, те је могуће да је ово село нестало због ове заразне болести.

Порекло становништва.

Данас у Косанчићу живиоко 150 домаћинстава. Нису то више „Банаћани“, потомци првих досељеника из Срема и Баната, који су овде дошли 1888. године. Има их из Црне Траве, Власине, Грделичке Клисуре, Јабланице, нишке околине и др.

Овосу данашњи родови села Косанчић:

-Павловићи су из Ирига, досељени 1892. године.

-Бекседићи (Коста) су из Панчева, досељени 1888. године.

-Гудурићи суиз Ирига, досељени 1890. године.

-Сретићи су из Ирига, досељени 1892. године.

-Мирковићи (Ђорђе) су из Ирига, досељени 1888. године.

-Живковићи су из Баваништа – Панчево, досељени 1888. године.

-Давидовићи су из Црне Траве – Чука, досељени 1912. године.

-Глигоријевићи су из Рупља, досељени 1895. године.

-Додићи су из Веље Главе, досељени 1947. године.

-Миладиновићи су из Црне Траве, досељени 1895. године.

-Ћурковићи су из Ирига, досељени 1888. године.

-Петровићи су из Борче (Панчево) досељени 1888. године.

-Младеновићи су из Статовца, досељени 1920. године.

-Стојановићи су из Веље Главе, досељени 1960. године.

-Павловићи су из Павловца код Руме, досељени 1888. године.

-Лазаревићи су из Равног Дела – Власотнице, досељени 1921. године.

-Михајловићи су из Дејана – Власотинце, досељени 1913. године.

-Николићи не знају одакле су, досељени су 1953. или 1956. године.

-Николићи су из Мачкатице, досељени 1954. године.

-Петровићи су из Рупја, досељени 1923. године.

-Ђорђевићи су из Рупља, досељени 1900. године.

-Дојчиновићи су из Рупља, досељени 1900. године.

-Величковићи су из Џепа – Грделичка Клисура, досељени 1904. године.

-Томићи су из Веље Главе, досељени 1969. године.

-Пешићи су из Лесковца, досељени 1929. године.

-Пешићи други су из Дедине Баре – Грделичка Клисура, досељени 1900. године.

-Петковићи су из Црнатова – Власотинце, досељени 1938. године.

-Тозићи су из села Пешинци – Сурдулица, досељени 1965. године.

-Николићи су из Преслапа – Власотинце, досељени 1956. године.

-Илићи су из Грацке, досељени 1963. године.

-Лепојевићи су из Грацке, досељени 1963. године.

-Стојановићи су из Грацке, досељени 1960. године.

-Симићи су из Реснице код Житорађе, досељени 1950. године.

-Трајковићи су из Липовице – Веља Глава, досељени 1965. године.

-Илићи су из Калне, досељени 1920. године.

-Станковићи су из Рупља, досељени 1888. године.

-Анђелковићи су из Власине, досељени 1920. године

-Пешићи су из Брестовца – Лесковац, досељени 1920. године.

-Станојевићи су  из Млачишта, досељени 1888. године.

-Вучковићи су из Мачкатице, досељени 1968. године.

-Михајловићи су из Власине, досељени 1965. године.

-Миловановићи су из Грацке, досељени 1947. године.

-Миленковићи су из Рупља, досељени 1905. године.

-Стојановићи су из околине Власотинца, досељени 1946. године.

-Милићи су из Малче – Ниш, досељени 1943. године.

-Жичићи су из Малче – Ниш, досељени 1943. године.

-Стефановићи су из околине Власотинаца, досељени 1924. године.

-Марковићи су из Црепаје, досељени 1888. године.

-Крстићи су из Црне Траве, досељени 1900. године.

-Крстићи други су из Црне Траве, не зна се када су досељени.

-Ивановићи (Сава) су пореклом из Млачишта, досељени из Стубла 1949. године.

-Глигоријевићи су из Остозуба (Рупља), досељени 1900. године.

-Бојићи су из Црне Траве, досељени 1889. године.

-Живковићи други су из Баваништа, досељени 1888. године.

-Прувловићи су из Књажевца, досељени 1900. године.

-Пауновићи су из Књажевца, досељени 1900. године.

-Михајловићи други су из Власине, досељени 1906. године.

-Пешићи други (удова Ружа) су из Лесковца, досељени 1902. године.

-Стефановићи други су из Горњег Бријања.

Роми:

-Јашаревићи.

-Калејићи.

-Мамутовићи.

-Асановићи.

-Османовићи.

-Селмановићи.

Занимање становника.

Главно занимање је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Као подкултуре пасуљ и тикве. Сточарство је стајско. Махом по две краве за вучу кола. Свиње и живина за домаће потребе. Кромпир такође. Поред Пуковачког Потока имају баште са паприком, парадајзом, луком и другим поврћем, али само за домаће потребе.

У Косанчићу постоји мала чаршија у којој се налазе продавнице мешовите робе, техничке робе и репроматеријала. Од занатских радњи постоје: пекар, два посластичара, столар, два бравара, пет тракториста и једна бојаџија.

У селу постоји осмогодишња школа на спрат и фискултурном салом и парним грејањем. Школа носи назив првоборца Стојана Љубића. Школа има истурена одељења у околним селима. Село нема цркву. Верске потребе задовољавају у суседном Горњем Бријању.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top