Порекло презимена, село Драговац (Бојник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Драговац, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Порекло становништва насеља Драговац, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Драговац (Бојник)

Порекло презимена, село Драговац (Бојник)

Порекло становништва насеља Драговац, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Драговац се налази на десној обали Каменичке Реке и то на њеном ушћу у Пусту Реку. Од Бојника је одвојен дубоким коритом бујичне Каменичке Реке.

Тип села.

Село је збијеног типа и лежи у алувијалној равни пусторечке области која, од овог села, добија облик прострнагог, равног и плодног поља.

Име села.

Највероватније је ово село добило име по свом оснивачу или баштинику.

Постанак села и прошлост.

Драговац је старо српско село, које је сачувало своју српску етничку компактност за све време турске владавине. По логедни, ово село се најпре налазило на локалитету Стари Драговац, који се налази на југу од садашњег села између пута за Бојника и пута за Мрвеш.

На овом локалитету, по самој пластици земље, види се, да је ту некада било људско насеље. Осим тога постоји још неколико старих бунара. Најзначајнији траг овог насеља јесу остаци цркве, од које су се сачували зидови висине до два метра, озидани каменом и византијском опеком. Око цркве стоје гомиле опеке и камена од порушених делова зидова и зграда око цркве. Унутар цркве постоји један капител, постављен тако да му равни део стоји горе. На овом капителу људи пале  свеће.

На дну северног зида цркве сачувао се леп од малтера са траговима живописа.

Стари Драговац се зове још и Кућиште. Ово древно место се у давна времена преместило на локалитет Лештар, на десној обали потока Ђаце. На том месту је извор који носи назив Девказан.

Кроз Лештар је пролазио стари пут Бојник – Лебане, којим су ишли каравани са разном робом. У  караванима је било камила, које су пиле воду на овом извору. Отуда назив Девказан, по камили  – деви.

У брегу је било „подрума“ чији се трагови и данас могу уочити. Ту су биле ливнице разног метала. У граду је било много трговачких и занатских радионица. Било је 90 папуџиница.

У данашњем Драговцу је постојала црква код ушћа Каменчке Реке у Пусту Реку. Цркву је неки Циганин „опоганио“, па се преселила у село Доње Коњувце, гда и данас постоји.

Када је Фон Хан 1858. године прошао кроз Пусту Реку, у селу Драговцу је затекао 30 српских кућа.. У том селу није никада ушао Арбанас, иако их је било у Бојнику.

По попису становника из 1879. године у Драговцу је било 26 кућа са 218 становника.

Земље и шуме.

Атар села Драговца је велики 822 хектара. На оранице и баште пада 500 хектара, воћњаци заузимају простор од 5, виногради 8, ливаде 106, пашњаци 92, шума 79 док је неплодно 32 хектара.

Земљиште носи ове називе: Више Село, Равна Шума, Блатарнице, Кућиште, Средњи Рид, Бели Брег, Тршевине, Грчке Трле, Ледине, Ђерен, Нешине Врбе, Куке, Јаз, Над Јаз, Прогон и Смуга.

Порекло становништва.

Драговац спада у онај мали број пусторечких села чије је становништво у сталном порасту; 1953. године село је имало 743 становника; 1961. – 785; 1971. – 986 становника.

Садашње становништво чине ови родови:

Староседеоци:

-Денићи.

-Денићи други.

-Здравковићи – Врчовићи.

-Петровићи-Тачини-Гајдаши.

-Станковићи-Шљакини.

-Здравковићи други – Домишљани.

-Стојковићи-Џаманци.

-Здравковићи трећи-Курџини.

-Стојиљковићи-Пешунци.

-Настићи-Пешунци.

-Миљковићи-Пешунци.

-Јанковићи-Пешунци.

-Смиљковићи-Пешунци.

-Ценићи.

-Ђенићи-Пешунци.

-Ивановићи.

-Маринковићи.

-Марковићи.

-Минићи.

-Арсићи.

-Димитријевићи.

-Маринковићи други.

-Маринковићи трећи.

-Смиљковићи други-Милчанци.

-Коцићи.

-Станковићи Други.

-Николићи.

-Николићи други-Рабатка.

-Стојиљковићи.

-Стојковићи други-Кељуши.

-Стојковићи трећи.

-Алексићи, староседеоци, прешли из Бојника.

Досељеници:

-Станковићи (Василије) досељени из Радевца.

-Костићи су досељени из Доњег Стопања.

-Јовановићи (Никодије) су непознатог порекла.

-Јовановићи други су досељени из Рупља.

-Манчићи су досељени из Пирота.

-Пејчићи су из Црне Траве.

-Анђелковићи су из Црвене Јабуке.

-Стојковић (Драгољуб) је дошао из околине Врања.

-Цакић Костадин се доселио из Лапотинца.

-Мишићи су досеељени из Мрвеша.

-Стојиљковићи (Петко) је дошао из Обилића – Косово.

-Николић Влада је из прокупачког краја.

-Тасић (Љуба) је из Радевца.

-Николић (Живанка) је из Бојника.

-Стошић (Тодор) је из Сувог Поља – Зелетова.

-Стојановић (Душан) је из Лапотинца.

-Радовановић Божидар је дошао из Прокупља.

-Младеновић Стојанче је из Каменице.

-Јовановић Милорад је из Клајића.

-Николић Борисав је из Клајића.

-Величковићи су из Поповца.

-Илић Градимир је из Придворице.

-Јовић Момчило је из Равне Бање.

-Глигоријевић Милутин је из Славника.

-Илић Бошко је из Црне Траве.

-Миљковићи су из Придворице.

Роми:

У Драговцу живи највећа ромска група у Пустој Реци. Њу чине ови родови:

-Феризовићи.

-Куртићи.

-Бајрамовићи.

-Стајићи.

-Тафићи.

-Демировићи.

-Местановићи.

По занимању су музиканти, пољопривредници, неки раде у иностранству док неколико сиромашних живи од социјалне помоћи.

Занимање становника.

Драговчани се баве земљорадњом. Сеју ппшеницу, кукуруз, јечам. Саде кромпир са домаћу потребу. Пасуљ као подкултуру. Имају мало винограда и воћњака.

Од стоке чувају по две краве у просеку. Свиње само за своје потребе, оваца скора да и нема. У целом селу има 20 коња.

Баве се занатима. Печалбаре. У самом селуима 15 регистрованих радњи разних заната: 4 зидара-фасадера, 2 фотографа, 2 содаџије, 2 тесара, поткивач, бојаџија, стаклорезац, посластичар и берберин.

Полазници основне школе похађају осмогодишњу школу у Бојнику.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top