Порекло презимена, село Каменица (Бојник)

15. јула 2017.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Каменица, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Каменица се налази километар и по узводно од Бојника, на обалама Каменичке Реке. Има три махале међусобно удаљене. Најпре дође Село, потом Средња Каменица и најзад Горња Каменица. Каменица се граничи са суседнима местима: Бојником, Савинцем, Турјаном, Мијајлицом, Секи – Цолом, Врбовцем и Мрвешом. Збијеног је типа уз напомену да су махале међусобно доста удаљене.

Име села.

Када се долази у Каменицу из правца Мијајлице, привуку пажњу путнику сурове стране десне обале Каменичке Реке које на више места стрмо падају у реку и камените су. Можда је та одлика непосредне каменичке околине, која се одликује присуством камених литица, и дала име овом селу о чему нико није дао званичне податке.

Воде.

Кроза Каменицу протиче Каменчка Река, која изнад овог села носи назив Оранска Реке. У Каменичку Реку се уливају потоци: Каурски Поток, Чивутски Поток и Слани Поток. Река је бујична а преко лета веома оскудна у води.

Постанак села и прошлост.

Михаило Лукаревић, новобрдски трговац, помиње у својој трговинској књизи село Каменицу, али није потпуно сигурно да је реч о пусторечкој  Каменици или, можда, Косовској Каменици. У књизди се помињу појединци као дужници или јемци.

Не може се потпуно искључити могућност да је Каменица старо српско село у Пустој Реци из времена српске средњовековне државе и да је Лукаревић пословао са људима из овог села, јер су његове пословне везе са околним пусторечким селима биле врло интезивне.

Има много вероватноће да је не месту где је данас Средња Каменица било античко насеље или кастел који је обезбеђивао саобраћајницу долином Каменчке Реке. Траг насеља кастела се налази на „Салтировој Њиви“ а источно налази се црква посвећена Св. Јовану – летњем која је подигнута на темељима старе цркве. Садашња црква је у запуштеном стању.

Земље и шуме.

Атар села Каменица велики је 809 хектара, од које површине оранице и баште заузимају простор од 381, воћњаци 8, виногради 9, ливаде 88, пашњаци 132, шума 169 и неплодно 22 хектара.

Земља носи ове називе: Честа, Слани Поток, Чука, Каурско Поток, Градиште, Широко Поље, Дубрава, Звезданове и Денкове Ливаде, Рид, Падина, Језеро, Блато, Плочара – утрина.

Неколико локалитета носе називе назив разних гробља: Каурско Гробље, Чивутско Гробље, Турско Гробље и садашње гробље.

Порекло становништва.

Становништво овог села је у опадању. Године 1953. имало је 100 кућа и 695 становника; 1961. – 109 – 649 и 1971. године 130 кућа са 536 становника.

Садашње становништво чине ови родови:

-Јовићи су из Рупља.

-Ђорђевићи-Ђоринци су из Црне Траве.

-Илићи-Прочаловци су из Црне Траве.

-Митровићи-Прочаловци су из Црне Траве.

-Анђелковићи-Зељамци су из Црне Траве.

-Митровићи други-Зељамци су из Црне Траве.

-Звездановићи-Миљковци су из Црне Траве.

-Љубенићи-Рајчетинци су из Црне Траве (Рајчетина).

-Петровићи-Пожарци су из Рупља – Пожарска Махала.

-Стојановићи су из Црне Траве.

-Цветковићи-Друсунци су из Црне Траве.

-Здравковићи су из Лопаштице.

-Михајловићи су из Дрводеља.

-Јанковићи су из Рупља.

-Јанковићи други-Обрадовци су из Црне Траве.

-Ђорђевићи други су и з Клајића.

-Тричковићи-Брођани су из Брода.

-Станимировићи су из Црвене Јабуке.

-Момчиловићи су из Власине.

-Радоњићи-Ћосинци су из Црне Траве.

-Николићи су из Рупља.

-Станојевићи су из Турјана, призећен у Каменици.

-Јовићи други су из Ломнице.

-Петровићи други-Петровци су из Старог Глога – Врање.

-Митићи-Митинци из Коћура – Врање.

-Станковићи-Банковци су из Рупља.

-Савићи у из Црне Траве.

-Илићи други-Банковци су из Рупља.

-Величковићи су из Коћура.

-Спасићи су из Коћура.

-Јовановићи су из Коћура.

-Станковићи други су из Коћура.

-Младеновићи су из Старог Глога.

Занимање становништва.

Земљорадњом као искључивим занимањем бави се само 30% становништва. Остала су печалбарска а земљу им обрађују старци и жене. Каменичани сеју на својим њивама пшеницу и кукуруз, код којих се јавља тржишни вишак. Кромпир само за своје потребе. Винограде има готово свако домаћинство али на малим парцелама.

Од стоке чувају краве, у просеку по две по домаћинсву. Неки чувају и овце – удружено „на ред“.

Каменичани се баве печалбарским пословима – грађевинарством. Има их у служби у војсци. У селу је било

регистровано седам занатских радњи: 4 зидара-фасадера, столар, ковач и млинар. Има и факултетски

образованих људи,који живе у Лесковцу и другим градовима.

У Каменици постоји четвороразредна основна школа као истурено одељење основне школе у Бојнику.

Народ је радан. Нема алкохоличара. Најчешће болује од астме и реуматизма.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.