Порекло презимена, село Дубрава (Бојник)

2. јула 2017.

коментара: 1

Порекло становништва насеља Дубрава, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Простор између Пусте Реке на југу и Златне Реке на северу, које у овом делу теку приближно парарелно, имао је на западу старо српско село Бублицу а на југу оба Коњувца. Унутар тог простора није било насеља, а земља је била сва под храстовом шумом – дубовима, од којих су неки били толико дебели, да их три човека не би могла обухватити. По тим дубовима ово међуречје звало се Дубрава, а и сада ности тај назив на генералштабним картама. У шуми је било много дивљачи; вукова који су се кретали у чопорима и до 25 у броју, затим јелена и друге дивљачи. Када су први херцеговачки насељеници одлучили да се у овом мору храстове шуме, у овој дубрави населе Херцеговци и Црногорци, чија су села обично разбијеног типа, ново село Дубрава је друмско насеље, са кућама са обе стране широког шора, збијеног типа. Околна села су: Бублица, Брестовац, Злата, Горње и Доње Коњувце.

Воде.

Дубрава је засељена на грбини једног сплета од брежуљака које су атмосферске воде створиле током векова на нижој дилувијалној тераси што се у правцу истока спушта почев од села Бублица. Текућица на овом простору нема а атмосферска вода се слива делимично ка Пустој Реци а делимично ка Златној и Коњувачкој реци.

Из прошлости села.

Дубрава је ново пусторечко насеље. Подигнули су га херцеговачки и црногорски насељеници између 1902-1904. године.

Херцеговци су дошли 1902. године а Црногорци 1904. године. Први су се овде населили родови.: Ковачевићи, Николићи и Јанковићи. За њима су дошли Црногорци Кривокапићи, Вујачићи и други. Насељеници су се најпре латили посла да искрче шуму и подигну своје домове. На крчевини су саградили своје село око шора правца исток – запад. Шор је широк и прав, а средином је касније изваљан пут, којим данас долази аутобус.

Земље и шуме.

Атар села Дубраве је велик 305 хектара, од које површине оранице и баште захватају простор од 224, воћњаци 3, виногради 2, ливаде 6, пашњаци 24, шуме 33 док је неплодно 13 хектара.

Земља носи ове називе: Присоје окренуто ка југу и Осоје нагнуто ка северу. Оба ова топонима су њиве и плацеви села Дубрава.

Порекло становништва.

Данас Дубрава није више Херцеговачко и Црногорско насеље. У новије време у ово село су се стали насељавати Врањанци. Ти нови насељеници су појачали популацију овог насеља, која је била у вертикалном опадању. Ево како је изгледало расељавање Дубраве: 1953. године у овом селу је било 35 кућа са 157 становника; 1961. године – 32/118 а 1971. 21/63.

Данас у Дубрави живе ови родови:

Херцеговци:

-Николићи.

-Јанковићи.

-Ковачевићи су се одселили.

Црногорци.

-Кривокапићи су из Трешњева (Трешњевика).

-Банићевићи су из околине Никшића.

-Вујачићи су из Грахова.

-Булајићи су из околине Никшића.

-Миловићи су из околине Грахова.

-Голубовићи су оиз околине Никшића.

-Вујичићи су из Грахова.

-Буљановићи (Благоје) су пореклом из Плава или Гусиња.

Врањанци.

-Петковићи су досељени из Криве Феје.

-Ђорђевићи су из Криве Феје.

-Маринковићи су из Криве Феје.

-Марковићи су из Криве Феје.

-Филиповићи су из Криве Феје.

-Младеновићи (Сима) су пореклом из Бугарске, овде досељени пре 18 година из Добре Воде.

-Јовићи (Стојанча) су пореклом из Криве Феје, овде дошли из Ивања.

-Станковићи су из Гариња код Џепа.

Занимање становника.

Дубравчани сеју на својим њивама пшеницу, кукуруз, јечам и овас. Саде и кромпир. Пошто немају ливаде сеју детелину за исхрану стоке.

Од стоке чувају краве. Поједнина домаћинства имају по два грла, али има кућа које немају ни једно. У целом селу има 2 коња и 5-6 оваца. Живину има свака кућа.

Шуме су им у осоју. Имају мало воћки.

Омладина се шклује; иде у војне и друге школе, студира медицину, учи за просветне раднике.

У селу живе старачка домаћинства која живе од пензија – борачких и радних.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. dragan Kosaric

    Selo Dubrava nije ime dobilo od reći dub, dub na staroslovenskom znaci hrast i ima ih vise vrsta, debljih ili tanjih, a sam termin dubrava latinska je rec u znacenju suma, gaj, sumica…